Шампињон — разлика између измена
Нема описа измене |
Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0.1 |
||
| Ред 23: | Ред 23: | ||
Клобук је пречника 5-10 cm, има облик дугмета, а пред отварање је скоро раван. На површини има пахуљасте љуспице. Боја варира од беличасте до браон. Стабљика је дуга 3-5 cm и беле је боје, са изразитим прстеном испод клобука. Листићи су ружичасти, а старењем потамне. Месо је бело, временом постаје црвенкасто и има изразит печуркасти мирис. [[Отисак спора]] је браон.<ref name="enciklopedija" /> |
Клобук је пречника 5-10 cm, има облик дугмета, а пред отварање је скоро раван. На површини има пахуљасте љуспице. Боја варира од беличасте до браон. Стабљика је дуга 3-5 cm и беле је боје, са изразитим прстеном испод клобука. Листићи су ружичасти, а старењем потамне. Месо је бело, временом постаје црвенкасто и има изразит печуркасти мирис. [[Отисак спора]] је браон.<ref name="enciklopedija" /> |
||
Једно од најважнијих правила код брања гљива је да се млади, неразвијени примерци не беру, јер их није поуздано детерминисати. На пример, неразвијени шампињон и [[Сунчаница (гљива)|сунчаница]] у тој фази могу се заменити са једном од најотровнијих гљива на свету - [[зелена пупавка]] (''Amanita phalloides'').<ref>{{cite web |title=U našim šumama raste najotrovnija pečurka na planeti - zelena pupavka |url=https://portalanalitika.me/clanak/279924/u-nasim-sumama-raste-najotrovnija-pecurka-na-planeti-zelena-pupavka |website=PortalAnalitika |accessdate=22. 3. 2019}}</ref> |
Једно од најважнијих правила код брања гљива је да се млади, неразвијени примерци не беру, јер их није поуздано детерминисати. На пример, неразвијени шампињон и [[Сунчаница (гљива)|сунчаница]] у тој фази могу се заменити са једном од најотровнијих гљива на свету - [[зелена пупавка]] (''Amanita phalloides'').<ref>{{cite web |title=U našim šumama raste najotrovnija pečurka na planeti - zelena pupavka |url=https://portalanalitika.me/clanak/279924/u-nasim-sumama-raste-najotrovnija-pecurka-na-planeti-zelena-pupavka |website=PortalAnalitika |accessdate=22. 3. 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190322120117/https://portalanalitika.me/clanak/279924/u-nasim-sumama-raste-najotrovnija-pecurka-na-planeti-zelena-pupavka |archive-date=22. 03. 2019 |url-status=dead }}</ref> |
||
== Употреба у исхрани == |
== Употреба у исхрани == |
||
Верзија на датум 12. јун 2020. у 17:35
| Шампињон | |
|---|---|
| |
| Agaricus biosporus | |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Дивизија: | |
| Класа: | |
| Поткласа: | |
| Ред: | |
| Породица: | |
| Род: | |
| Биномно име | |
| Agaricus biosporus | |
Шампињон (Аgaricus bisporus) је врста печурака, квалитетна јестива гљива, дивљи предак и еквивалент гајених шампињона.[1] Може да расте у великом броју и налази се највише на отпадном земљишту и ђубриштима.[2]
Станиште и сезона раста
Расте на ђубришту и покрај путева, понекад у живим оградама и на малим плантажама, али врло ретко у трави. Шампињони расту од почетка до краја лета.
Идентификација
Клобук је пречника 5-10 cm, има облик дугмета, а пред отварање је скоро раван. На површини има пахуљасте љуспице. Боја варира од беличасте до браон. Стабљика је дуга 3-5 cm и беле је боје, са изразитим прстеном испод клобука. Листићи су ружичасти, а старењем потамне. Месо је бело, временом постаје црвенкасто и има изразит печуркасти мирис. Отисак спора је браон.[2]
Једно од најважнијих правила код брања гљива је да се млади, неразвијени примерци не беру, јер их није поуздано детерминисати. На пример, неразвијени шампињон и сунчаница у тој фази могу се заменити са једном од најотровнијих гљива на свету - зелена пупавка (Amanita phalloides).[3]
Употреба у исхрани
Шампињон је јестива гљива, квалитетна, врло је укусна и пријатног гљивљег мириса.
Чување
Шампињон је мала печурка и добро се суши, било цела или исецкана на кришке.
Припрема у кулинарству
Како ова печурка често расте на ђубриштима или на грубом земљишту, најбоље је да се клобук темељно очисти, одсецањем базе стабљике и њеним пресецањем.[2]
Отровне врсте које се могу помешати са шампињоном
Референце
- ^ Uzelac, Branislav (2009). Gljive Srbije i zapadnog Balkana. Beograd: BGV logik. стр. 261. ISBN 978-86-912677-0-4.
- ^ а б в Džordan, Piter (2007). Praktična enciklopedija pečuraka. Zemum: JRJ. стр. 29. ISBN 978-86-7609-484-4.
- ^ „U našim šumama raste najotrovnija pečurka na planeti - zelena pupavka”. PortalAnalitika. Архивирано из оригинала 22. 03. 2019. г. Приступљено 22. 3. 2019.
Литература
- Džordan, Piter (2007). Praktična enciklopedija pečuraka. Zemum: JRJ. стр. 29. ISBN 978-86-7609-484-4.
- Uzelac, Branislav (2009). Gljive Srbije i zapadnog Balkana. Beograd: BGV logik. стр. 261. ISBN 978-86-912677-0-4.
