Капетан Освета — разлика између измена
| Ред 11: | Ред 11: | ||
== Рецензија == |
== Рецензија == |
||
Можемо рећи да је насловна страна |
Можемо рећи да је насловна страна фантастична. Дисо као велемајстор цртежа успева да с насловне стране пренесе читаоцу наговештај о радњи у овој епизоди. С друге стране Јовановићева насловница је недоречена. Ставља главног јунака у сред борбе где се не зна да ли се брани или напада, а кангачеиро који лежи мртав слабо се примећује да би могло да се надзире о чему је тематика ове приче. Насупрот томе Роберто Дисо јасно поставља Мистер Но-а усмереног према групи кангачеира чиме мало и оставља простора читаоцу да закључи да је можда у сукобу са њима а можда и није, дајући тиме мало драме и напетости у ишчекивању, што се на крају и показало као тачно јер се Мистер Но са вођом групе на крају солидарише, а остатак групе је изабрао сукоб са њим. |
||
Сценарио је добар али је прича једним делом отишла у сасвим лошем правцу. Бозели јесте добро поставио темељ епизоде у смислу да се неиспричани део приче о кангачеирима из златног доба Мистер Ноа прикаже у овом делу што и јесте постигнуто али је прича збрзана са чудним разлогом да син не препознаје оца. Такође неумесна је поткупљивост кангачеира у сред битке, некако наивно. Позитивно је што је карактеристика пилота да га нека жена прати у авантури и овде испоштована за шта могу рећи да је лепо одрађено. Чивители као цртач јесте успео донекле да дочара околину и радњу, али је то далеко од легендарних Диса и Бињотија, а могао је више пролазника да нацрта иако је епизода кратка. Чивителијева спретност у овом делу је била та што се он као цртач Текса добро сналазио представи пустињских предела и места, па му је Сертао добро легао за причу о Кангачеирима. |
Сценарио је добар али је прича једним делом отишла у сасвим лошем правцу. Бозели јесте добро поставио темељ епизоде у смислу да се неиспричани део приче о кангачеирима из златног доба Мистер Ноа прикаже у овом делу што и јесте постигнуто али је прича збрзана са чудним разлогом да син не препознаје оца. Такође неумесна је поткупљивост кангачеира у сред битке, некако наивно. Позитивно је што је карактеристика пилота да га нека жена прати у авантури и овде испоштована за шта могу рећи да је лепо одрађено. Чивители као цртач јесте успео донекле да дочара околину и радњу, али је то далеко од легендарних Диса и Бињотија, а могао је више пролазника да нацрта иако је епизода кратка. Чивителијева спретност у овом делу је била та што се он као цртач Текса добро сналазио представи пустињских предела и места, па му је Сертао добро легао за причу о Кангачеирима. |
||
Верзија на датум 11. март 2020. у 20:17
Капетан Освета је епизода Мистер Ноа објављена у бр. 4. обновљене едиције Златне серије коју је покренуо Весели четвртак. Епизода је изашла 21.06.2018. год. Коштала је 350 dinara (3,42 $; 2,96 €). Свеска је имала 152 стране. Епизода Капетан Освета имала је 94 стране. Након ње налазио се 2. део епизоде Бес Апача стрипа Судија Бин (стр. 99-148). На почетку свеске налази се кратак текст Дарка Ђокића о Мистер Ноу (стр. 4).
Оригинална епизода
Оригинална епизода под називом Capitan Vendetta објављена је у годишњем издању Almanacco del’ Avventura бр. 1, који је објављен 01.12.1993. Епизоду је нацртао Фабио Чивители, а сценарио написао Мауро Бозели. Насловну страну нацртао је Роберто Дизо.[1]
Кратак садржај
Година је 1956. Радња се дешава на северо-истоку Бразила. Мистер Но авионом превози фотомодел Луз. Услед квара на мотору, приморани су да слете близу места Жеремобаса. Убрзо у Жеремобао стижу кангасаироси капетана Вингансе, који жели да се освети за смрт оца Лабраеда, кога је пре неколико година убила полиција.
Рецензија
Можемо рећи да је насловна страна фантастична. Дисо као велемајстор цртежа успева да с насловне стране пренесе читаоцу наговештај о радњи у овој епизоди. С друге стране Јовановићева насловница је недоречена. Ставља главног јунака у сред борбе где се не зна да ли се брани или напада, а кангачеиро који лежи мртав слабо се примећује да би могло да се надзире о чему је тематика ове приче. Насупрот томе Роберто Дисо јасно поставља Мистер Но-а усмереног према групи кангачеира чиме мало и оставља простора читаоцу да закључи да је можда у сукобу са њима а можда и није, дајући тиме мало драме и напетости у ишчекивању, што се на крају и показало као тачно јер се Мистер Но са вођом групе на крају солидарише, а остатак групе је изабрао сукоб са њим. Сценарио је добар али је прича једним делом отишла у сасвим лошем правцу. Бозели јесте добро поставио темељ епизоде у смислу да се неиспричани део приче о кангачеирима из златног доба Мистер Ноа прикаже у овом делу што и јесте постигнуто али је прича збрзана са чудним разлогом да син не препознаје оца. Такође неумесна је поткупљивост кангачеира у сред битке, некако наивно. Позитивно је што је карактеристика пилота да га нека жена прати у авантури и овде испоштована за шта могу рећи да је лепо одрађено. Чивители као цртач јесте успео донекле да дочара околину и радњу, али је то далеко од легендарних Диса и Бињотија, а могао је више пролазника да нацрта иако је епизода кратка. Чивителијева спретност у овом делу је била та што се он као цртач Текса добро сналазио представи пустињских предела и места, па му је Сертао добро легао за причу о Кангачеирима.
Фусноте
- ^ Osnovni podaci o originalnoj epizodi nalaze se na: http://shop.sergiobonelli.it/scheda/8211/Almanacco-dell-Avventura-1994.html (Приступљено: 08.07.2018)