Епархија бањалучка — разлика између измена

Епархија бањалучка
Српска православна црква
Епархија бањалучка; Српска православна црква
Основни подаци
Сједиште	Бања Лука
Држава	Република Српска, Босна и Херцеговина
Број намјесништава	10
Број парохија	164
Број манастира	6
Број храмова	394
Број вјерника	110.929 вјерничких домова
Архијереј
Архијереј	Јефрем (Милутиновић)
Чин архијереја	епископ
Титула архијереја	епископ бањалучки

Интерактиван преглед историје

← Старија измена Новија измена →

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Верзија на датум 14. април 2020. у 17:53

Епархија бањалучка је епархија Српске православне цркве.

Надлежни архијереј је епископ Јефрем (Милутиновић), а сједиште епархије се налази у Бањој Луци гдје је и Саборна црква и владичански двор епархије.

Историја

Епархија бањалучка обухвата северозападни део Босне, основана је 1900. године као митрополија. До тог времена, ови српски простори били су у саставу Дабробосанске митрополије.

Главна духовна средишта епархије су манастири Гомионица, Моштаница и Липље. Манастир Гомионицу са храмом посвећеним Ваведењу Пресвете Богородице обновили су 1595. године милешевски монаси, који су после турске најезде избегли у овај манастир.

Епископи

Бањалучки архијереји:

Портрет	Име и презиме (Време старешина)	Белешке
	митрополит Евгеније Летица (1901—1907),	Први епископ ове епархије
	Василије Поповић (1908—1938),
	Платон Јовановић (1940—1941),	Убиле су га усташе 1941. Канонизован 22. маја 1998.
	др Василије Костић (1947—1961),
	др Андреј Фрушић (1961—1980),
	Јефрем (Милутиновић) (1980—)

Архијерејска намјесништва

Године 2015. епархија је била подијељена на 10 архијерејских намјесништава.^[1]

Бањалучко
Градишко
Змијањско
Которварошко
Лакташко
Јајачко-мркоњићко*
Поунско
Приједорско
Прњаворско
Србачко

Одлуком Светог Архијерејског Сабора СПЦ, одржаног 15. маја 2019. године, а на приједлог епископа бањалучког Јефрема, предложена је арондација Епархије бањалучке, и то у корист Епархије бихаћко-петровачке. Арондација и примопредаја архијерејског намјесништва јајачко-мркоњићког спроведена је у дјело 15. јула 2019. године. ^[2]

Манастири

Године 2015. било је шест активних манастира са укупно 12 монаха и 17 монахиња.^[1]

Гомионица,
Ђурђевац (археолошки локалитет),
Карановац (археолошки локалитет),
Крупа на Врбасу,
Липље,
Милошевац (у обнови),
Моштаница,
Осовица,
Ступље.

Литература

Поповић, Јевсевије (1912). Опћа црквена историја. 2. Сремски Карловци: Српска манастирска штампарија.
Дурковић-Јакшић, Љубомир (1978). Платон Јовановић, епископ бањалучки (1874-1941). Еџворт: Српска православна епархија источно-америчка и канадска.
Вуковић, Сава (1996). Српски јерарси од деветог до двадесетог века. Београд: Евро.
Милошевић, Боривоје (2013). „Прогон православног свештенства Босанске Крајине у Првом свјетском рату” (PDF). Српске студије (4): 303—320. Архивирано из оригинала (PDF) 23. 11. 2015. г. Приступљено 31. 07. 2017.
Kraljačić, Tomislav (1987). Kalajev režim u Bosni i Hercegovini (1882-1903). Sarajevo: Veselin Masleša.
Пузовић, Предраг (2002). „Платон Јовановић, епископ бањалучки (1874-1941)” (PDF). Богословље: Часопис Православног богословског факултета у Београду. 61 (1): 243—251.
Пузовић, Предраг (2015). „Страдање свештеника Српске православне цркве у Босни и Херцеговини током Првог светског рата”. Православни свет и Први светски рат: Зборник радова. Београд: Православни богословски факултет, Институт за теолошка истраживања. стр. 141—160.
Пузовић, Предраг (2016). „Страдање свештеника током Првог светског рата на подручју Бањалучке епархије” (PDF). Богословље: Часопис Православног богословског факултета у Београду. 75 (1): 33—46.

Референце

^ ^а ^б ^в ^г ^д ^ђ ^е „Епархија бањалучка — Шематизам 2015.”. Приступљено 14. 04. 2020.
^ „Извршена примопредаја архијерејског намјесништва јајачко-мркоњићког”. Приступљено 14. 04. 2020.

Спољашње везе

[Шематизам-1] а ^б ^в ^г ^д ^ђ ^е „Епархија бањалучка — Шематизам 2015.”. Приступљено 14. 04. 2020.

[Примопредаја-2] „Извршена примопредаја архијерејског намјесништва јајачко-мркоњићког”. Приступљено 14. 04. 2020.

[1]

[2]

@@ Ред 85: / Ред 85: @@
 * Србачко
-Одлуком Светог Архијерејског Сабора СПЦ, одржаног 15. маја 2019. године, а на приједлог епископа бањалучког Јефрема, предложена је арондација Епархије бањалучке, и то у корист [[Епархија бихаћко—петровачка|Епархије бихаћко-петровачке]]. Арондација и примопредаја архијерејског намјесништва јајачко-мркоњићког спроведена је у дјело 15. јула 2019. године.
+Одлуком Светог Архијерејског Сабора СПЦ, одржаног 15. маја 2019. године, а на приједлог епископа бањалучког Јефрема, предложена је арондација Епархије бањалучке, и то у корист [[Епархија бихаћко-петровачка|Епархије бихаћко-петровачке]]. Арондација и примопредаја архијерејског намјесништва јајачко-мркоњићког спроведена је у дјело 15. јула 2019. године.
 <ref name="Примопредаја">{{cite web |url=https://www.eparhijabihackopetrovacka.org/izvrsena-primopredaja-arhijerejskog-namjesnistva-jajacko-mrkonjickog/ |title=Извршена примопредаја архијерејског намјесништва јајачко-мркоњићког |author= |authorlink= |coauthors= |date= |format= |work= |language=ср |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate=14. 04. 2020 }}</ref>