Епархија бањалучка — разлика између измена

Епархија бањалучка
Српска православна црква
Епархија бањалучка; Српска православна црква
Основни подаци
Сједиште	Бања Лука
Држава	Република Српска, Босна и Херцеговина
Број намјесништава	10
Број парохија	164
Број манастира	6
Број храмова	394
Број вјерника	110.929 вјерничких домова
Архијереј
Архијереј	Јефрем Милутиновић
Чин архијереја	епископ
Титула архијереја	епископ бањалучки

Интерактиван преглед историје

← Старија измена Новија измена →

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Верзија на датум 17. април 2020. у 16:19

Епархија бањалучка је епархија Српске православне цркве.

Надлежни архијереј је епископ Јефрем Милутиновић, а сједиште епархије се налази у Бањој Луци гдје је и Саборна црква и владичански двор епархије.

Историја

Епархија бањалучка обухвата сјеверозападни дио Републике Српске, односно Босне и Херцеговине, основана је 1900. године као митрополија Бањалучко-бихаћка са сједиштем у Бањој Луци. До тог времена, ови српски простори били су у саставу Дабробосанске митрополије. Након што је 1925. године основана епархија бихаћка, епархија бањалучка је добила данашњи назив. Убрзо након тога ће бити укинута епархија бихаћка и њена територија се поново нашла у епархији бањалучкој, али име епархије бањалучке није мијењано. Одлуком Светог архијерејског сабора Српске православне цркве на његовом редовном заседању у манастиру Пећкој патријаршији, 19/6. маја 1990. годиине од дијела епархије бањалучке основа је епархија бихаћко-петровачка која је одређена као наследница Бихаћке епархије која је основана 1925. године.

Главна духовна средишта епархије су манастири Гомионица, Моштаница и Липље. Манастир Гомионицу са храмом посвећеним Ваведењу Пресвете Богородице обновили су 1595. године милешевски монаси, који су после турске најезде избегли у овај манастир.

Архијерејска намјесништва

Године 2015. епархија је била подијељена на 10 архијерејских намјесништава.^[1]

Бањалучко
Градишко
Змијањско
Которварошко
Лакташко
Јајачко-мркоњићко*
Поунско
Приједорско
Прњаворско
Србачко

Одлуком Светог Архијерејског Сабора СПЦ, одржаног 15. маја 2019. године, а на приједлог епископа бањалучког Јефрема, предложена је арондација Епархије бањалучке, и то у корист Епархије бихаћко-петровачке. Арондација и примопредаја архијерејског намјесништва јајачко-мркоњићког спроведена је у дјело 15. јула 2019. године. ^[2]

Манастири

Године 2015. било је шест активних манастира са укупно 12 монаха и 17 монахиња.^[1]

Гомионица,
Ђурђевац (археолошки локалитет),
Карановац (археолошки локалитет),
Крупа на Врбасу,
Липље,
Милошевац (у обнови),
Моштаница,
Осовица,
Ступље.

Архијереји

Од оснивања бањалучком епархијом су управљали сљедећи архијереји:

Портрет	Име и презиме (Вријеме на трону)	Напомена
	митрополит Евгеније Летица (1901—1907),	Први архијереј ове епархије.
	митрополит Василије Поповић (1908—1938),
	епископ Платон Јовановић (1940—1941),	Убиле су га усташе 5. маја 1941. године. Канонизован 22. маја 1998. године као Свештеномученик Платон Бањалучки.
	епископ Василије Костић (1947—1961),	Ван епархије од 1953—1961. Протјеран од стране комунистичких власти из Бања Луке 1953. године.
	епископ Андреј Фрушић (1961—1980),
	епископ Јефрем Милутиновић (1980—)

Литература

Поповић, Јевсевије (1912). Опћа црквена историја. 2. Сремски Карловци: Српска манастирска штампарија.
Дурковић-Јакшић, Љубомир (1978). Платон Јовановић, епископ бањалучки (1874-1941). Еџворт: Српска православна епархија источно-америчка и канадска.
Вуковић, Сава (1996). Српски јерарси од деветог до двадесетог века. Београд: Евро.
Милошевић, Боривоје (2013). „Прогон православног свештенства Босанске Крајине у Првом свјетском рату” (PDF). Српске студије (4): 303—320. Архивирано из оригинала (PDF) 23. 11. 2015. г. Приступљено 31. 07. 2017.
Kraljačić, Tomislav (1987). Kalajev režim u Bosni i Hercegovini (1882-1903). Sarajevo: Veselin Masleša.
Пузовић, Предраг (2002). „Платон Јовановић, епископ бањалучки (1874-1941)” (PDF). Богословље: Часопис Православног богословског факултета у Београду. 61 (1): 243—251.
Пузовић, Предраг (2015). „Страдање свештеника Српске православне цркве у Босни и Херцеговини током Првог светског рата”. Православни свет и Први светски рат: Зборник радова. Београд: Православни богословски факултет, Институт за теолошка истраживања. стр. 141—160.
Пузовић, Предраг (2016). „Страдање свештеника током Првог светског рата на подручју Бањалучке епархије” (PDF). Богословље: Часопис Православног богословског факултета у Београду. 75 (1): 33—46.

Референце

^ ^а ^б ^в ^г ^д ^ђ ^е „Епархија бањалучка — Шематизам 2015.”. Приступљено 14. 04. 2020.
^ „Извршена примопредаја архијерејског намјесништва јајачко-мркоњићког”. Приступљено 14. 04. 2020.

Спољашње везе

[Шематизам-1] а ^б ^в ^г ^д ^ђ ^е „Епархија бањалучка — Шематизам 2015.”. Приступљено 14. 04. 2020.

[Примопредаја-2] „Извршена примопредаја архијерејског намјесништва јајачко-мркоњићког”. Приступљено 14. 04. 2020.

[1]

[2]

@@ Ред 17: / Ред 17: @@
  | Број вјерника = 110.929 вјерничких домова <ref name="Шематизам">{{cite web |url=https://www.academia.edu/34784344/%D0%A8%D0%95%D0%9C%D0%90%D0%A2%D0%98%D0%97%D0%90%D0%9C_III_-_%D0%A1%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D0%95%D0%BF%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%B1%D0%B0%D1%9A%D0%B0%D0%BB%D1%83%D1%87%D0%BA%D0%B0_2015 |title=Епархија бањалучка — Шематизам 2015. |author= |authorlink= |coauthors= |date= |format= |work= |language=ср |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate=14. 04. 2020 }}</ref>
  | Званична страница =
- | Архијереј = [[Јефрем Милутиновић|Јефрем (Милутиновић)]]
+ | Архијереј = [[Јефрем Милутиновић]]
  | Чин архијереја = [[епископ]]
  | Титула архијереја = ''епископ бањалучки''
@@ Ред 26: / Ред 26: @@
 '''Епархија бањалучка''' је епархија [[Српска православна црква|Српске православне цркве]].
-Надлежни архијереј је епископ [[Јефрем Милутиновић|Јефрем (Милутиновић)]], а сједиште епархије се налази у [[Бања Лука|Бањој Луци]] гдје је и [[Саборни храм Христа Спаситеља у Бањој Луци|Саборна црква]] и владичански двор епархије.
+Надлежни архијереј је епископ [[Јефрем Милутиновић]], а сједиште епархије се налази у [[Бања Лука|Бањој Луци]] гдје је и [[Саборни храм Христа Спаситеља у Бањој Луци|Саборна црква]] и владичански двор епархије.
 == Историја ==
-Епархија бањалучка обухвата [[северозапад]]ни део [[Босна|Босне]], основана је [[1900]]. године као [[митрополија]]. До тог времена, ови српски простори били су у саставу [[Митрополија дабробосанска|Дабробосанске митрополије]].
+Епархија бањалучка обухвата [[сјеверозапад]]ни дио [[Република Српска|Републике Српске]], односно [[Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]], основана је [[1900]]. године као [[митрополија]] Бањалучко-бихаћка са сједиштем у Бањој Луци. До тог времена, ови српски простори били су у саставу [[Митрополија дабробосанска|Дабробосанске митрополије]]. Након што је [[1925]]. године основана [[Епархија бихаћко-петровачка|епархија бихаћка]], епархија бањалучка је добила данашњи назив. Убрзо након тога ће бити укинута епархија бихаћка и њена територија се поново нашла у епархији бањалучкој, али име епархије бањалучке није мијењано. Одлуком Светог архијерејског сабора [[Српска православна црква|Српске православне цркве]] на његовом редовном заседању у манастиру [[Манастир Пећка патријаршија|Пећкој патријаршији]], [[19. мај|19]]/6. маја [[1990]]. годиине од дијела епархије бањалучке основа је [[Епархија бихаћко-петровачка|епархија бихаћко-петровачка]] која је одређена као наследница Бихаћке епархије која је основана [[1925]]. године.
 Главна духовна средишта епархије су манастири [[Манастир Гомионица|Гомионица]], [[Манастир Моштаница|Моштаница]] и [[Манастир Липље|Липље]]. Манастир Гомионицу са храмом посвећеним Ваведењу Пресвете Богородице обновили су [[1595]]. године [[Манастир Милешева|милешевски]] монаси, који су после турске најезде избегли у овај манастир.
-=== Епископи ===
-Бањалучки [[архијереј]]и:
-{| {{table}}
-|- style="background: #ececec;"
-!Портрет
-!Име и презиме<br /><small>(Време старешина)
-!Белешке
-|-
-| [[Датотека:Evgenije letica metr bosnia.jpg|50п]]
-| митрополит [[Евгеније Летица]] (1901—1907),
-| Први [[епископ]] ове епархије
-|-
-| [[Датотека:Митрополит Василий (Попович).jpg|50п]]
-| [[Василије Поповић (митрополит)|Василије Поповић]] (1908—1938),
-|
-|-
-| [[Датотека:Platon Banjalucki.jpg|50п]]
-| [[Платон Бањалучки|Платон Јовановић]] (1940—1941),
-| Убиле су га [[усташе]] [[1941]].
-[[Канонизација|Канонизован]] [[22. мај]]а [[1998]].
-|-
-|
-| др [[Василије Костић]] (1947—1961),
-|
-|-
-|
-| др [[Андреј Фрушић]] (1961—1980),
-|
-|-
-| [[Датотека:Епископ Јефрем.jpg|50п]]
-| [[Јефрем Милутиновић|Јефрем (Милутиновић)]] (1980—)
-|
-|}
 == Архијерејска намјесништва ==
@@ Ред 99: / Ред 62: @@
 # [[Манастир Осовица|Осовица]],
 # [[Манастир Ступље|Ступље]].
+=== Архијереји ===
+Од оснивања бањалучком епархијом су управљали сљедећи [[архијереј]]и:
+{| {{table}}
+|- style="background: #ececec;"
+!Портрет
+!style="width:220px;"|Име и презиме<br /><small>(Вријеме на трону)
+!Напомена
+|-
+| [[Датотека:Evgenije letica metr bosnia.jpg|50п]]
+| митрополит [[Евгеније Летица]] <br /><small>(1901—1907),
+| Први архијереј ове епархије.
+|-
+| [[Датотека:Митрополит Василий (Попович).jpg|50п]]
+| митрополит [[Василије Поповић (митрополит)|Василије Поповић]] <br /><small>(1908—1938),
+|
+|-
+| [[Датотека:Platon Banjalucki.jpg|50п]]
+| епископ [[Платон Бањалучки|Платон Јовановић]] <br /><small>(1940—1941),
+| Убиле су га [[усташе]] 5. маја [[1941]]. године. [[Канонизација|Канонизован]] [[22. мај]]а [[1998]]. године као Свештеномученик Платон Бањалучки.
+|-
+|
+| епископ [[Василије Костић]] <br /><small>(1947—1961),
+| Ван епархије од 1953—1961. Протјеран од стране комунистичких власти из Бања Луке 1953. године.
+|-
+|
+| епископ [[Андреј Фрушић]] <br /><small>(1961—1980),
+|
+|-
+| [[Датотека:Епископ Јефрем.jpg|50п]]
+| епископ [[Јефрем Милутиновић]] <br /><small>(1980—)
+|
+|}
 == Литература ==