Епархија бањалучка — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
Ред 10: Ред 10:
| Основана =
| Основана =
| Укинута =
| Укинута =
| Број намјесништава = 10<ref name="Шематизам">{{cite web |url=https://www.academia.edu/34784344/%D0%A8%D0%95%D0%9C%D0%90%D0%A2%D0%98%D0%97%D0%90%D0%9C_III_-_%D0%A1%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D0%95%D0%BF%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%B1%D0%B0%D1%9A%D0%B0%D0%BB%D1%83%D1%87%D0%BA%D0%B0_2015 |title=Епархија бањалучка — Шематизам 2015. |author= |authorlink= |coauthors= |date= |format= |work= |language=ср |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate=14. 04. 2020 }}</ref>
| Број намјесништава = 9<ref name="Шематизам">{{cite web |url=https://www.academia.edu/34784344/%D0%A8%D0%95%D0%9C%D0%90%D0%A2%D0%98%D0%97%D0%90%D0%9C_III_-_%D0%A1%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D0%95%D0%BF%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%B1%D0%B0%D1%9A%D0%B0%D0%BB%D1%83%D1%87%D0%BA%D0%B0_2015 |title=Епархија бањалучка — Шематизам 2015. |author= |authorlink= |coauthors= |date= |format= |work= |language=ср |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate=14. 04. 2020 }}</ref>
| Број црквених општина =
| Број црквених општина =
| Број парохија = 164<ref name="Шематизам">{{cite web |url=https://www.academia.edu/34784344/%D0%A8%D0%95%D0%9C%D0%90%D0%A2%D0%98%D0%97%D0%90%D0%9C_III_-_%D0%A1%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D0%95%D0%BF%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%B1%D0%B0%D1%9A%D0%B0%D0%BB%D1%83%D1%87%D0%BA%D0%B0_2015 |title=Епархија бањалучка — Шематизам 2015. |author= |authorlink= |coauthors= |date= |format= |work= |language=ср |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate=14. 04. 2020 }}</ref>
| Број парохија = 164<ref name="Шематизам">{{cite web |url=https://www.academia.edu/34784344/%D0%A8%D0%95%D0%9C%D0%90%D0%A2%D0%98%D0%97%D0%90%D0%9C_III_-_%D0%A1%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D0%95%D0%BF%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%B1%D0%B0%D1%9A%D0%B0%D0%BB%D1%83%D1%87%D0%BA%D0%B0_2015 |title=Епархија бањалучка — Шематизам 2015. |author= |authorlink= |coauthors= |date= |format= |work= |language=ср |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate=14. 04. 2020 }}</ref>

Верзија на датум 20. април 2020. у 13:44

Епархија бањалучка
Српска православна црква
Основни подаци
СједиштеБања Лука
ДржаваРепублика Српска Република Српска, Босна и Херцеговина
Број намјесништава9[1]
Број парохија164[1]
Број манастира6[1]
Број храмова394[1]
Број вјерника110.929 вјерничких домова [1]
Архијереј
АрхијерејЈефрем Милутиновић
Чин архијерејаепископ
Титула архијерејаепископ бањалучки

Епархија бањалучка је епархија Српске православне цркве.

Надлежни архијереј је епископ Јефрем Милутиновић, а сједиште епархије се налази у Бањој Луци гдје је и Саборна црква и владичански двор епархије.

Историја

Епархија бањалучка обухвата сјеверозападни дио Републике Српске, односно Босне и Херцеговине, основана је 1900. године као митрополија Бањалучко-бихаћка са сједиштем у Бањој Луци. До тог времена, ови српски простори били су у саставу Дабробосанске митрополије. Након што је 1925. године основана епархија бихаћка, епархија бањалучка је добила данашњи назив. Убрзо након тога ће бити укинута епархија бихаћка и њена територија се поново нашла у епархији бањалучкој, али име епархије бањалучке није мијењано. Одлуком Светог архијерејског сабора Српске православне цркве на његовом редовном заседању у манастиру Пећкој патријаршији, 19/6. маја 1990. годиине од дијела епархије бањалучке основа је епархија бихаћко-петровачка која је одређена као наследница Бихаћке епархије која је основана 1925. године.

Главна духовна средишта епархије су манастири Гомионица, Моштаница и Липље. Манастир Гомионицу са храмом посвећеним Ваведењу Пресвете Богородице обновили су 1595. године милешевски монаси, који су после турске најезде избегли у овај манастир.

Архијерејска намјесништва

Одлуком Светог Архијерејског Сабора СПЦ, одржаног 15. маја 2019. године, а на приједлог епископа бањалучког Јефрема, предложена је арондација Епархије бањалучке, и то у корист Епархије бихаћко-петровачке. Арондација и примопредаја архијерејског намјесништва јајачко-мркоњићког спроведена је у дјело 15. јула 2019. године. [2] До тада је било 10 архијерејских намјесништава у епархији бањалучкој, од те одлуке епархија је подијељена на 9 архијерејских намјесништава.[1] То су:

Владичански двор, сједиште Бањалучке епархије
  • Бањалучко
  • Градишко
  • Змијањско
  • Которварошко
  • Лакташко
  • Поунско
  • Приједорско
  • Прњаворско
  • Србачко

Манастири

Године 2015. било је шест активних манастира са укупно 12 монаха и 17 монахиња.[1]

  1. Гомионица,
  2. Ђурђевац (археолошки локалитет),
  3. Карановац (археолошки локалитет),
  4. Крупа на Врбасу,
  5. Липље,
  6. Милошевац (у обнови),
  7. Моштаница,
  8. Осовица,
  9. Ступље.

Архијереји

Од оснивања бањалучком епархијом су управљали сљедећи архијереји:

Портрет Име и презиме
(Вријеме на трону) 		Напомена
митрополит Евгеније Летица
(1901—1907), 		Први архијереј ове епархије.
митрополит Василије Поповић
(1908—1938),
епископ Платон Јовановић
(1940—1941), 		Убиле су га усташе 5. маја 1941. године. Канонизован 22. маја 1998. године као Свештеномученик Платон Бањалучки.
епископ Василије Костић
(1947—1961), 		Ван епархије од 1953—1961. Протјеран од стране комунистичких власти из Бања Луке 1953. године.
епископ Андреј Фрушић
(1961—1980),
епископ Јефрем Милутиновић
(1980—)

Литература

Референце

  1. ^ а б в г д ђ е „Епархија бањалучка — Шематизам 2015.”. Приступљено 14. 04. 2020. 
  2. ^ „Извршена примопредаја архијерејског намјесништва јајачко-мркоњићког”. Приступљено 14. 04. 2020. 

Спољашње везе

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Епархија_бањалучка&oldid=23077831”