Топлица (река) — разлика између измена
м Разне исправке |
Нема описа измене |
||
| Ред 22: | Ред 22: | ||
}} |
}} |
||
'''Топлица''' је [[река]] у [[Србија|Србији]], највећа лева [[притока]] [[Јужна Морава|Јужне Мораве]]. |
'''Топлица''' је [[река]] у [[Србија|Србији]], највећа лева [[притока]] [[Јужна Морава|Јужне Мораве]]. Карактеристича је по томе што, обилазећи брдо [[Хисар (Прокупље)|Хисар]] на улазу у [[Прокупље]], једним делом свог тока тече узбрдо. Ова ретка појава назива се [[епигенија]], а Топлица је једина река у Европи која има ову аномалију.<ref>{{cite web |title=Samo Toplica uzbrdo teče |url=https://www.novosti.rs/vesti/turizam.90.html:273159-Samo-Toplica-uzbrdo-tece%20Samo%20Toplica%20uzbrdo%20te%C4%8De |website=www.novosti.rs |accessdate=23. 5. 2020 |language=sr-Latn}}</ref> |
||
== Геологија == |
== Геологија == |
||
| Ред 33: | Ред 33: | ||
== Проток воде == |
== Проток воде == |
||
Минимална издашност извора реке Топлице износи 1,1 m³/s, а максимална 45 m³/s. Температура воде на извору износи 7 °C. Вода истиче на висини од 2.017 метара надморске висине. Топлица просечно у реку Јужну Мораву донесе 102 m³/s воде. Река |
Минимална издашност извора реке Топлице износи 1,1 m³/s, а максимална 45 m³/s. Температура воде на извору износи 7 °C. Вода истиче на висини од 2.017 метара надморске висине. Топлица просечно у реку Јужну Мораву донесе 102 m³/s воде. Река Топлица је [[1935]]. година имала проток чак 986 m³/s то је био највећи проток икад забележен на Топлици. |
||
== Структура тока == |
== Структура тока == |
||
| Ред 52: | Ред 52: | ||
== Спољашње везе == |
== Спољашње везе == |
||
{{Commonscat|Toplica}} |
{{Commonscat-inline|Toplica}} |
||
{{портал бар|Географија|Србија}} |
{{портал бар|Географија|Србија}} |
||
Верзија на датум 23. мај 2020. у 17:11
| Топлица | |
|---|---|
 Топлица у Прокупљу, са брдом Хисар у позадини | |
| Опште информације | |
| Дужина | 136 km |
| Басен | 10.280 km2 |
| Пр. проток | 102 m3⁄s |
| Слив | Црноморски |
| Пловност | није пловна |
| Водоток | |
| Извор | Копаоник, Панчићев врх |
| В. извора | 2.017 m |
| Ушће | Јужна Морава |
| Географске карактеристике | |
| Држава/е |  Србија |
| Насеља | Прокупље, Куршумлија, Житорађа |
| Притоке | Косаница, Луковска река, Бањска река, Растовничка река, Трнавачка река, Бејашничка река, итд. |
| Река на Викимедијиној остави | |
Топлица је река у Србији, највећа лева притока Јужне Мораве. Карактеристича је по томе што, обилазећи брдо Хисар на улазу у Прокупље, једним делом свог тока тече узбрдо. Ова ретка појава назива се епигенија, а Топлица је једина река у Европи која има ову аномалију.[1]
Геологија
По повлачењу некадашњег Панонског језера, чији се један залив дубоко завлачио између планина Јастрепца и Пасјаче, остало је између ових планина његово заравњено дно. По таквом земљишту — састављеном од водоравних слојева глине, лапора и жућкасте иловаче — потекла је Топлица преко око 600.000 година. Она се свакако брзо усецала у некадашње језерско дно, док није доспела до тврђих стена, кристаластих шкриљаца Пасјаче, када је усецање знатно успорено. Када је након неколико стотина хиљада година вода спрала и однела највећи део наслага некадашњег језера између Вршника и огранака Пасјаче, Топлица се усекла у више земљиште састављено од чврстих стена, док је према северу остало ниже и мекше земљиште, што је аномалија позната као епигенија.[2]
Слив
Извире на источној страни Копаоника испод Панчићева врха, а улива се у Јужну Мораву код Дољевца. Дуга је око 136 km. У горњем току, до изнад Куршумлије, на дужини од око 50 km протиче уском и дубоком долином, па се раније овај крај звао „Топлица Тијесна“. У овом делу Топлица је широка до 15, а дубока до 1 метар. Низводно од Куршумлије протиче кроз узану и до 500 метара дубоку Топличку котлину. Долина јој је широка до 20 метара и плитка, свега 1,5 метара дубока. То је некадашња „Топлица Равна“. Код Прокупља тече кратким сужењем (Хисарски теснац), а затим улази у равницу Добрича и до ушћа има изглед равничарске реке са изразито вијугавим током, где је незнатно дубља, а ширина се повећава на 25—35 метара.[2]
Слив Топице захвата површину од 10.280 km². Просечан проток воде на ушћу је 102 m³/s. Колебање протока у току године је веома велико. Најзначајнија притока је река Косаница. У сливу Косанице, северозападни обронци Радан планине, има око стотину замљаних стубова главутака јединствених микрооблика рељефа у земљи. Тај део се назива Ђавоља варош. Долином Топлице и Косанице води железничка пруга која преко Мердарског превоја повезује Поморавље са Косовом.
Проток воде
Минимална издашност извора реке Топлице износи 1,1 m³/s, а максимална 45 m³/s. Температура воде на извору износи 7 °C. Вода истиче на висини од 2.017 метара надморске висине. Топлица просечно у реку Јужну Мораву донесе 102 m³/s воде. Река Топлица је 1935. година имала проток чак 986 m³/s то је био највећи проток икад забележен на Топлици.
Структура тока
Ток Топлице представља композитну долину. Њу чини наизменично смењивање клисура и котлина.
Види још
Референце
- ^ „Samo Toplica uzbrdo teče”. www.novosti.rs (на језику: српски). Приступљено 23. 5. 2020.
- ^ а б Дукић, Душан (1952). Наше реке. Београд: Ново поколење.
Литература
- Дукић, Душан (1952). Наше реке. Београд: Ново поколење.
- Мала енциклопедија Просвета (3 изд.). Београд: Просвета. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2. Недостаје или је празан параметар
|title=(помоћ) - Марковић, Јован Ђ. (1990). Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Сарајево: Свјетлост. ISBN 978-86-01-02651-3.
Спољашње везе
Медији везани за чланак Топлица на Викимедијиној остави
