Херцеговци — разлика између измена
м Враћене измене 175.34.118.65 (разговор) на последњу измену корисника 217.65.199.86 ознака: враћање |
Нема описа измене |
||
Ред 2: | Ред 2: | ||
'''Херцеговци''' су становници [[Херцеговина|Херцеговине]], а у ширем смислу и [[Стара Херцеговина|Старе Херцеговине]]. Некада су се називали Хумљани или Хуми (по [[Хум]]у, како се првобитно називала ова историјска држава). Крунисањем [[Стефан Вукчић Косача|Стјепана Вукчича Косаче]] у [[Манастир Милешева|Манастиру Милешеви]] титулом Херцег [[Свети Сава|Светог Саве]], држава [[Хум]] се почиње називати [[Херцеговина]] а народ који тамо живи Херцеговцима. Пореклом су углавном [[Срби]] тј. етничка група српског народа, који могу бити [[православци]] (који се махом национално изјашњавају као Срби, а понеки и као [[Црногорци (народ)|Црногорци]]), и [[римокатолици]] (који се махом национално изјашњавају као [[Хрвати]]), [[муслимани]] (који се махом национално изјашњавају као [[Бошњаци]], до скора [[Муслимани (народ)|Муслимани]]), као и припадници других вера и народа који ту живе. |
'''Херцеговци''' су становници [[Херцеговина|Херцеговине]], а у ширем смислу и [[Стара Херцеговина|Старе Херцеговине]]. Некада су се називали Хумљани или Хуми (по [[Хум]]у, како се првобитно називала ова историјска држава). Крунисањем [[Стефан Вукчић Косача|Стјепана Вукчича Косаче]] у [[Манастир Милешева|Манастиру Милешеви]] титулом Херцег [[Свети Сава|Светог Саве]], држава [[Хум]] се почиње називати [[Херцеговина]] а народ који тамо живи Херцеговцима. Пореклом су углавном [[Срби]] тј. етничка група српског народа, који могу бити [[православци]] (који се махом национално изјашњавају као Срби, а понеки и као [[Црногорци (народ)|Црногорци]]), и [[римокатолици]] (који се махом национално изјашњавају као [[Хрвати]]), [[муслимани]] (који се махом национално изјашњавају као [[Бошњаци]], до скора [[Муслимани (народ)|Муслимани]]), као и припадници других вера и народа који ту живе. |
||
У многим византинским и |
У многим византинским и средњовековним списима се помињу као [[Хумљани]] или [[Захумље|Захумљани]] и [[Травунија|Травуњани]]. Термин Херцеговац се појављује у издању „[[Српски рјечник|Српског рјечника]]“ [[Вук Стефановић Караџић|Вука Караџића]] из [[1852]].<ref name="Српски рјечник">{{cite book|last1=Karadžić|first1=Vuk Stefanović|title=Lexicon serbico-germanico-latinum|date=1818|publisher=Gedruckt bei den P.P. Armeniern|url=http://books.google.ba/books?id=58oGAAAAQAAJ}}</ref> у облику ''Ерцеговац'', ''Ерцеговка'', ''Еро'' и ''Еркиња''. |
||
== Види још == |
== Види још == |
Верзија на датум 7. мај 2020. у 12:01
Херцеговци су становници Херцеговине, а у ширем смислу и Старе Херцеговине. Некада су се називали Хумљани или Хуми (по Хуму, како се првобитно називала ова историјска држава). Крунисањем Стјепана Вукчича Косаче у Манастиру Милешеви титулом Херцег Светог Саве, држава Хум се почиње називати Херцеговина а народ који тамо живи Херцеговцима. Пореклом су углавном Срби тј. етничка група српског народа, који могу бити православци (који се махом национално изјашњавају као Срби, а понеки и као Црногорци), и римокатолици (који се махом национално изјашњавају као Хрвати), муслимани (који се махом национално изјашњавају као Бошњаци, до скора Муслимани), као и припадници других вера и народа који ту живе.
У многим византинским и средњовековним списима се помињу као Хумљани или Захумљани и Травуњани. Термин Херцеговац се појављује у издању „Српског рјечника“ Вука Караџића из 1852.[2] у облику Ерцеговац, Ерцеговка, Еро и Еркиња.
Види још
Референце
- ^ [1]
- ^ Karadžić, Vuk Stefanović (1818). Lexicon serbico-germanico-latinum. Gedruckt bei den P.P. Armeniern.