Арпадовићи — разлика између измена
м razne izmene |
Нема описа измене |
||
| Ред 22: | Ред 22: | ||
'''Арпадовићи''' или '''Арпадовци''', '''Арпади''' ({{Јез-мађ|Árpádok, Árpád-ház}}, {{Јез-слова|Arpádovci}}), [[Краљевина Угарска (1000–1526)|угарска]] су владарска [[династија]] из раног [[средњи век|средњег века]]. Владали су [[Краљевина Угарска (1000—1526)|Угарским краљевством]] до [[1301]]. године. Династија је добила име по [[војвода|војводи]] [[Арпад]]у ([[890]]—[[917]]) ({{Јез-мађ|Árpád}}). Под вођством Арпада [[Мађари]] су се спустили од [[Прут]]а, [[Дњестар|Дњестра]] и [[Буг]]а у [[Панонска низија|Панонску низију]]. [[Стефан I Угарски]] је био први угарски краљ. Краљ [[Коломан]] је завладао [[Краљевина Хрватска (средњи век)|Хрватском]] [[1102]], те Далмацијом [[1107]]. године. |
'''Арпадовићи''' или '''Арпадовци''', '''Арпади''' ({{Јез-мађ|Árpádok, Árpád-ház}}, {{Јез-слова|Arpádovci}}), [[Краљевина Угарска (1000–1526)|угарска]] су владарска [[династија]] из раног [[средњи век|средњег века]]. Владали су [[Краљевина Угарска (1000—1526)|Угарским краљевством]] до [[1301]]. године. Династија је добила име по [[војвода|војводи]] [[Арпад]]у ([[890]]—[[917]]) ({{Јез-мађ|Árpád}}). Под вођством Арпада [[Мађари]] су се спустили од [[Прут]]а, [[Дњестар|Дњестра]] и [[Буг]]а у [[Панонска низија|Панонску низију]]. [[Стефан I Угарски]] је био први угарски краљ. Краљ [[Коломан]] је завладао [[Краљевина Хрватска (средњи век)|Хрватском]] [[1102]], те Далмацијом [[1107]]. године. |
||
Арпадовићи су често имали сукобе са [[Византијско царство|Византијом]] и [[Млетачка република|Венецијом]]. Са Византијом, Арпадовићи су ратовали због [[Босна|Босне]] и [[Срем]]а. Половином [[11. век|XI века]], Арпадовићи су исцрпели краљевску моћ, тако да је власт у земљи прешла у руке крупних [[ |
Арпадовићи су често имали сукобе са [[Византијско царство|Византијом]] и [[Млетачка република|Венецијом]]. Са Византијом, Арпадовићи су ратовали због [[Босна|Босне]] и [[Срем]]а. Половином [[11. век|XI века]], Арпадовићи су исцрпели краљевску моћ, тако да је власт у земљи прешла у руке крупних [[велможа]]. У Хрватској се истичу [[Франкопани]], [[Шубићи]], [[Гусићи]], [[Бабонићи]] и други. Крајем [[12. век|XII века]] владавина Арпадовића претворила се у расуло. Смрћу посљедњег Арпадовића, Андрије III Млечанина [[1301]], завршава се линија ове династије на угарском престолу. Арпадову лозу на престолу наслеђују [[Анжујци]]. |
||
Према анализи Y хромозома Арпадовића, од стране мађарских научника, краљ [[Бела III]] и Арпадовићи припадају [[хаплогрупа|хаплогрупи]] [[Хаплогрупа R1a1|R1a]]. Најближи сродници краља према YHRD бази живе на сјеверу [[Србија|Србије]].<ref name="springer1">[https://link.springer.com/content/pdf/10.1007%2Fs12520-018-0609-7.pdf DNA profiling of Hungarian King Béla III and other skeletal remains originating from the Royal Basilica of Székesfehérvár (2018).]</ref> |
Према анализи Y хромозома Арпадовића, од стране мађарских научника, краљ [[Бела III]] и Арпадовићи припадају [[хаплогрупа|хаплогрупи]] [[Хаплогрупа R1a1|R1a]]. Најближи сродници краља према YHRD бази живе на сјеверу [[Србија|Србије]].<ref name="springer1">[https://link.springer.com/content/pdf/10.1007%2Fs12520-018-0609-7.pdf DNA profiling of Hungarian King Béla III and other skeletal remains originating from the Royal Basilica of Székesfehérvár (2018).]</ref> |
||
Верзија на датум 30. март 2020. у 16:17
| Арпадовићи | |
|---|---|
.svg) | |
| Држава | Угарска |
| Владарска титула | краљ Угарске, Далмације, Хрватске, Славоније, Куманије, Бугарске, Лодомерије |
| Оснивач | Алмош |
| Посљедњи владар | Андрија III Млечанин |
| Изумирање | 1301 |
| Националност | Мађари |
Арпадовићи или Арпадовци, Арпади (мађ. Árpádok, Árpád-ház, слч. Arpádovci), угарска су владарска династија из раног средњег века. Владали су Угарским краљевством до 1301. године. Династија је добила име по војводи Арпаду (890—917) (мађ. Árpád). Под вођством Арпада Мађари су се спустили од Прута, Дњестра и Буга у Панонску низију. Стефан I Угарски је био први угарски краљ. Краљ Коломан је завладао Хрватском 1102, те Далмацијом 1107. године.
Арпадовићи су често имали сукобе са Византијом и Венецијом. Са Византијом, Арпадовићи су ратовали због Босне и Срема. Половином XI века, Арпадовићи су исцрпели краљевску моћ, тако да је власт у земљи прешла у руке крупних велможа. У Хрватској се истичу Франкопани, Шубићи, Гусићи, Бабонићи и други. Крајем XII века владавина Арпадовића претворила се у расуло. Смрћу посљедњег Арпадовића, Андрије III Млечанина 1301, завршава се линија ове династије на угарском престолу. Арпадову лозу на престолу наслеђују Анжујци.
Према анализи Y хромозома Арпадовића, од стране мађарских научника, краљ Бела III и Арпадовићи припадају хаплогрупи R1a. Најближи сродници краља према YHRD бази живе на сјеверу Србије.[1]
The closest haplotype to that of King Béla was found as B1-Step-Neighbour in the YHRD. This had 32 repeats compared to the King’s 33 in marker DYS389II. This haplotype was discovered in the population living in Northern Serbia (Zgonjanin et al. 2017)
Према анализи коју даје предвиђач хаплогрупа НЕВГЕН, а коју су објавили стручњаци Српског ДНК пројекта, Арпадовићи припадају грани R1a-Z93 [2]
Лоза Арпадовића
Лоза Арпадовића (мађ. Árpádok, Árpád-ház)
- Стефан I Угарски (997—1038)
- Ладислав I Свети (1077—1095)
- Коломан (1095—1116)
- Стефан II Угарски (1116—1131)
- Бела II Слепи (1131—1141)
- Геза II (1141—1162)
- Стефан III Угарски (1162—1172)
- Бела III (1172—1196)
- Емерик (1196—1204)
- Андрија II Арпадовић (1204—1235)
- Бела IV (1235—1270)
- Стефан V Угарски (1270—1272)
- Ладислав IV Куманац (1272—1290)
- Андрија III Млечанин (1290—1301).
Референце
Литература
- Живковић, Тибор (2004). „Рама у титулатури угарских краљева”. Зборник радова Византолошког института. 41: 153—164.
- Klaić, Vjekoslav (1905). „O krunisanju ugarskih Arpadovića za kraljeve Dalmacije i Hrvatske (1091-1207)”. Vjesnik Hrvatskoga arheološkoga društva. 8: 107—117.
- Рокаи, Петер (2002). „Историја Мађара од најстаријих времена до Мохачке битке 1526. године”. Историја Мађара. Београд: Clio. стр. 7—183.
- Sedlar, Jean W. (1994). East Central Europe in the Middle Ages, 1000-1500. Seattle: University of Washington Press.
- Szoldos, Attila (1998). „Hrvatska i Slavonija u kraljevstvu Arpadovića”. Povijesni prilozi. 17: 287—296.
- Fine, John Van Antwerp Jr. (1991) [1983]. The Early Medieval Balkans: A Critical Survey from the Sixth to the Late Twelfth Century. Ann Arbor, Michigan: University of Michigan Press.
- Fine, John Van Antwerp Jr. (1994) [1987]. The Late Medieval Balkans: A Critical Survey from the Late Twelfth Century to the Ottoman Conquest. Ann Arbor, Michigan: University of Michigan Press.
- Curta, Florin (2006). Southeastern Europe in the Middle Ages, 500–1250. Cambridge: Cambridge University Press.
