Измет — разлика између измена
Исмет Сарин дечко |
м Враћене измене 79.101.140.146 (разговор) на последњу измену корисника Dcirovic ознака: враћање |
||
| Ред 1: | Ред 1: | ||
[[Датотека:Hestemøj.jpg|мини|десно|200п|Коњски |
[[Датотека:Hestemøj.jpg|мини|десно|200п|Коњски измет]] |
||
''' |
'''Измет''' (фецес, говно, екскремент, ''фекалије'' - ({{јез-лат|faex}}, ''-{faecis}-'': талог, мутљаг, измет) је крајњи отпадни продукт [[Физиологија|физиолошких процеса]] варења [[животиње|животиња]] и [[човек|људи]]. Сем несварених остатака [[храна|хране]], често се у фецесу налази и додатни „отпад“ [[метаболизам|метаболизма]], попут неких органских киселина и токсичних материја, лекова или свеже крви, слузи, паразита и продуката распадања [[хемоглобин]]а у вишим партијама дигестивног тракта. У измету се могу наћи и прогутана страна тела, нпр. делови играчака код деце или пакетићи наркотика, златног накита и дијаманта код кријумчара. |
||
Физиолошки процес избацивања/ослобађања измета из организма назива се [[пражњење столице|дефекација]]. Према изгледу столица може бити чврста (формирана) или кашаста и течна (неформирана). Боја и мирис столице зависи од врсте исхране и пратећих поремећаја у дигестивном тракту. Тако је нпр. црна катранаста столица последица свежег крварење и дејства желудачне киселине на хемоглобин у горњим партијама дигестивног тракта (чир на желуцу или дванеастопалачном цреву, крварећи карцином, повреда желуца). |
Физиолошки процес избацивања/ослобађања измета из организма назива се [[пражњење столице|дефекација]]. Према изгледу столица може бити чврста (формирана) или кашаста и течна (неформирана). Боја и мирис столице зависи од врсте исхране и пратећих поремећаја у дигестивном тракту. Тако је нпр. црна катранаста столица последица свежег крварење и дејства желудачне киселине на хемоглобин у горњим партијама дигестивног тракта (чир на желуцу или дванеастопалачном цреву, крварећи карцином, повреда желуца). |
||
| Ред 6: | Ред 6: | ||
== Процеси избацивања из организма == |
== Процеси избацивања из организма == |
||
После уношења хране у организам и обављеног метаболизма у организму и његовим ћелијама, након одређеног времена, у процесу дефекације, несварене отпадне материје се излучују: |
После уношења хране у организам и обављеног метаболизма у организму и његовим ћелијама, након одређеног времена, у процесу дефекације, несварене отпадне материје се излучују: |
||
* из [[систем органа за варење|дигестивног тракта]] кроз [[анус]] као [[измет|фецес]], ([[измет |
* из [[систем органа за варење|дигестивног тракта]] кроз [[анус]] као [[измет|фецес]], ([[измет]], говно, балега, кличко, брабоњак, дрек), |
||
* из [[уринарни систем|уринарног тракта]], - [[бубрег]]а, [[крв]]љу допремљене отпадне материје метаболизма [[ћелија]], [[мокраћа|урином]] (мокраћа). |
* из [[уринарни систем|уринарног тракта]], - [[бубрег]]а, [[крв]]љу допремљене отпадне материје метаболизма [[ћелија]], [[мокраћа|урином]] (мокраћа). |
||
Верзија на датум 15. јул 2020. у 17:39
Измет (фецес, говно, екскремент, фекалије - (лат. faex, faecis: талог, мутљаг, измет) је крајњи отпадни продукт физиолошких процеса варења животиња и људи. Сем несварених остатака хране, често се у фецесу налази и додатни „отпад“ метаболизма, попут неких органских киселина и токсичних материја, лекова или свеже крви, слузи, паразита и продуката распадања хемоглобина у вишим партијама дигестивног тракта. У измету се могу наћи и прогутана страна тела, нпр. делови играчака код деце или пакетићи наркотика, златног накита и дијаманта код кријумчара.
Физиолошки процес избацивања/ослобађања измета из организма назива се дефекација. Према изгледу столица може бити чврста (формирана) или кашаста и течна (неформирана). Боја и мирис столице зависи од врсте исхране и пратећих поремећаја у дигестивном тракту. Тако је нпр. црна катранаста столица последица свежег крварење и дејства желудачне киселине на хемоглобин у горњим партијама дигестивног тракта (чир на желуцу или дванеастопалачном цреву, крварећи карцином, повреда желуца).
Процеси избацивања из организма
После уношења хране у организам и обављеног метаболизма у организму и његовим ћелијама, након одређеног времена, у процесу дефекације, несварене отпадне материје се излучују:
- из дигестивног тракта кроз анус као фецес, (измет, говно, балега, кличко, брабоњак, дрек),
- из уринарног тракта, - бубрега, крвљу допремљене отпадне материје метаболизма ћелија, урином (мокраћа).
Одлагање
Отпадне материје, фекалије, смејештају се и одлажу у за то примјерене просторе.
Дијагностика
Врло су значајне у медицини и ветеринарској медицини. Лабораторијским анализама урина и фецеса (познатог као столица), праћењем присутности одређених супстанци у завршним процесима метаболизма, се врло поуздано индицирају или чак и дијагностикују обољења. Отуда су лабораторијске анализе урина и столице обавезан састав сваког лекарског прегледа.
Литература
- Група аутора, Популарни медицински лексикон, НИП , Загреб, 1955.
- Група аутора, Превентивна медицина, Просвета, Београд, 1952.
- Караџић Стефановић В. Рјечник, НОЛИТ, Београд, 1972.
- Вујаклија М. Лексикон страних речи и израза, Просвета, Београд, 1954.
- Laporte, Dominique G. (2002). History of Shit (Documents Book). Cambridge, Mass: The MIT Press. ISBN 978-0-262-62160-1. OCLC 42736232 49206444 53996841.
