Фра Вита из Котора — разлика између измена
Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta10ehf1) |
Нема описа измене |
||
Ред 17: | Ред 17: | ||
[[Категорија:Српски архитекти|Вито]] |
[[Категорија:Српски архитекти|Вито]] |
||
[[Категорија:Срби католици]] |
|||
[[Категорија:Историја Котора]] |
[[Категорија:Историја Котора]] |
||
[[Категорија:Историја Црне Горе у развијеном средњем вијеку]] |
[[Категорија:Историја Црне Горе у развијеном средњем вијеку]] |
Верзија на датум 5. мај 2020. у 15:40
Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
Мајстор Вито (Вита Трифунов Чучо(ло)) је которски градитељ из 14. век. Био је главни мајстор-градитељ манастира Високи Дечани са око тридесетак клесара из Котора.
О мајсторовој улози сведочи натпис на порталу јужних врата храма где се помиње да је грађен осам година, од 1327. до 1335. Дословно се помиње: „Фра Вита, мали брат, протомајстор из Котора, града краљева, сазида овузи цркв светога Пантократора господину краљу Стефану Урошу 3-ему и његовому сину светлому и превеликому и преславному господину краљу Стефану. И сазида се за 8 годишт, и доспела је савсем цркв в лето 1335“.
По скорашњим истраживањима историчара, мајстор Вито Которанин је презвитер Вита Трифунов Чучо (Чучоло), опат цркве Свете Марије на Гурдићу и прокуратор манастира Светог Фрање. Овај манастир је био задужбина Јелене, жене Стефана Уроша I деде Стефана Дечанског.
У которским списима Витино име се помиње преко 40 пута, а 20 пута и са презименом. Наводи се као извршилац тестамента Обрада Десиславина Гамбе, градитеља сребрног олтара над гробом Светог Николе у Барију, поклона краља Милутина.
Вито Трифунов Чучо се помиње све до 1337, а архива из каснијих година је изгубљена.
Ако је преминуо у Котору, може се са великом вероватноћом претпоставити да је сахрањен у цркви Свете Марије на Гурдићу, или у манастиру Светог Фрање, самостану „мале браће“.
Литература
- „Ко је био Вито Которанин, неимар Дечана?“ - Јован Дујовић, Српско наслеђе, историјске свеске, број 10, октобар 1998
- Група аутора: Историјски лексикон Црне Горе, књига 5, Daly Press-Вијести, 2006.