Племе — разлика између измена
Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0 |
Нема описа измене |
||
| Ред 6: | Ред 6: | ||
== Покушај свођења српског народа на степен племена == |
== Покушај свођења српског народа на степен племена == |
||
[[Датотека:Kralj aleksandar1.jpg|мини|десно|240п|Краљ [[Александар I Карађорђевић]], главни заговорник политике ''[[Интегрално југословенство|интегралног југословенства]]'']] |
|||
{{main|Интегрално југословенство}} |
|||
Крајем 19. и почетком 20. века, поједини идеолози [[југословенство|југословенског]] покрета почели су да напуштају изворну југословенску, односно јужнословенску идеју, која се заснивала на концепту сарадње између [[Јужни Словени|јужнословенских]] народа, а уместо тога су почели да промовишу нову, ''интегралистичку'' тезу по којој [[Срби]] и [[Хрвати]], а заједно са њима и [[Словенци]], представљају јединствен народ, састављен од три ''племена'': српског, хрватског и словеначког. Након стварања [[Краљевина СХС|Краљевине СХС]] (1918), такве замисли су добиле нову политичку и државну димензију. Кључни искорак ка политичком дефинисању [[интегрално југословенство|интегралног југословенства]] учињен је [[1929]]. године, када је званични назив државе промењен у ''[[Краљевина Југославија]]''. Од тог тренутка, ''интегралистичка'' политика је спровођена путем репресивног негирања народне посебности Срба, Хрвата и Словенаца, а сва три народа (српски, хрватски, словеначки), званично су проглашени пуким ''племенима'' у саставу јединствене ''југословенске'' [[нација|нације]]. Таква политика је у [[Краљевина Југославија|Краљевини Југославији]] интензивно спровођена од увођења [[шестојануарска диктатура|Шестојануарске диктатуре]] (1929), до погибије краља [[Александар I Карађорђевић|Александра]] (1934), након чега је запала у кризу, а потпуни слом је доживела у раздобљу између 1939. и 1941. године, чиме је окончан и покушај свођења српског народа на степен племена.{{sfn|Димић|1994|p=171-207}}{{sfn|Dimić|2001|p=333-349}}{{sfn|Димић|2001|p=137-153}} |
Крајем 19. и почетком 20. века, поједини идеолози [[југословенство|југословенског]] покрета почели су да напуштају изворну југословенску, односно јужнословенску идеју, која се заснивала на концепту сарадње између [[Јужни Словени|јужнословенских]] народа, а уместо тога су почели да промовишу нову, ''интегралистичку'' тезу по којој [[Срби]] и [[Хрвати]], а заједно са њима и [[Словенци]], представљају јединствен народ, састављен од три ''племена'': српског, хрватског и словеначког. Након стварања [[Краљевина СХС|Краљевине СХС]] (1918), такве замисли су добиле нову политичку и државну димензију. Кључни искорак ка политичком дефинисању [[интегрално југословенство|интегралног југословенства]] учињен је [[1929]]. године, када је званични назив државе промењен у ''[[Краљевина Југославија]]''. Од тог тренутка, ''интегралистичка'' политика је спровођена путем репресивног негирања народне посебности Срба, Хрвата и Словенаца, а сва три народа (српски, хрватски, словеначки), званично су проглашени пуким ''племенима'' у саставу јединствене ''југословенске'' [[нација|нације]]. Таква политика је у [[Краљевина Југославија|Краљевини Југославији]] интензивно спровођена од увођења [[шестојануарска диктатура|Шестојануарске диктатуре]] (1929), до погибије краља [[Александар I Карађорђевић|Александра]] (1934), након чега је запала у кризу, а потпуни слом је доживела у раздобљу између 1939. и 1941. године, чиме је окончан и покушај свођења српског народа на степен племена.{{sfn|Димић|1994|p=171-207}}{{sfn|Dimić|2001|p=333-349}}{{sfn|Димић|2001|p=137-153}} |
||
Верзија на датум 9. јун 2020. у 22:06
Племе (грч. φυλή / племе) је вишезначни појам, који у зависности од контекста употребе може означавати различите врсте људских заједница. У савременом друштву постоје две основне врсте племена. У прву групу спадају етничка племена, која припадају домородачком становништву у разним крајевима света и још увек се налазе на племенском степену друштвеног развоја. У другу групу спадају традиционална племена, која представљају део историјске баштине у многим савременим народима, односно нацијама. У историјском контексту, развој племена се може пратити од протоисторијског периода, када је дошло до постепеног обликовања првобитних племена и стварања племенских савеза, из којих су се потом развиле и прве државе. Кључним фактором за настанак првобитних племена сматра се појава земљорадње, чиме је започео процес везивања првобитних заједница за одређену територију, која је тиме постала основа за настанак територијализованог племена као шире заједнице. Иако је већ током старовековног, а потом и током средњовековног раздобља дошло до јачања државе у односу на племенске видове друштвеног организовања, специфичне историјске околности су у многим крајевима света омогућиле опстанак племенског уређења све до нововековног, а понегде и до савременог периода.
У историји српског народа, специфични облици племенског организовања су током раздобља турске власти опстали у областима (старе) Црне Горе, Брда и Херцеговине, а традиционална подела на племена у тим областима и данас преставља саставни део историјске баштине.[1][2]
Покушај свођења српског народа на степен племена
Крајем 19. и почетком 20. века, поједини идеолози југословенског покрета почели су да напуштају изворну југословенску, односно јужнословенску идеју, која се заснивала на концепту сарадње између јужнословенских народа, а уместо тога су почели да промовишу нову, интегралистичку тезу по којој Срби и Хрвати, а заједно са њима и Словенци, представљају јединствен народ, састављен од три племена: српског, хрватског и словеначког. Након стварања Краљевине СХС (1918), такве замисли су добиле нову политичку и државну димензију. Кључни искорак ка политичком дефинисању интегралног југословенства учињен је 1929. године, када је званични назив државе промењен у Краљевина Југославија. Од тог тренутка, интегралистичка политика је спровођена путем репресивног негирања народне посебности Срба, Хрвата и Словенаца, а сва три народа (српски, хрватски, словеначки), званично су проглашени пуким племенима у саставу јединствене југословенске нације. Таква политика је у Краљевини Југославији интензивно спровођена од увођења Шестојануарске диктатуре (1929), до погибије краља Александра (1934), након чега је запала у кризу, а потпуни слом је доживела у раздобљу између 1939. и 1941. године, чиме је окончан и покушај свођења српског народа на степен племена.[3][4][5]
Расправа о употреби
Појам и концепт племена је контроверзан међу антрополозима и другим академицима који су активни у друштвеним наукама. Термин племе био је уобичајен у области антропологије све до касних педесетих и шездесетих година двадесетог века, када су научници почели да преиспитују његову корисност. Године 1970, антрополог Џ. Клајд Мичел је писао:
- Племе, дуго поштована аналитичка категорија у антропологији, у последње време је предмет преиспитивања антрополога ... Сумње о корисности племена као аналитичке категорије готово су сигурно настале из наглог укључивања људи, чак и у најудаљенијим деловима света, у политичке, економске и понекад директне друштвене односе с индустријским земљама. Сумње су, међутим, ултиматно засниване на дефиницији и значењу које различити научници придају појму „племена”, његовом придеву „племенски” и апстрактном облику „племенство”.[6]
Пишући 2013. године, научник Матју Ортолева напомиње да је „попут речи индијанац, реч племе има конотације колонијализма.”[7]
Став организације Survival International је: „Важно је направити разлику између племенског и аутохтоног јер племенски народи имају посебан статус признат у међународном праву, као и проблеме поред оних са којима се суочава шира категорија аутохтоних народа.”[8]
Види још
Референце
- ^ Ердељановић 1926.
- ^ Љушић 2001.
- ^ Димић 1994, стр. 171-207.
- ^ Dimić 2001, стр. 333-349.
- ^ Димић 2001, стр. 137-153.
- ^ Mitchell, Clyde J. 1970. "Tribe and Social Change in South Central Africa: A Situational Approach" in Gutkind, Peter C. W. Editor. The Passing of Tribal Man in Africa, p. 83. Brill.
- ^ Ortoleva, Matthew. 2013. "We Face East" in Goggin, Peter N. Editor. Environmental Rhetoric and Ecologies of Place, p. 95. Routledge. ISBN 9781135922658
- ^ „Terminology”. Архивирано из оригинала 25. 10. 2019. г. Приступљено 23. 11. 2019.
Литература
- Димић, Љубодраг (1994). „Држава, интегрално југословенство и култура: Прилог историји шестојануарске диктатуре 1929-1931”. Књижевност: Месечни часопис (1-3): 171—207.
- Dimić, Ljubodrag (2001). „Integralno jugoslovenstvo i kultura 1929-1931. godine”. Dijalog povjesničara-istoričara. 3. Zagreb: Zaklada Friedrich Naumann. стр. 333—349.
- Димић, Љубодраг (2001). Историја српске државности. 3. Нови Сад: Огранак САНУ.
- Ердељановић, Јован (1926). Стара Црна Гора: Етничка прошлост и формирање црногорских племена. Српски етнографски зборник. 39. Београд: Српска краљевска академија.
- Љушић, Радош (2001). Историја српске државности. 2. Нови Сад: Огранак САНУ.
- Benveniste, Émile. Indo-European Language and Society, translated by Elizabeth Palmer. London: Faber and Faber, 1973. ISBN 0-87024-250-4.
- Benveniste, Émile. Origines de la formation des noms en indo-européen, 1935.
- Fried, Morton H. The Notion of Tribe. Cummings Publishing Company, 1975. ISBN 0-8465-1548-2.
- Helm, June, ed., 1968. Essays on the Problem of Tribe, Proceedings, American Ethnological Society, 1967 (Seattle: University of Washington Press).
- James, Paul (2006). Globalism, Nationalism, Tribalism: Bringing Theory Back In. London: Sage Publications.
- James, Paul (2001). „Relating Global Tensions: Modern Tribalism and Postmodern Nationalism”. Communal/Plural. 9 (1).
- Nagy, Gregory, Greek Mythology and Poetics, Cornell University Press, 1990. In chapter 12, beginning on p. 276, Professor Nagy explores the meaning of the word origin and social context of a tribe in ancient Greece and beyond.
- Sutton, Imre, Indian Land Tenure: Bibliographical Essays and a Guide to the Literature (NY: Clearwater, 1975). Tribe: pp. 101–02, 180–82, 186–87, 191–93.
- Renfrew, Colin, and Paul G. Bahn. Archaeology: Theories, Methods and Practice. New York: Thames and Hudson, 2008.
