Вирус Добрава-Београд — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta8)
Спашавам 0 извора и означавам 1 мртвим.) #IABot (v2.0.1
Ред 16: Ред 16:
* [http://www.cdc.gov/ncidod/diseases/hanta/hps/noframes/phys/technicalinfoindex.htm CDC's Hantavirus Technical Information Index page]
* [http://www.cdc.gov/ncidod/diseases/hanta/hps/noframes/phys/technicalinfoindex.htm CDC's Hantavirus Technical Information Index page]
* [http://www.expasy.org/viralzone/all_by_species/213.html '''Viralzone''': Hantavirus]
* [http://www.expasy.org/viralzone/all_by_species/213.html '''Viralzone''': Hantavirus]
* [http://www.viprbrc.org/brc/home.do?decorator=bunya Virus Pathogen Database and Analysis Resource (ViPR): Bunyaviridae]
* [http://www.viprbrc.org/brc/home.do?decorator=bunya Virus Pathogen Database and Analysis Resource (ViPR): Bunyaviridae]{{Мртва веза|date=05. 2020 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}
* [http://www.paho.org/English/AD/DPC/CD/hantavirus-1993-2004.htm Occurrences and deaths in North and South America]
* [http://www.paho.org/English/AD/DPC/CD/hantavirus-1993-2004.htm Occurrences and deaths in North and South America]



Верзија на датум 29. мај 2020. у 03:49

Добрава-Београд вирус (енгл. Dobrava-Belgrade virus, DOBV) такође познатији и као Добрава вирус, је РНК вирус из групе Hantavirus, породице Bunyaviridae. Изолован је у селу Добрава 1988. године, Словенија; у тадашњој Југославији, из плућа жутогрлог миша (Apodemus flavicollis). Изолован је још и код пољског миша (Apodemus agrarius) као и код црноморског пољског миша (Apodemus ponticus). Филогенетском анализом се дошло до закључка да постоје два антигенска типа овог вируса (Добрава и Куркино) али до сада је само Добрава регистрована код пацијената. Један је од изазивача хеморагичне грознице са бубрежним синдромом.

Епидемиологија

Вирус природно кружи одржава се међу шумским глодарима. Резервоар и извор узрочника су разне врсте мишоликих глодара-шумски, пољски, домаћи миш, домаћи пацов и други. Заражени глодари преко својих излучевина (пљувачке, мокраће, измета) загађује спољашњу средину (земљиште, воду и предмете). Уколико је доступна, храна привлачи глодара као и приликом директног контакта- хватање, убијање и слично. Најчешће обољевају особе које због природе свог посла долазе у контакт са мишоликим глодарима, њиховим секретима и екскретима (шумски радници, ловци, пољопривредници, војници на терену-логоровању). Нису регистровани случајеви интерхуманог преношења тј. болест се не преноси са човека на човека.

Карактеристике обољења

Инкубација (време од момента зараживања до појаве знакова болести) износи 3-45 дана, најчешће 3-4 недеље. Болест почиње нагло, са високим температурама (до40 °C), дрхтавицом, главобољом, боловима у крстима. Јавља се и бол у стомаку, повраћање, слабост. жеђ и сувоћа уста, црвенило лица и коњуктива, тачкаста крварења по кожи, смањено излучивање урина. У малом проценту инфицираних обољења може да има и тежи ток, са израженим крварењима и развијеним хеморагичним синдромом, када се обољење и региструје и захтева болничко лечење. Смртни исход код компликованих, а самим тим и регистрованих случајева се јавља у 5-12%.

Спољашње везе