Бушотина — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат

Инлајн

Верзија на датум 11. март 2020. у 16:18

Бушотина (енгл. Borehole, Drillhole, франц. Trou de sondage, Forage, нем. Bohrloch, рус. Буровая скважина) је јако издужена шупљина ваљкастог облика настала дејством човека на стену и земљину кору погодним прибором ^[1]. Процес израде бушотине у Земљиној кори назива се бушење (енгл. Drilling), а машине којима се израђују бушотине називају се бушаће гарнитуре. Стари назив за бушотину је вртина.

Према свом просторном положају бушотине могу бити изведене као вертикалне, хоризонталне и косе. Најчешће се изводе вертикалне бушотине. Отклон бушотине од вертикалне равни (угао) мери се степенима тако што вертикална оса има правац 0, а хоризонтална има угао од 90 степени и назива се инклинација бушотине. Поред тога што бушотине могу бити пројектоване да се изведу на терену под неким углом од вертикалне равни, током бушења може доћи и до непланиране промене правца. Углавном вероватноћа скретања бушотине је већа са дубином бушења.

Инклинација се мери и контролише геофизичким испитивањем које се састоји од спуштања специјално конструисане сонде у бушотину при чему она региструје промене правца бушотине, а што се приказује одговарајућим графиком. Поред ове сонде постоје и друге врсте које се конструишу за прикупљање различитих врста података (радиоактивност, хемизам и др.).

Бушење се може изводити ручно или механички (ударно или ротацијом), са језгровањем стене или без језгровања. Језгро бушотине може бити оријентисано или неоријентисано.

Бушотина може бити изведена за различите намене па према томе може бити:

истражна геолошка, геомеханичка, геотехничка итд.
бушотина за бунар,
за уградњу осматрачких објеката: пијезометарска бушотина за осматрање нивоа подземних вода, инклинометарска бушотина за осматрање померања тла и стене по дубини (примена код клизишта),
бушотина за анкере и шипове (изводи се у грађевинарству),
бушотина за мине (углавном је примена у рударству и експлоатацији минералних сировина као што су нпр.каменоломи, или за пробијање тунела у грађевинарству),
експлоатациона (вода, нафта и др.) итд.

Бушење и израда бушотина се врши за различите потребе у рударству, геолошким истраживањима (инжењерскогеолошким, хидрогеолошким, истраживањима минералних сировина и др.) и грађевинарству.

Референце

^ Геолошка терминологија и номенклатура VIII-2 Инжењерска геологија, Београд, 1978, pp. 8

[1] Геолошка терминологија и номенклатура VIII-2 Инжењерска геологија, Београд, 1978, pp. 8

[1]

@@ Ред 2: / Ред 2: @@
 '''Бушотина''' ({{јез-ен|Borehole, Drillhole}}, {{јез-фр|Trou de sondage, Forage}}, {{јез-нем|Bohrloch}}, {{јез-рус|Буровая скважина}}) је јако издужена [[шупљина]] ваљкастог облика настала дејством човека на [[стене|стену]] и [[земљина кора|земљину кору]] погодним прибором <ref>Геолошка терминологија и номенклатура VIII-2 Инжењерска геологија, Београд, 1978, pp. 8</ref>. Процес израде бушотине у Земљиној кори назива се '''бушење''' ({{јез-ен|Drilling}}), а машине којима се израђују бушотине називају се '''бушаће гарнитуре'''. Стари назив за бушотину је ''вртина''.
-Према свом просторном положају бушотине могу бити изведене као вертикалне, хоризонталне и косе. Најчешће се изводе вертикалне бушотине. Отклон бушотине од вертикалне равни ([[угао]]) мери се степенима тако што вертикална оса има правац 0, а хоризонтална има угао од 90 степени и назива се [[инклинација]] бушотине. Поред тога што бушотине могу бити пројектоване да се изведу на терену под неким углом од вертикалне равни, током бушења може доћи и до непланиране промене правца. Углавном вероватноћа скретања бушотине је ваћа са дубином бушења.
+Према свом просторном положају бушотине могу бити изведене као вертикалне, хоризонталне и косе. Најчешће се изводе вертикалне бушотине. Отклон бушотине од вертикалне равни ([[угао]]) мери се степенима тако што вертикална оса има правац 0, а хоризонтална има угао од 90 степени и назива се [[инклинација]] бушотине. Поред тога што бушотине могу бити пројектоване да се изведу на терену под неким углом од вертикалне равни, током бушења може доћи и до непланиране промене правца. Углавном вероватноћа скретања бушотине је већа са дубином бушења.
 Инклинација се мери и контролише [[Геофизика|геофизичким]] испитивањем које се састоји од спуштања специјално конструисане [[Сонда|сонде]] у бушотину при чему она региструје промене правца бушотине, а што се приказује одговарајућим [[график]]ом. Поред ове сонде постоје и друге врсте које се конструишу за прикупљање различитих врста података ([[радиоактивност]], [[хемизам]] и др.).