Жарко Видовић (историчар уметности) — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0
Ред 68: Ред 68:
== Спољашње везе ==
== Спољашње везе ==
* [http://zarkovidovic.rs/ Пријатељи Жарка Видовића - у изради]
* [http://zarkovidovic.rs/ Пријатељи Жарка Видовића - у изради]
* [http://www.nedeljnik.rs/nedeljnik/portalnews/odlazak-zarka-vidovica-poslednjeg-autenticnog-srpskog-mislioca-zivotna-prica-koja-mora-ostati-upamcena/ Одлазак Жарка Видовића, последњег аутентичног српског мислиоца (Недељник, 19. мај 2016)]
* [https://web.archive.org/web/20160522120215/http://www.nedeljnik.rs/nedeljnik/portalnews/odlazak-zarka-vidovica-poslednjeg-autenticnog-srpskog-mislioca-zivotna-prica-koja-mora-ostati-upamcena/ Одлазак Жарка Видовића, последњег аутентичног српског мислиоца (Недељник, 19. мај 2016)]
* [http://spc.rs/sr/upokojio_se_dr_zharko_vidovitsh Упокојио се др Жарко Видовић (СПЦ, 19. мај 2016)]
* [http://spc.rs/sr/upokojio_se_dr_zharko_vidovitsh Упокојио се др Жарко Видовић (СПЦ, 19. мај 2016)]



Верзија на датум 8. април 2020. у 15:25

Жарко Видовић
Датотека:Zarko Vidovic.jpg
Лични подаци
Датум рођења(1921-01-06)6. јануар 1921.
Место рођењаТешањ, Краљевина СХС
Датум смрти18. мај 2016.(2016-05-18) (95 год.)
Место смртиБеоград, Србија

Жарко Видовић (6. јануар 192118. мај 2016) био је српски историчар уметности, ликовни критичар и историчар цивилизације.

Биографија

Рођен је 1921. у месту Тешањ (Босна и Херцеговина). Учествовао је као добровољац у Априлском рату 1941. У октобру 1941. ухапшен је у Сарајеву. Био је у затворима до 1942. (прво немачком, па усташком). У "Великом транспорту" пребачен је у Јасеновац, одакле је депортован у логор код Нарвика у Норвешкој. Године 1943. уз помоћ локалног становништава успева да побегне за Шведску. Наставља студије у Упсали где је добио ћерку Загу.

После рата вратио се у Југославију у којој је хапшен и затваран још два пута, због својих ставова о демократији. Докторирао је 1958. у Београду. Предавао је историју цивилизације на Универзитету у Сарајеву (од јануара 1953. године), затим на Универзитету у Загребу, одакле је због својих речи о србофобији био истеран децембра 1967. године. Прешао је у Београд 1967. године, где је у Институту за књижевност и уметност Србије радио све до пензије 1986.

Писао је и преводио за „Борбу“, „Културу“, „Књижевне новине“.

Један је од последњих представника аутентичне хришћанске господе из редова сарајевских Срба. Иза себе је оставио капиталан философски опус: „Огледи о духовном искуству“, „Трагедија и Литургија“, „Његош и Косовски завет у Новом веку“, „Суочење Православља са Европом“, „Срби у Југославији“...

Његова дела су и „Умјетност у пет епоха цивилизације", „Логос-литургијска свест Православља", „Огледи о духовном искуству", „Његош и Косовски завјет у Новом Вијеку", „Срби у Југославији и Европи, Православље у суочењу с Европом" и „И вера је уметност".

Заједно са тадашњим јеромонасима Амфилохијем Радовићем и Атанасијем Јевтићем, учествовао је у првим полемикама са марксистима у Београду, почетком 80-их година прошлога века.

Жарко Видовић спада у ред оних тако малобројних философа који негују хришћански поглед на свет и сва друштвена питања. Дубоко је утицао на читаву генерацију православних мислилаца која је кренула његовим трагом у сагледавању оне философије и историје српског народа која се у најкраћем сажима у две речи: Српски завет.

Његова дела „Умјетност у пет епоха цивилизације", „Логос - литургијска свест Православља", „Огледи о духовном искуству", „Његош и Косовски завјет у Новом Вијеку", „Срби у Југославији и Европи, Православље у суочењу с Европом" и „И вера је уметност" говоре о аутентичном православном филозофу који је својим духовним и животним сведочењем оставио јасан траг онима којима је тајанственост живота непрекидни изазов.

У времену изгубљених идеала када су све вредности пољуљане из корена, дело Жарка Видовића открива наш прави идентитет - најпре верски а онда и национални у осмишљавању живота кроз православну хришћанску самоспознају.

Као православни философ др Видовић доследно изводи истину да је с Богом могућ само литургијски сусрет и општење, да је Бог односан творевини, свету и човеку и с Њим се збива драма слободе и љубави.

Одликовања

Одликован је 7. октобра 2015. Орденом Светог Саве другог реда.[1]

Дела

  • Мештровић и савремени сукоб скулптора с архитектом: један естетички проблем (Сарајево: Веселин Маслеша, 1961).
  • Огледи о духовном искуству (Београд: Сфаирос, 1989); (Нови Сад: Балканија, 2019).
  • Његош и Косовски Завјет у Новом вијеку (Београд: Филип Вишњић, 1989).
  • Срби у Југославији и Европи (Београд: Светосавска књижевна заједница, 1994).
  • Трагедија и Литургија: есеј о духовној судбини Европе (Ниш: Византијско огледало, 1996). Репринт издање: Београд, 2016.
  • Суочење Православља са Европом: огледи о историјском искуству (Цетиње: Светигора, 1997).
  • Из Светог писма: избор, коментари и поговор (Београд: Гутенбергова галаксија; Ваљево: Ваљевска штампарија, 1998).
  • Романи Ђорђа Оцића: поетофилософија и коментари (Београд: Знамен, 1999).
  • Литургијска тајна Светог Писма (Београд: Гутенбергова галаксија, 2002).
  • И вера је уметност (Београд: Завод за унапређивање образовања и васпитања, 2008).
  • Историја и вера (Београд: Завод за унапређивање образовања и васпитања, 2009).
  • Његош и Косовски завет у Новом веку (Београд: Алтера, 2013).
  • Његош и литургијске анагнозе (Београд: Светосавска омладинска заједница Архиепископије београдско-карловачке; Подгорица: Матица српска - Друштво чланова у Црној Гори, 2017).
  • Библио-био-графија (1948-2015) (Београд: Задужбина "Жарко Видовић"; Свети архијерејски синод Српске православне цркве, 2018).
  • Уметност у пет епоха (Београд: Приватно издање, 2019).

Референце

Спољашње везе