Србски дневник — разлика између измена
Ред 2: | Ред 2: | ||
== Историја == |
== Историја == |
||
Први број је изашао 21. јуна [[1852]]. године. Издавач и одговорни уредник је био [[Данило Медаковић]]. Новине су излазиле од 1852 - [[1864]]. године. <ref>{{Cite book|last= |first= |authorlink= |title=СРБСКИ ДЕНВНИК|year= |url=http://digital.bms.rs/ebiblioteka/publications/view/27|publisher= |pages=|location= |id= }}</ref> |
Први број је изашао 21. јуна [[1852]]. године ([[Јулијански календар]]). Издавач и одговорни уредник је био [[Данило Медаковић]]. Новине су излазиле од 1852 - [[1864]]. године. <ref>{{Cite book|last= |first= |authorlink= |title=СРБСКИ ДЕНВНИК|year= |url=http://digital.bms.rs/ebiblioteka/publications/view/27|publisher= |pages=|location= |id= }}</ref> |
||
Данило Медаковић је остао без посла у својој штампарији и поднио је захтјев новом гувернеру [[Јохану Коронинију]] да издаје политички лист под именом ''Србски дневник''. Уплатио је кауцију од 2.500 форинти и добио дозволу: 3. јула 1852. изашао је први број, а убрзо и књижевни додатак ''Седмица'', за коју је речено да је „дала крила српској белетристици“. Као тумач српске национално-политичке мисли, ''Србски дневник'' постао је најзначајнији и најчитанији лист у Српству тога доба и стекао велику популарност у народу, а власти су га због смјелог писања у корист српских интереса, плијениле и забрањивале. Заморен од непрестане борбе, Медаковић се послије седам година повукао, уредништво препустио [[1859]]. [[Јован Ђорђевић (књижевник)|Јовану Ђорђевићу]], а штампарију (печатњу) с брзотиском продао владици [[Платон Атанацковић|Платону Атанацковићу]]. |
Данило Медаковић је остао без посла у својој штампарији и поднио је захтјев новом гувернеру [[Јохану Коронинију]] да издаје политички лист под именом ''Србски дневник''. Уплатио је кауцију од 2.500 форинти и добио дозволу: 3. јула 1852. изашао је први број ([[Грегоријански календар]]), а убрзо и књижевни додатак ''Седмица'', за коју је речено да је „дала крила српској белетристици“. Као тумач српске национално-политичке мисли, ''Србски дневник'' постао је најзначајнији и најчитанији лист у Српству тога доба и стекао велику популарност у народу, а власти су га због смјелог писања у корист српских интереса, плијениле и забрањивале. Заморен од непрестане борбе, Медаковић се послије седам година повукао, уредништво препустио [[1859]]. [[Јован Ђорђевић (књижевник)|Јовану Ђорђевићу]], а штампарију (печатњу) с брзотиском продао владици [[Платон Атанацковић|Платону Атанацковићу]]. |
||
== Референце == |
== Референце == |
Верзија на датум 16. јул 2020. у 13:03
Србски дневник су бивше политичке двонедјељне новине које су излазиле у Новом Саду.[1]
Историја
Први број је изашао 21. јуна 1852. године (Јулијански календар). Издавач и одговорни уредник је био Данило Медаковић. Новине су излазиле од 1852 - 1864. године. [2]
Данило Медаковић је остао без посла у својој штампарији и поднио је захтјев новом гувернеру Јохану Коронинију да издаје политички лист под именом Србски дневник. Уплатио је кауцију од 2.500 форинти и добио дозволу: 3. јула 1852. изашао је први број (Грегоријански календар), а убрзо и књижевни додатак Седмица, за коју је речено да је „дала крила српској белетристици“. Као тумач српске национално-политичке мисли, Србски дневник постао је најзначајнији и најчитанији лист у Српству тога доба и стекао велику популарност у народу, а власти су га због смјелог писања у корист српских интереса, плијениле и забрањивале. Заморен од непрестане борбе, Медаковић се послије седам година повукао, уредништво препустио 1859. Јовану Ђорђевићу, а штампарију (печатњу) с брзотиском продао владици Платону Атанацковићу.
Референце
- ^ Томановић 2007, стр. 76.
- ^ СРБСКИ ДЕНВНИК.
Литература
- Томановић, Лазар (2007). Путописна проза. Градска библиотека и читаоница Херцег Нови.