Сенат Републике Српске — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 38: Ред 38:
* [[Борко Ђурић]], Бања Лука
* [[Борко Ђурић]], Бања Лука
* '''[[Миливоје Иванишевић]]''', Београд, председник Института за истраживање српских страдања у XX вијеку
* '''[[Миливоје Иванишевић]]''', Београд, председник Института за истраживање српских страдања у XX вијеку
* др [[Душко Јакшић]], Бања Лука
* др '''[[Ненад Кецмановић]]''', политиколог
* др '''[[Ненад Кецмановић]]''', политиколог
* др [[Богдана Кољевић]], Београд, филозоф
* др [[Богдана Кољевић]], Београд, филозоф
Ред 77: Ред 76:
* др '''[[Смиља Аврамов]]''', [[Београд]], стручњак за међународно право
* др '''[[Смиља Аврамов]]''', [[Београд]], стручњак за међународно право
* '''[[Љубомир Зуковић]]''', [[Нови Сад]], књижевник, бивши министар у Влади Републике Српске и академик АНУРС
* '''[[Љубомир Зуковић]]''', [[Нови Сад]], књижевник, бивши министар у Влади Републике Српске и академик АНУРС
* др [[Душко Јакшић]], Бања Лука
* '''[[Манојло Миловановић]]''', Бања Лука, пензионисани генерал-пуковник Војске Републике Српске
* '''[[Манојло Миловановић]]''', Бања Лука, пензионисани генерал-пуковник Војске Републике Српске
* др '''[[Слободан Перовић (академик)|Слободан Перовић]]''', Београд, правник
* др '''[[Слободан Перовић (академик)|Слободан Перовић]]''', Београд, правник

Верзија на датум 2. мај 2020. у 17:10

Сенат Републике Српске је савјетодавно тијело највиших уставних институција Републике Српске.

Историјат

Народна скупштина је на сједници од 4. априла 1997. усвојила Закон о Сенату Републике Српске, по којем је његове чланове именовао предсједник Републике Српске из реда истакнутих личности које су запажено доприносиле националном, јавном, научном и културном животу Републике Српске. Сенаторима мандат траје седам година, с могућношћу њиховог поновног именовања. Сједнице Сената сазива и њима предсједава предсједник Републике Српске.[1]

Састав

Према члану 89. Устава Републике Српске Сенат има до 55 чланова које именује предсједник Републике. За чланове Сената именују се истакнуте личности из јавног, научног и културног живота. Сенатор се именује на седам година, с могућношћу да буде именован још један узастопни мандат.

Сједнице Сената сазива и предсједава им предсједник Републике. Сенат се конституише и отпочиње с радом када предсједник Републике именује најмање половину од укупног броја сенатора предвиђеног Уставом.

Организација и начин функционисања Сената уређује се Законом о Сенату Републике Српске.[2]

Надлежности

Сенат Републике Српске разматра питања од посебног значаја за политички, национални, економски и културни развој Републике Српске и даје највишим уставним институцијама мишљење о тим питањима, као што су:[3]

  • уставноправни положај Републике Српске и спољнополитичка питања у складу са суверенитетом и територијалним интегритетом Босне и Херцеговине;
  • доношење измјена Устава Републике Српске и нацрте системских закона;
  • питања рада институција Босне и Херцеговине у вези са статусним питањима Републике, као и питања односа између ентитета у Босни и Херцеговини;
  • развојна и привредна питања Републике Српске;
  • питања избјеглица, расељених лица и повратника;
  • питања која се односе на права Републике Српске на специјалне и паралелне односе са сусједним државама, као и питања развоја односа са исељеништвом широм свијета;
  • и друга важна питања од значаја за Републику Српску и њене народе и грађане.

Сенатори

Сазив 2017.

Сазив из 2017. године је конституисан 8. јануара, и укупно је именован 41 сенатор, укључујући предсједника Републике, који је по функцији пресједника Републике, члан Сената.[4] Већина сенатора је изабрана по други, или трећи, пут. Дана 28. јуна 2017. предсједник Републике Српске је именовао 3 нова сенатора.[5]

Тренутно Сенат броји 43 члана.

Чланови Сената:

Сенатор који је тражио разрјешење током мандата:

Сенатори који су преминули током сенаторског мандата:

-Подебљаним словима су означени сенатори који су изабрани други, односно трећи, мандат.

Сазив 2009.

Сазив из 2009. приликом конституисања 15. маја требало је да броји 42 сенатора, али се бивши предсједник Републике Српске Мирко Шаровић није нашао на коначном списку, јер је и даље на снази била одлука високог представника у БиХ о забрани обављања било које јавне функције. Накнадно је за 42. сенатора именован Милорад Закић.

Закон о измјенама и допунама Закона о Сенату Републике Српске из 2010. године је дефинисао да је предсједник Републике члан Сената чији мандат тече избором на функцију предсједника Републике и остаје члан Сената и након престанка обављања функције предсједника. Тако је санатор у овом сазиву током свог мандата, и након престанка мандата предсједника Републике, био Рајко Кузмановић, те Милорад Додик, током свог мандата.

Чланови Сената на крају мандата:

Сенатор који је смијењен током мандата:

Сенатори који су преминули током сенаторског мандата:

-Подебљаним словима су означени сенатори који су изабрани други мандат.

Сазив 1996.

Први сазив Сената, у саставу од 28 сенатора, је именован 1. септембра 1996, од стране тадашњег предсједника Републике Српске Биљане Плавшић.

Накнадно је у састав именовано још 13 сенатора:

Види још

Извори

  1. ^ http://www.narodnaskupstinars.net/sites/default/files/upload/dokumenti/fotomonografija/cir/NSRS_1991-2011.pdf
  2. ^ Закон о Сенату Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“, број 8/97)
  3. ^ Члан 3. Закона о Сенату Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“, бр. 8/97 и 50/10)
  4. ^ „Ko su sve novi-stari senatori Srpske? Od Emira Kusturice do Marinka Umićevića”. Приступљено 22. 1. 2017. 
  5. ^ а б в г Предсједник Српске именовао нове чланове Сената
  6. ^ Sudija Blagojević zatražio razrješenje u Senatu RS
  7. ^ „Биографија Војислава Максимовића” (PDF). Филозофски факултет Универзитета у Источном Сарајеву. 2012. Архивирано из оригинала (PDF) 02. 05. 2014. г. Приступљено 20. 5. 2012. 

Спољашње везе