Брацан Брацановић — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м razne izmene
Нема описа измене
Ред 8: Ред 8:
| датум_смрти = {{Датум смрти|1929|9|27|1893|4|2}}
| датум_смрти = {{Датум смрти|1929|9|27|1893|4|2}}
| место_смрти =[[Београд]]
| место_смрти =[[Београд]]
| држава_смрти = {{застава|Југославија}}
| држава_смрти = {{застава|Краљевина СХС}}
| професија=пољопривредни техничар
| професија=пољопривредни техничар
| КПЈ=[[1919]].
| КПЈ=[[1919]].

Верзија на датум 24. април 2020. у 10:09

брацан брацановић
Брацан Брацановић
Лични подаци
Датум рођења(1893-04-02)2. април 1893.
Место рођењаСтијена Пиперска, код Подгорице,  Књажевина Црна Гора
Датум смрти27. септембар 1929.(1929-09-27) (36 год.)
Место смртиБеоград,  Краљевина СХС
Професијапољопривредни техничар
Деловање
Члан КПЈ од1919.
Учешће у ратовимаПрви светски рат

Брацан Брацановић (Стијена Пиперска, код Подгорице, 2. април 1893Београд, 27. септембар 1929) је био политички радник.

Биографија

Рођен је 2. априла 1893. године у Стијени Пиперској код Подгорице.

Гимназију је учио у Цетињу, а затим школовање наставио у Русији од 1913. до 1914, те у Чехословачкој од 1919. до 1921. године, где је завршио средњу пољопривредну школу. Учествовао је у Првом светском рату.

Члан Комунистичке партије Југославије био је од њеног оснивања и један је од оснивача КПЈ у Црној Гори. Радио је у Агитпропу Месног комитета КПЈ за Подгорицу.

Због револуционарног рада више је пута хапшен. Партија га је 1923. године послала на Комунистички универзитет „Зиновјев“ у Петрограду. За члана Балканског секретаријата Коминтерне изабран је 1925, а у августу исте године постављен је за руководиоца југословенског сектора на Комунистичком унивезитету националних мањина Запада у Москви, где је предавао руски језик и историју Свесавезне комунистичке партије (бољшевика).

Један је од покретача теоретског органа Централног комитета КПЈ, „Класне борбе“.

Учествовао је на саветовању југословенских комуниста у априлу 1928. године, на коме је прихваћено „отворено писмо“ Коминтерне члановима КПЈ. Крајем 1928. године упућен је у земљу као инструктор Централног комитета и секретар Покрајинског комитета КПЈ за Србију. Радио је на консолидовању партијских организација и руководио борбом револуционарног покрета у Србији против режима Шестојануарске диктатуре. Партијски псеудоними су му били Дебели, Бранко Милетић, Гашпар Модричек, Фрања.

Ухапшен је у великој полицијскоој провали у београдску партијску организацију, августа 1929. године. Након месец дана мучења у београдском затвору „Главњача”, убијен 27. септембра 1929. године у Маринковој бари у Београду.

Литература