Земун

За друге употребе погледајте страницу Земунград.

Земун
Поглед на доњи град са Гардоша
Административни подаци
Држава	Србија
Град	Београд
Градска општина	Земун
Становништво
— 2011.	161.596
Географске карактеристике
Координате	44° 50′ 31″ С; 20° 24′ 32″ И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Земун Земун на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	11080
Позивни број	011
Регистарска ознака	BG

Земун је насеље у југоисточном делу Срема, на десној обали Дунава, недалеко од ушћа Саве. Територијално, историјски, политички, културно, економски и саобраћајно везан је за Београд, у чијем је саставу од 1934. године.

Према попису из 2011. Земун је имао 157.367 становника (према попису из 1991. било је 141.997 становника, 2002. било је 145.751 становника).

Географија

Месне заједнице Земуна

Застава Земуна

Земун се налази у југоисточном делу Срема, испод сремске заравни на десној обали Дунава, недалеко од ушћа Саве. Један је од највећих индустријских центара у Србији, са металопрерађивачком, текстилном, индустријом коже и обуће, хемијско-фармацеутском, дрвном. Значајно је средиште друмског, речног и ваздушног саобраћаја. Земун је, као део Београда, велики културно-просветни центар. Данас се територијално шири према западу и југозападу, где се спојио са Новим Београдом.

Име

Први назив је био Таурунум. Најстарији писани трагови о данашњем имену града датирају из XII века. Настао је од словенске речи „землин“ и претпоставља се да се име везује за земунице које су масовно присутне у вертикалној ивици лесне терасе.

Имена кроз историју

име	објашњење
Taurunum	келтско име града
Mallevilla	Зли град − у спису Алберта Ахенског, хроничара Првог крсташког рата 1
Semlin	аустријско име
Zimony	мађарско име

Историја Земуна

Главни чланци: Земун у периоду турске владавине и Старо језгро Земуна

Према остацима материјалне културе, закључило се да су први становници Земуна основали своја насеља на овом простору у периоду од 4500—3000. године п. н. е. Становали су у земуницама (јамама), па је одатле и потекла реч Земун. Након ове културе уследило је доба средњег и млађег неолита, период у којем су људи настањени на простору данашњег Земуна живели на Гардошу. Ову културу у Срему око 2000. године п. н. е смењује баденска култура, када је почела прва употреба бакра при изради оруђа и оружја. На Гардошу се налази једно од највећих и најдуговечнијих насеља ове културе. Након баденске, следећа култура на овом подручју која је уследила је била вучедолска култура. Ова култура је заживела у Земунској Прегревици о чему сведоче археолошки налази нађени на обали Дунава. Прво озбиљно насеље на подручју Земуна је био келтски Таурунум , за који се на основу података сматра да је подигнуто око 85. године п. н. е. Насеље се налазило на месту данашњег Гардоша и земунског гробља. Након великих битака за време освајачких ратова Римљана и покорења илирско-келтског племена разбија се Таурунум као антички град. Овај град достигао је свој врхунац када је постао град-пристаниште и седиште дунавске римске флоте. У доба касне антике, Таурунум је био утврђена лука и трговачки град између главног друма који је водио ка тек основаном Константинопољу. У 5. веку Хуни су га опљачкали и спалили, да би крајем 8. века градом завладали Франци.

Срби су половином 9. века настанили Земун и из Срема потиснули франачку власт. У 12. веку учесници другог и трећег крсташког похода пролазили су кроз Земун, док су у истом периоду Мађари од камења са разрушене београске тврђаве направили земунски град. Недуго затим, средином 12. века византијски цар Манојло I Комнин освојио је Земун, срушивши његове зидине и наредио да се камен поново узида у бедеме београдске тврђаве. Крајем 12. века Земун је био срушен од Ромеја који су га претходно заузели. Након великог број освајача и војски, стижу и Турци који га пљачкају и пале, а 1465. године турска војска опседа Београд. Хришћанска флота из Земуна у том тренутску под вођством Сибињанин Јанка помаже Београду и они удружено побеђују Турке. Наком победе над турцима у Земуну је завладала куга које је убила многе његове становнике. Међу њима жртва болести био је и Сибињанин Јанко, који је живео у средњовековном утврђењу, па је та кула народски названа Кула Сибињанин Јанка. Након напада Београда од стране Турака,1522. године, смедеревски санџак бег под наредбом султана напада и заузима Земун. После низа аустријско-турских у 17. веку и 18. веку, ратова, пустошења и рушења Земуна су завршена Пожаревачки миром 1718. године. У првој половини 18. века у Земуну је отворена санитарна станица за робу, путнике и пошту, као и још једна станица за свакодневни промет. Властелинска управа укинута је 1758. године и сва насеља у југоистичном Срему ушла су у оквир Војне границе, док погранични Земун постаје слободан војни комунитет. Земун се налазио на подручју раскрсница истока и запада, па се зато у њему одувек говорило више језика. Након доласка аустријске власти, муслиманиманско становништво одлази из града, а раније избегли хришћани се враћају на своја огњишта. Пред староседелаца Срба у Земуну је тада живело велики број немачких породица. Недуго након уласка Земуна у састав Аустрије, Земун и његова околина постају посед породице Шеброн. Земун након тога постаје слободни град, а слободна граница се укида. Умро је 1844. године мајор Василије Лазаревић који је 26 година био градоначелник Земуна. Он је првих шест година живота у Земуну радио као градски синдик (лекар). Још 1873. године Земун је добио железничку пругу којом је био повезан са читавом Европом, а нешто касније и пругу која га је повезивала са Београдом. Изградњом пруге оживела је и привреда у Земуну, па је отворен велики број занатских и трговнинских радњи, банке, фабрике, хотели, а санирање Земуна почело је уређивањем улица, обнављањем грађевинског фонда и увођењем осветљења.

На крају Првог светског рата 5. новембра 1918. године српска војска ушла је у Земун и учврстила га у тадашњу Државе Срба, Хрвата и Словенаца, да би се 1934. године изградио мост на Сави и Земун се административно припојио Београду. Све до Другог светског рата Земун је био у саставу Београда, до 12. априла 1941. године, када је окупиран од стране Немаца. Тада је ушао у састав Независне државе Хрватске. Након ослобођења Београда 20. октобра 1944. године, Земун је ослобођен 22. октобра 1944. године од стране Народноосободилачке војске Југославије и Црвене Армије. Завршетак Другог светског рата оставио је за собом велики број жртава и разрушену земљу, што је био и случај са Земуном. Након сређивања и обнаваљања уништеног, Земун постаје центар привреде, индустрије и културе, као и значајан просветни и научни центар. Земун опет улази у састав Београда 1945. године и од тада је једна од градских општина Београда.

• 
  Османски Земун 1608. године
• 
  Панорама Земуна, 19. век
• 
  Земун, 19. век
• 
  Земун у 17. веку
• 
  Земун 1791. године
• 
  Земун у 18. веку
• 
  Земун око 1850. године

Духовни живот

Стара православна црква (звана "стара") посвећена летњем Св. Николи опљакана је једне суботе ноћу, фебруара 1838. године. Лопови су однели утвари и сасуди, међу којима су била највреднија четири стара сребрна кандила.

Образовање и култура

У месту се налази Земунска гимназија као и Пољопривредни факултет Универзитета у Београду. Прва приватна опера у Југоисточној Европи Опера и театар Мадленијанум налази се у центру Земуна.

Демографија

Главни чланак: Демографска историја Земуна

У насељу Земун живи 118.648 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,7 година (38,3 код мушкараца и 41,0 код жена). У насељу има 50986 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,85.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2011. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

Демографија Година Становника 1948. 40.461 1953. 49.401 1961. 72.956 1971. 109.709 1981. 135.424 1991. 141.997 137.688 2002. 145.751 151.002 2011. 157.363

Етнички састав према попису из 2011.‍
Срби			147.810	87,89%
Роми			5.599	3,33%
Југословени			995	0,59%
Хрвати			1.411	0,84%
Црногорци			748	0,44%
Муслимани			496	0,29%
Македонци			557	0,33%
Горанци			383	0,23%
Мађари			205	0,12%
Албанци			165	0,10%
Словенци			156	0,09%
Словаци			170	0,1%
Бошњаци			170	0,1%
Руси			107	0,06%
Немци			98	0,06%
Бугари			81	0,05%
Украјинци			85	0,05%
Румуни			64	0,04%
Русини			38	0,02%
Буњевци			19	0,01%
Власи			26	0,01%
непознато			2.213	1,32%

Становништво према полу и старости

	м			ж
?	302			331
80+	729			1.570
75—79	1.398			2.444
70—74	2.575			3.646
65—69	4.079			4.573
60—64	4.292			4.890
55—59	3.718			4.254
50—54	5.416			6.549
45—49	5.666			6.503
40—44	4.725			5.421
35—39	4.801			5.101
30—34	5.013			5.219
25—29	5.242			5.658
20—24	5.421			5.204
15—19	4.747			4.581
10—14	3.973			3.827
5—9	3.740			3.478
0—4	3.449			3.216
Просек :	38,3			41,0

Домаћинства

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002. Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002. Број домаћинстава 11.982 16.486 24.961 36.240 45.192 45.233 50.986

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002. Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек Број домаћинстава 10.522 12.466 11.114 11.184 3.650 1.394 420 133 60 43 2,85

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	58.124	18.645	34.726	2.251	2.243	259
Женски	65.944	16.374	35.133	9.677	4.556	204
УКУПНО	124.068	35.019	69.859	11.928	6.799	463

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	26.823	445	8	35	7.236
Женски	23.971	240	2	16	5.090
УКУПНО	50.794	685	10	51	12.326
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	510	1.937	4.745	752	3.498
Женски	143	447	5.076	827	1.249
УКУПНО	653	2.384	9.821	1.579	4.747
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	351	1.961	1.949	784	751
Женски	810	1.598	1.443	1.809	3.620
УКУПНО	1.161	3.559	3.392	2.593	4.371
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	1.496	15	7	343
Женски	1.264	86	10	241
УКУПНО	2.760	101	17	584

Знаменити Земунци

• Димитрије Давидовић, (1788-1838) уредник новина, књижевник, секретар књаза Милоша Обреновића
• Василије Јовановић, рођ. 1792. године, учитељ и књижевни радник, превео "Живот Петра Великог" и драму "Ромео и Јулија"

Види још

• Списак улица Земуна
• ФК Земун
• Нови град (Земун)
• Гардош
• Таурунум

Партнерски градови

• Бања Лука
• Еш сир Алзет
• Al-Ram
• Битољ Херцег Нови
• Крањ
• Крф
• London Borough of Tower Hamlets
• Медлинг
• Офенбах на Мајни
• Охрид
• Осијек
• Пито
• Дамаск (покрајина)
• Тилбург
• Велетри
• Бер

Галерија

• 
  Ноћна панорама старог језгра Земуна
• 
  Алтина, Горњи град
• 
  Земун, Гардош
• 
  Пошта у Земуну
• 
  Обновљена фасада, угао Главне и Господске
• 
  Мешавина архитектуре, Главна улица
• 
  Велики трг
• 
  Зграда Земунске гимназије
• 
  Земун са Ћуковца
• 
  Дунав код Земуна
• 
  Поглед на нови део Земуна
• 
  Нови део Земуна
• 
  Реконструкција Синђелићеве улице, 2018
• 
  Поглед на Београд са Земунске стране, око тридесетих година 20. века

Литература

• Земун од најстаријих времена до данас објављено (2004 г.) аутор др.Петар Марковић
• Земун да(в)нашњи (2010 г.) аутор Бранко Најхолд
• Коматина, Ивана; Коматина, Предраг (2018). „Византијски и угарски Срем од X до XIII века”. Зборник радова Византолошког института. 55: 141—164. 

Спољашње везе

• Удружење грађана “Земун мој град” ...
• Земун, Новине, општинска власт, вести, дешавања ...
• Званични веб-сајт
• Земун Калварија 3д Земун
• Гардош Земун
• Драгана Амедоски: Земун и земунска нахија у 16. веку, Историјски часопис, број 52, 2005. године
• Београдске приче: Поздрав из старог Земуна („Вечерње новости“, 14. јануар 2016)

мапе

• Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
• Сателитска мапа (Wikimapia)
• Гугл сателитска мапа (Maplandia)
• План насеља на мапи (Mapquest)