Прицкерова награда — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање
ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање
Ред 5: Ред 5:
|наслов = Медаља Прицкерове награде за архитектуру
|наслов = Медаља Прицкерове награде за архитектуру
|додељује = Хајат фондација
|додељује = Хајат фондација
|земља =
|земља =
|година = 1979.
|година = 1979.
|година2 = 2020.
|година2 = 2020.
|награда =
|носилац = Ивон Фарел и Шели Макнамара
|носилац = Ивон Фарел и Шели Макнамара
|веб-сајт = {{URL|www.pritzkrprise.com}}
|веб-сајт = {{URL|www.pritzkerprise.com}}
|претходно =
|претходно =
|главно =
|главно =

Верзија на датум 8. март 2020. у 16:11

Прицкерова награда за архитектуру
Датотека:Premio Pritzker.png
Медаља Прицкерове награде за архитектуру
ДодељујеХајат фондација
Први пут додељена1979.
Последњи пут додељена2020.
Тренутни носилацИвон Фарел и Шели Макнамара
Званичан сајтwww.pritzkerprise.com

Прицкерова награда за архитектуру (енгл. Pritzker Architecture Prize) се годишње додељује живим архитектама од стране Хајат фондације, коју води породица Прицкер. Награда се додељује архитекти, чије дело, исказује комбинацију талента, визије и посвећености. Сматра се највреднијом светском наградом за архитектуру. Додела ове награде је почела 1979. године. Утемељио ју је Џеј А. Прицкер и његова жена Синди, Породица Прицкер. Често се назива и „Нобелова награда за архитектуру“. Добитници добију новчанну награду од $100.000, сертификат, а од 1987. и бронзану медаљу. На задњој страни медаље исписане су три речи на латинском - firmitas, utilitas, venustas, (срп. чврстина, корисност, задовољство), инспирисано римским архитектом Битрувијем. Пре 1987. добитници су уз новчану награду добијали ограничену верзију скулптуре Хенрија Мура.

Извршни директор награде, 2009, је Марта Торн, прави листу кандидата. Такође, било који лиценцирани архитекта може се самостално пријавити за награду до 1. новембра сваке године. После тога, жири који се састоји од пет до девет „препознатих професионалаца у пољима архитектуре, пословања, образовања, издаваштва, и културе“, проглашава победника у пролеће следеће године.

Добитници

The inaugural laureate Philip Johnson behind an architectural model
Први добитник Филип Џонсон
Добитник 1983, Јо Минг Пеј
Добитник награде 1984, Ричард Мајер
Оскар Нимајер добитник награде 1988.
1999 добитник награде сер Норман Фостер, држи говор поводом доделе
1999. добитник награде сер Норман Фостер
Рем Колхас добитник награде 2000.
Година Добитник Националност Један од пројеката (година изградње) Место церемоније(доделе) Реф.
1979 Филип Џонсон  САД Стаклена кућа (1949) Дамбртон Оукс [1]
1980 Луис Бараган  Мексико Сијудад сателит (1957) Дамбртон Оукс [2]
1981 Сер Џејмс Стерлинг  Уједињено Краљевство Силеј историјска библиотека (1968) Зграда Народног музеја [3]
1982 Кевин Роуч  САД Зграда Витезови Колумбије (1969) Уметнички институт у Чикагу [4][A]
1983 Јо Минг Пеј  САД Народна Галерија уметности, Источна зграда (1978) Музеј уметности Метрополиттен [5][B]
1984 Ричард Мајер  САД Високи музеј уметности (1983) Народна галерија уметности [4]
1985 Ханс Холајн  Аустрија Музеј Абтајберг (1982) Библиотека Хантигтон [4]
1986 Готфрид Бем  Западна Немачка Библиотека омладински центар Иглесија (1968) Компанија Голдсмитових [4]
1987 Кензо Танге  Јапан седиште Америчке медицинске асоцијације (1987) Музеј уметности Кимбел [6]
1988 Гордон Баншафт  САД Библиотека ретких књига Бајнеке-Јејл универзитет (1963) Уметнички институт у Чикагу [4]
1988 Оскар Нимајер  Бразил Катедрала Бразилија (1958) Уметнички институт у Чикагу [4]
1989 Франк Гери  САД Робна кућа у Санта Моники (1980) Tōdai-ji [5][C]
1990 Алдо Роси  Италија Музеј Бонефантен (1990) Палат Граси [7]
1991 Роберт Вентури  САД Национална галерија Лондон, Крило Сејнсбери (1991) Палата Итурбајд [8]
1992 Алваро Сиза  Португалија Португалски павиљон на изложби '98 (1998) Библиотека Харолд Вашингтон [9]
1993 Фумихико Маки  Japan Токијска Метрополитен гимназија (1991) Прашки дворац [6]
1994 Кристијан де Порцампарк  Француска Француска амбасада у Берлину (2003) Комонс, Колумбус, Индијана [10]
1995 Тадао Андо  Јапан Конвенциони центар Нагарагва (1995) Версајски дворац [11]
1996 Рафаел Монео  Шпанија Курсал палата (1999) Гети центар [5]
1997 Свере Фен  Норвешка Норвешки музеј глечера (1991) Музеј Гугенхајм у Билбау [12]
1998 Ренцо Пјано  Италија Међународни аеродром Канзај (1994) Бела кућа [13]
1999 Норман Фостер  Уједињено Краљевство Мост Миленијум (Лондон) (2000) Стари Музеј [5]
2000 Рем Колхас  Холандија Другосценско позориште (1999) Археолошки парк у Јерусалиму [14]
2001 Херцог и де Мерон   Швајцарска Модерни Тате (2000) Монтичело [15]
2002 Глен Маркат  Аустралија Воденица Беровра (1983) Микеланђелов Капитолине хил [16]
2003 Јерн Уцон  Данска Сиднејска опера (1973) Краљевска академија примењених уметности Сан Фернандо [17]
2004 Заха Хадид  Уједињено Краљевство Павиљон Мост (2008) Музеј Ермитаж [5][D]
2005 Том Мејн  САД Савезна зграда у Сан Франциску (2007) Прицкеров павиљон, Миленијум парк [18]
2006 Пауло Мендеш де Роха  Бразил Стадион Сера Дурада (1975) Палата Долмабаче [19]
2007 Лорд Ричард Роџерс  Уједињено Краљевство Лојдова зграда (1986) Кућа за прославе, Бело предворје [20]
2008 Жан Новел  Француска Торањ Агбар (2005) Конгрсна библиотека [5]
2009 Петер Цумтор   Швајцарска Терм волс (1996) Законодавна палата градског савета, Буенос Ајрес [5]

Референце

  1. ^ „People - In the News”. Milwaukee Sentinel. Associated Press. 23. 5. 1979. стр. 2. Приступљено 26. 6. 2009. 
  2. ^ Endicott, Katherine (14. 10. 2006). „The Mexican garden revisited”. San Francisco Chronicle. Приступљено 26. 6. 2009. 
  3. ^ Reynolds, Nigel (23. 3. 2004). „Top prize for architect who is ignored by fellow British”. Daily Telegraph. Приступљено 26. 6. 2009. 
  4. ^ а б в г д ђ Goldberger, Paul (28. 5. 1988). „Architecture View; What Pritzker Winners Tell Us About the Prize”. The New York Times. Приступљено 26. 6. 2009. 
  5. ^ а б в г д ђ е Pilkington, Ed (14. 4. 2009). „Swiss architect untouched by fad or fashion wins prized Pritzker award”. The Guardian. Приступљено 26. 6. 2009. 
  6. ^ а б Muschamp, Herbert (26. 4. 1993). „Pritzker Prize for Japanese Architect”. The New York Times. Приступљено 26. 6. 2009. 
  7. ^ Iovine, Julie (5. 9. 1997). „Aldo Rossi, Architect of Monumental Simplicity, Dies at 66”. The New York Times. Приступљено 26. 6. 2009. 
  8. ^ Blau, Eleanor (8. 4. 1991). „Robert Venturi Is to Receive Pritzker Architecture Prize”. The New York Times. Приступљено 26. 6. 2009. 
  9. ^ Ribeiro, Ana Maria (24. 2. 2009). „Siza Vieira fala para casa cheia”. Correio da Manhã (на језику: Portuguese). Приступљено 26. 6. 2009. 
  10. ^ Muschamp, Herbert (2. 5. 1994). „Architect of Austere Works Receives the Pritzker Prize”. The New York Times. Приступљено 26. 6. 2009. 
  11. ^ Viladas, Pilar (19. 8. 2001). „Fashion's New Religion”. The New York Times. Приступљено 27. 6. 2009. 
  12. ^ Samaniego, Fernando (1. 6. 1997). „El noruego Sverre Fehn recibe el Pritzker de Arquitectura en el museo Guggenheim Bilbao”. El País (на језику: Spanish). Приступљено 26. 6. 2009. 
  13. ^ Muschamp, Herbert (20. 4. 1998). „Renzo Piano Wins Architecture's Top Prize”. The New York Times. Приступљено 26. 6. 2009. 
  14. ^ „Koolhaas receives 'Nobel of architecture' in Jerusalem”. CNN. 29. 5. 2000. Приступљено 26. 6. 2009. 
  15. ^ „Herzog & de Meuron Propose Castle in The Sky for Hamburg”. Das Spiegel. 14. 6. 2005. Приступљено 26. 6. 2009. 
  16. ^ „Top honour for Australian architect”. BBC News. 16. 4. 2002. Приступљено 26. 6. 2009. 
  17. ^ „Prize for Opera House designer”. BBC News. 7. 4. 2003. Приступљено 26. 6. 2009. 
  18. ^ „Paris skyscraper to rival tower”. BBC News. 28. 11. 2006. Приступљено 26. 6. 2009. 
  19. ^ Forgey, Benjamin (9. 4. 2006). „Brazilian wins Pritzker Prize”. Washington Post. Приступљено 26. 6. 2009. 
  20. ^ Glancey, Jonathan (29. 3. 2007). „Rogers takes the 'Nobel for architecture'. The Guardian. Приступљено 26. 6. 2009. 

Спољашње везе