Фока — разлика између измена
мНема описа измене |
мНема описа измене |
||
| Ред 1: | Ред 1: | ||
{{For| |
{{For|византијског цара|Фока (византијски цар)}} |
||
{{For|византијску породицу|Фока (византијска породица)}} |
|||
{{For|византијској владарској породици|Династија Фока}} |
|||
{{automatic taxobox |
{{automatic taxobox |
||
| name = Фока |
| name = Фока |
||
Верзија на датум 19. март 2020. у 03:26
| Фока | |
|---|---|
| |
| Обична фока (Phoca vitulina) | |
Научна класификација 
| |
| Домен: | Eukaryota |
| Царство: | Animalia |
| Тип: | Chordata |
| Класа: | Mammalia |
| Ред: | Carnivora |
| Кладус: | Pinnipedia |
| Породица: | Phocidae |
| Племе: | Phocini |
| Род: | Phoca Linnaeus, 1758 |
| Врсте | |
Фока или праве фоке (лат. Phoca) је род перајара који припада породици правих фока (Phocidae).
Такође, фока је назив за неколико других родова и врста водених сисара из групе перајара, који спадају у породице:
Опис
Праве фоке, за разлику од морских лавова и ушатих туљана који припадају другој фамилији, немају спољашње уши и имају мало длака на телу. Њихова задња пераја се не могу савити унапред, па им је кретање по тлу веома тешко. [1]
Међутими, у води су сјајни пливачи. Предња пераја им служе за маневрисање, задња пераја користе за давање погона, а тело је хидродинамично да би смањило отпор при пливању. Фоке затварају своје ноздрве при пливању да им вода не би ушла у плућа.[1]
Одрасле фоке достижу до 2 метра, а мужјаци су мало већи од женки. Њихова кратка длака варира од сребрносиве до смеђе, па чак и црне.[1]
Исхрана
Обичне фоке се хране љускарима, мекушцима, пешчаним јегуљама и др,
Врсте
Род обухвата две савремене врсте:
- пегава фока (Phoca largha);
- обична фока или туљан[2] (Phoca vitulina).
| Слика | Име | Научно име | Распрострањеност |
|---|---|---|---|
 |
Пегава фока | Phoca largha | Бофорово, Чукотско, Берингово и Охотско море |
 |
Обична фока | Phoca vitulina | северни Атлантик и Пацифик, Балтичко и Северно море |
Донедавно је пегава фока (Phoca largha) сматрана подврстом обичне фоке (Phoca vitulina), али данас је призната као посебна врста.[3]
Врсте раније сврставане у род
Род данас садржи само две врсте, међутим још неколико врста је у прошлости сврставано у овај род, те врсте су издвојене и налазе се у родовима Pusa, Pagophilus и Histriophoca. Такође, раније су у овај род сврставани и фосили чији таксономски положај није био сигуран.[3]
Врсте које су у прошлости сврставане у род Phoca:
- каспијска фока (Pusa caspica);
- прстенаста фока (Pusa hispida);
- бајкалска фока (Pusa sibirica);
- пругаста фока (Histriophoca fasciata);
- гренландска фока (Pagophilus groenlandica).
Извори
- ^ а б в Микеш, Михаљ (2001). Велика енциклопедија животиња. Нови Сад. стр. 377, 379. ISBN 86-489-0303-3.
- ^ „Филогенија сисара” (PDF). katedre.vet.bg.ac.rs. стр. 129. слајд.
- ^ а б Berta, A. & Churchill, M. (2012). „Pinniped Taxonomy: evidence for species and subspecies”. Mammal Review. 42 (3): 207—234. doi:10.1111/j.1365-2907.2011.00193.x.
