Бранко Драгаш — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м razne izmene; козметичке измене
Ред 30: Ред 30:


== Образовање ==
== Образовање ==
Године 1982. је завршио економски факултет у [[Београд]]у, смер "[[Економија|Економска теорија]]"
Године 1982. је завршио економски факултет у [[Београд]]у, смер "[[Економија|Економска теорија]]".


== Каријера ==
== Каријера ==
Сви овде наведени подаци непосредно су преузети са званичне веб презентације Бранка Драгаша, без икаквих извора, те је њихова тачност врло упитна:

=== 1980-те ===
=== 1980-те ===
[[Банкарство|Банкар]] од 1984. године. Радио у државној банци на [[Тржиште новца|тржишту новца]]. Развио посао до 100 милиона [[Немачка марка|ДЕМ]] месечног обрта капитала.
[[Банкарство|Банкар]] од 1984. године. Радио у државној банци на [[Тржиште новца|тржишту новца]]. Развио посао до 100 милиона [[Немачка марка|ДЕМ]] месечног обрта капитала.

Верзија на датум 3. мај 2020. у 10:00

Бранко Драгаш
Лични подаци
Датум рођења15. децембар 1959.
Место рођењаЗемун, Социјалистичка Федеративна Република Југославија
Националност Србија
ОбразовањеЕкономски факултет Универзитета у Београду
Рад
ШколаЕкономија
ОбластПолитичка економија
Банкарство

Бранко Драгаш (Земун, 15. децембра 1959.) је српски економиста.

Образовање

Године 1982. је завршио економски факултет у Београду, смер "Економска теорија".

Каријера

Сви овде наведени подаци непосредно су преузети са званичне веб презентације Бранка Драгаша, без икаквих извора, те је њихова тачност врло упитна:

1980-те

Банкар од 1984. године. Радио у државној банци на тржишту новца. Развио посао до 100 милиона ДЕМ месечног обрта капитала.

Године 1987. указује на погрешну политику режима и јавно наступа против њега.

Године 1989. принуђен је да напусти државну банку због политичких притисака.

Године 1989. учествује у формирању опозиције у Србији.

1990. — 1996.

Године 1990. постаје председник прве приватне банке у Источној Европи - КАРИЋ БАНКЕ и за две године ствара профитабилну и модерну институцију која тржишно послује.

Пише и наступа у српској јавности залажући се за увођење капитализма, берзе и тржишне привреде.

Од 1990. године финансира и помаже демократску опозицију у Србији.
1990. Учествује у формирању Београдске берзе.
1990. Саветује владу Анте Марковића око развоја финансијских тржишта и успостављања модерног банкарског система.

Године 1992. г. напушта КАРИЋ БАНКУ због неслагања са власницима банке.

Године 1992. године, уз помоћ приватних предузетника, са групом сарадника оснива КРЕДИБЕЛ БАНКУ. Захваљујући доброј постављеној стратегији и професионалном наступу Кредибел банка стиче велику популарност. Од 1992. године оснива фирме у свим источноевропским земљама и посредује у пласману капитала са развијених тржишта.

Био је консултант у многим источноевропским компанијама и владама у процесу транзиције.
1992. На позив председника државе Добрице Ћосића написао економски програм за експозе премијера Милана Панића. Учествовао у финансирању кампање Милана Панића.
1992. Организовао у Београду обележавање 100 година рођења Мирослава Крлеже.
1992. Основао и финансирао алтернативну школу „Кредибел школа“, која је касније постала БОШ Београд.
1992. Оснивач и финансијер гинеколошке клинике „Деван“.
1992. Оснивач издавачке куће Терсит, која је издала неколико стотина наслова.
1992/1993. Донатор је и оснивач многих пројеката из српске културе као што је фонд "Борислав Пекић", фонд "Радована Самарџића" и "Станислава Винавера" и учествовао у финансирању многих националних пројеката из области науке и културе.
1992-1995. Власник више од 20 предузећа из различитих области у Србији и исто толико у земљама ЕУ, САД, Канади, Кини, Хонконгу, Кипру и свим земљама у источној Европи.
1995. Покушао да оснује за прогнане из Хрватске фарму-кибуц у селу Шаранову крај Тополе - пројекат прекинут насилно у изградњи.
1990-1996. Финансирао обнову многих манастира и цркава по Србији.
1990-1996. Финансирао многе опозиционе медије у Србији или директно учествовао у њиховом покретању.
1990-05.10.2000. Забрањиван од стране режима као идеолог капитализма, па је одржао безброј предавања и наступа на трибинама и локалним медијима.

Одбија понуде режима да се укључи у политику.

Почетком 1996. године, због опозиционог деловања, после силних притисака, режим уништава Кредибел банку.

Априла 1996. године основао портфолио-менаџерску фирму Кондел.

1996. — 2001.

У периоду од 1997. - 2001. године објављује неколико романа и драма.

Бави се публицистичким радом и указује на катастрофалне последице режима по српско друштво. У НАТО интервенцији 1999. године 3 месеца провео на топовима ПВО.

Повратком са ратишта, јула 1999. године са групом својих пријатеља, стручњака из различитих области, сачинио „Програм за спас Србије". То је свеобухватни предлог политичких и економских промена које треба извршити у држави.

После демократских промена, октобра 2000. године, на позив премијера Србије, обишао у 100 дана привреду Србије и предложио начин решавања нагомиланих проблема.
2001. У фебруару месецу разишао се са премијером Зораном Ђинђићем због различитог виђења концепта реформи у Србији.
2001. Први отпочео критику наметнутог неолибералног концепта и устао против спровођења шок-терапије, тврдећи да ће тај концепт уништити српску привреду.
2001. Предложио одржавање Округлог стола о правцима развоја друштва на коме би се сучелили различите концепције у јавној расправи пред грађанима Србије.
2001. Нови режим забрањује све наступе у државним медијима.
2001. Објављује 5. октобра. са групом аутора критику неолиберализма у Србији у књизи „КУДА ИДЕ СРБИЈА?".

2001. — данас

Године 2003. г. основао удружење привредника Привредна снага Србије - ПСС.

Децембра 2003. г. био је носилац листе на парламентарним изборима Привредна снага Србије (ПСС) и дијаспора - као група грађана освојили - 14.113 гласова.

Понудио грађанима Србије Нови економски програм и Владу националног спаса за покретање привреде.

Јуна месеца 2004. г. основао УМА - Удружење малих акционара Србије. УМА Србије је од јуна 2004 - августа 2007. удружила преко 200.000 акционара у преко 1200 предузећа, раскинула уговоре у више од 350 предузећа, подигла цене акција на берзи у више од 530 предузећа и одржала више од 3000 предавања широм Србије.

Новембра 2004. године постао менаџер Општине Трстеник.
2005. У јулу месецу основао ЕКОНОМСКИ ПОКРЕТ - удружење грађана које има политички и економски програм за спас Србије и које се припрема за изборе 2009-2012.
2001-2006. Траје континуирана забрана од стране режима, упркос томе што заступа 210.000 акционара или људи који је требало да добију акције или оне чије су акције преотете.

Мај 2007 - економски консултант Српске народне странке у Црној Гори.

Септембар 2007 - консултант УДАУ БиХ.

Новембар 2007 - консултант Синдиката правосуђа.

Децембар 2007 - оснивач ПОСЛОВНЕ БЕРЗЕ.

Колумниста опозиционог листа ТАБЛОИД.

Није члан ниједне странке.

Живи и ради у Београду.

Спољашње везе