Устав Русије — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
мНема описа измене
Ред 1: Ред 1:
{{Distinguish|[[Устав СССР|Уставом Совјетског Савеза]]}}
{{Distinguish|[[Устав СССР|Уставом Совјетског Савеза]]}}
[[Датотека:Red copy of the Russian constitution.jpg|мини|303x303пискел|Председничко издање Руског Устава. ]]
[[Датотека:Red copy of the Russian constitution.jpg|мини|303x303пискел|Председничко издање Руског Устава. ]]
Тренутни '''Устав Руске Федерације''' ({{јез-рус|Конституция Российской Федерации}}) усвојен је националним [[Референдум|референдумом]] 12. децембра 1993. године, а ступио је на снагу 25. децембра исте године. Најважније одредба новог руског устава је укидање совјетског система власти. Тренутно је најдуговечнији Устав у историји Русије, након [[Устав СССР-а из 1936. године|оног из 1936]].
Тренутни '''Устав Руске Федерације''' ({{јез-рус|Конституция Российской Федерации}}) усвојен је националним [[Референдум|референдумом]] 12. децембра 1993, а ступио је на снагу 25. децембра исте године. Најважнија одредба новог руског устава је укидање совјетског система власти. Тренутно је најдуговечнији Устав у историји Русије, након [[Устав СССР-а из 1936. године|оног из 1936]].
Текст Устава сачинила је Уставна конференција 1993. на којој је учествовало више од 800 чланова. За главне сутворце Устава сматрају се Сергеј Алексејев, Сергеј Шахрај и Анатолиј Собчак, а инспирисан је [[Устав Француске|Француским уставом]].
Текст Устава сачинила је Уставна конференција 1993. на којој је учествовало више од 800 чланова. За главне сутворце Устава сматрају се Сергеј Алексејев, Сергеј Шахрај и Анатолиј Собчак, а инспирисан је [[Устав Француске|Француским уставом]].



Верзија на датум 9. јул 2020. у 09:14

Председничко издање Руског Устава.

Тренутни Устав Руске Федерације (рус. Конституция Российской Федерации) усвојен је националним референдумом 12. децембра 1993, а ступио је на снагу 25. децембра исте године. Најважнија одредба новог руског устава је укидање совјетског система власти. Тренутно је најдуговечнији Устав у историји Русије, након оног из 1936. Текст Устава сачинила је Уставна конференција 1993. на којој је учествовало више од 800 чланова. За главне сутворце Устава сматрају се Сергеј Алексејев, Сергеј Шахрај и Анатолиј Собчак, а инспирисан је Француским уставом.

Нацрт коначног текста стављен је на уставни референдум који је одржан 12. децембра 1993. Од свих регистрованих бирача у држави, на референдуму је учествовало 58.187.755 људи (54,8%). Њих 32.937.630 (54,5%) гласало је за усвајање Устава.[1] Заменио је претходни Устав РСФСР из 1978, након што је завршена Руска уставна криза исте године.

Референдум о променама Руског Устава одржао се 1. јула 2020. године. Бирачи су на њему изгласали промене постојећег Устава који би, између осталог, омогућио руском политичару и актуелном председнику Владимиру Путину да буде на власти до 2036. године.[2]

Референце

  1. ^ Constitution of Russia: nature, evolution, modernity 1.4.2 National character.
  2. ^ „Putin, Rusija i politika: Glasači podržali ustavne reforme”. BBC News na srpskom (на језику: српски). 2. 7. 2020. Приступљено 8. 7. 2020. 

Спољашње везе