Епископ шумадијски Сава — разлика између измена
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 49: | Ред 49: | ||
Указом председника [[Савезна Република Југославија|СР Југославије]] [[Војислав Коштуница|Војислава Коштунице]], постхумно је одликован Медаљом Белог анђела за изузетно лично остварење и допринос у области црквене историје и хуманистичких наука.<ref>[http://www.spc.rs/old/Vesti-2002/06/18-6-02_l01.html Указом председника СР Југославије епископ шумадијски Сава посмртно одликован, 18. јун 2002. године]</ref> |
Указом председника [[Савезна Република Југославија|СР Југославије]] [[Војислав Коштуница|Војислава Коштунице]], постхумно је одликован Медаљом Белог анђела за изузетно лично остварење и допринос у области црквене историје и хуманистичких наука.<ref>[http://www.spc.rs/old/Vesti-2002/06/18-6-02_l01.html Указом председника СР Југославије епископ шумадијски Сава посмртно одликован, 18. јун 2002. године]</ref> |
||
== Галерија == |
|||
<center> |
|||
<gallery> |
|||
Датотека:Stevan Kragujevic, Vladika Sava u mladosti.JPG|У младости |
|||
Датотека:Stevan Kragujevic, Svetozar Vukovic, Vladika Sava u basti svog rodnog doma u Senti.JPG|У башти свог родног дома у Сенти |
|||
Датотека:Stevan Kragujevic, Predsednik Tito i Jovanka Broz sa patrijarhom Germanom i vladikom Savom Vukovicem.JPG|У пратњи Патријарха српског Германа са Титом и Јованком Броз |
|||
Датотека:Stevan Kragujevic, vladika Sava sa majkom Milicom i ocem Vasom Vukovicem, u rodnoj Senti.JPG|Са мајком Милицом и оцем Васом |
|||
Датотека:Stevan Kragujevic, Vladika Sava u Vladican.JPG|Испред [[Владичански двор у Вршцу|Владичанског двора у Вршцу]] |
|||
Датотека:Stevan Kragujevic, urednik Radoslav Mirosa.jpg|Са Патријархом српским Павлом |
|||
</gallery> |
|||
</center> |
|||
== Референце == |
== Референце == |
Верзија на датум 8. април 2020. у 08:08
Епископ шумадијски Сава | |
---|---|
Основни подаци | |
Помесна црква | Српска православна црква |
Епархија | Епархија шумадијска |
Титула | епископ шумадијски |
Седиште | Крагујевац |
Године службе | 1977—2001 |
Претходник | Валеријан (Стефановић) |
Наследник | Јован (Младеновић) |
Лични подаци | |
Световно име | Светозар Вуковић |
Датум рођења | 13. април 1930. |
Место рођења | Сента, Дунавска бановина, Краљевина Југославија |
Датум смрти | 16. јун 2001.71 год.) ( |
Место смрти | Београд, Србија, СР Југославија |
Сава (световно Светозар Вуковић; Сента, 13. април 1930 — Београд, 16. јун 2001) је био епископ шумадијски и дописни члан САНУ.
Биографија
Његово световно име било је Светозар. Основну школу и нижу реалну гимназију завршио је у Сенти, затим Богословију Светог Саве у манастиру Раковици 1950, а Богословски факултет у Београду 1954. године. Постављен је за суплента Богословије Светог Саве у Београду 1958. године. Године 1957. и 1958. провео је на постдипломским студијама на старокатоличком богословском факултету Универзитета у Берну (Швајцарска) радећи истовремено на докторској дисертацији „Типик архиепископа Никодима“. Докторирао је 15. маја 1961. године на Богословском факултету у Београду.
Замонашен је у манастиру Ваведење 1959. године, а за викарног епископа моравичког хиротонисан је 1961. године у Саборној цркви у Београду од стране патријарха српског Германа, епископа бачког Никанора и епископа банатског Висариона.
На Богословском факултету у Београду предавао је литургику са историјом уметности од 1961. до 1967. године када је изабран за епископа источноамеричког и канадског где је остао до 1977. године када је постао епископ шумадијски. Представљао је Српску православну цркву у комисији за припрему Светог и Великог сабора православне цркве у Женеви (1979—1991) и у Дијалогу са Римокатоличком црквом (1980—1991).
Администрирао је следећим епархијама: Источноамеричком и канадском, Жичком, Банатском, Темишварском, Средњезападноамеричком, Западноамеричком и Бачком. Започео је градњу више од стотину нових храмова у Шумадији а преко педест је освештао. Подигао је Цркву Светог Георгија у Вишевцу, родном месту вожда Карађорђа као личну задужбину и обновио мноштво манастира широм Шумадијске епархије. Основао је више епархијских фондова за финансирање грађевинске делатности, стипендирање свештеничких кандидата, за бригу о пензионисаним свештеницима, Дом за децу „Свети Јован Крститељ“ (Топола, Дивостин), амбуланте у селима Клока и Цветојевац, Добротворни фонд „Човекољубље“, Богословију „Светог Јована Златоустог“ у Грошници. За време службе у Америци основао је четрнаест нових парохија и један манастир.
Током администрирања Темишварском епархијом (16 година), основао је више православних црквених општина и старао се о очувању и обнови чувених српских манастира Базјаш, Бездин, Златица, Кусић, Св. Ђурђе на Брзави и обезбедио је богословско школовање и стипендирање за више од педесет српских младића из румунског дела Баната.
Преминуо је 16. јуна 2001. и сахрањен је у Саборној цркви у Крагујевцу.[1]
Радови
Бавио се научним радом а радове из историје и литургике објављивао је у нашим и страним часописима и листовима.
Написао је следећа дела „Историја Српске православне цркве у Америци и Канади 1891-1941.“ затим књигу „Српски јерарси“, „Гробна места српских архијереја“. Као епископ моравички био је покретач излажења часописа „Српска православна црква - њена прошлост и садашњост / Serbian Orthodox Church - Its Past and Present“ на српском и енглеском језику, као и новина Српске патријаршије „Православље“, чији је одговорни уредник био од првог до седмог броја, до одласка на нову дужност у САД. Глави уредник „Гласника, службеног листа Српске православне цркве“ био је од јуна 1966. до јула 1967. године. Покренуо је часопис Источноамеричке и канадске епархије „Стаза православља“, који је касније постао званични лист Српске православне цркве у САД и Канади. Уредио је споменицу под насловом „Седам и по столећа Српске цркве“, на српском и енглеском језику и „Календар Српске православне цркве у Америци и Канади за 1971. годину“. Покренуо је „Каленић“, лист Шумадијске епархије. Као администратор епархија банатске (1980—1985) и бачке (1988—1990) обновио је некадашње часописе ових епархија: „Банатски весник“ (1981) у Вршцу и „Беседа“ (1989) у Новом Саду. Администрирао је и темишварском епархијом 1980-1996.[2] Уређивао је „Цркву, календар Српске патријаршије“ за 1981, 1982. и период од 1996. до 2001. године.
Аутор је прилога у књизи "Сто најзнаменитијих Срба". За дописног члана Српске академије наука и уметности је изабран 1997. године. Матица српска га је изабрала за члана сарадника 1991. године, а стални члан постао је 1995. године.
Одликовања
Свети архијерејски сабор Српске православне цркве на редовном заседању 2001. године одликовао је епископа др Саву Орденом Светог Саве I степена поводом четрдесетогодишњице архијерејске службе у знак признања за четрдесетогодишње самопрегорно и успешно архијерејско служење цркви, као и за научни рад у духу православља којем је даноноћно посвећивао све Богом дате му таленте.
Указом председника СР Југославије Војислава Коштунице, постхумно је одликован Медаљом Белог анђела за изузетно лично остварење и допринос у области црквене историје и хуманистичких наука.[3]
Галерија
-
У младости
-
У башти свог родног дома у Сенти
-
У пратњи Патријарха српског Германа са Титом и Јованком Броз
-
Са мајком Милицом и оцем Васом
-
Испред Владичанског двора у Вршцу
-
Са Патријархом српским Павлом
Референце
Литература
- Пузовић, Предраг (1996). „Епархије Српске православне цркве у расејању” (PDF). Богословље: Часопис Православног богословског факултета у Београду. 40 (1-2): 87—96.
Спољашње везе
- Биографија на сајту САНУ
- Епископ Сава Вуковић, биографија на сајту шумадијске епархије
- Десет гoдина од упокојења Епископа шумадијског Саве (СПЦ, 11. јун 2011)