Festuca — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м →‎Опис: исправак
м појашњење
Ред 45: Ред 45:
Ове су усправне или устајуће, са 1-4 чланка. [[Рукавац]] им је често изрезан, [[лигула]] јако кратка (скоро недостаје) или је јасно развијена. Листови вијука су најчешће равни, кончасти или спљоштени, са 5 или више нерава; сви су истог облика или су приземни спљоштени а они на стабљици равни. [[Склеренхим]] листа је у облику снопића или у облику слоја испод [[епидермис]]а.
Ове су усправне или устајуће, са 1-4 чланка. [[Рукавац]] им је често изрезан, [[лигула]] јако кратка (скоро недостаје) или је јасно развијена. Листови вијука су најчешће равни, кончасти или спљоштени, са 5 или више нерава; сви су истог облика или су приземни спљоштени а они на стабљици равни. [[Склеренхим]] листа је у облику снопића или у облику слоја испод [[епидермис]]а.


[[Цваст]] ових трава је метличаста, усправна или мало висећа, може бити густа или разређена, ретко и гроздаста. [[Класић]]и су на дршкама, са 2 до много цветова. [[Плева]] има 2, доња је најчешће са једним, а горња са 1-3 нерва. Доња [[плевица]] ланцетаста, зељаста, обично без кобилице, често завршава са шиљком или [[осје]]м. Горња плевица дугуљаста, кожаста, на врху са два зупца, по ивицама храпава или трепљаста. [[Лодикула|Лодикуле]] најчешће кожасте, неједнако дворежњевите, понекад целе. [[Плодник]] (оваријум) го или при врху длакав, лоптаст или дугуљасто овалан, са [[стубић]]ем који је кратак или сасвим недостаје. Плод уздужно пругасто [[семе]], често срасло са плевицом.<ref name=flora />
[[Цваст]] ових трава је метличаста, усправна или мало висећа, може бити густа или разређена, ретко и гроздаста. [[Класић]]и су на дршкама, са 2 до много цветова. [[Плева]] има 2, доња је најчешће са једним, а горња са 1-3 нерва. Доња [[плевица]] ланцетаста, зељаста, обично без кобилице, често завршава са шиљком или [[осје]]м. Горња плевица дугуљаста, кожаста, на врху са два зупца, по ивицама храпава или трепљаста. [[Лодикула|Лодикуле]] најчешће кожасте, неједнако дворежњевите, понекад целе. [[Плодник]] (оваријум) го или при врху длакав, лоптаст или дугуљасто овалан, са [[стубић]]ем који је кратак или сасвим недостаје. Плод уздужно пругаста крупа, [[семе]] (зрно) често срасло са плевицом.<ref name=flora />


Врсте је често међусобно веома тешко разликовати без визуелног (често микроскопског) прегледа морфолошких одлика, на пример структуре оваријума или пресека склеренхима листа.
Врсте је често међусобно веома тешко разликовати без визуелног (често микроскопског) прегледа морфолошких одлика, на пример структуре оваријума или пресека склеренхима листа.

Верзија на датум 16. јул 2020. у 21:16

Festuca
Festuca (Schedonorus) pratensis
Научна класификација
Царство:
Plantae
(нерангирано):
Magnoliophyta (Angiospermae)
Дивизија:
Tracheophyta[1]
(нерангирано):
Commelinidae[1]
Класа:
Monocotyledones (Liliopsida)
Ред:
Траве (Poales)
Породица:
Poaceae
Потпородица:
Pooideae
Племе:
Poeae
Потплеме:
Loliinae
Род:
Festuca

Синоними[2]
  • Amphigenes Janka
  • Argillochloa W.A.Weber
  • Drymochloa Holub
  • Festucaria Heist. ex Fabr.
  • Helleria E.Fourn.
  • Hellerochloa Rauschert
  • Hesperochloa (Piper) Rydb.
  • Leiopoa Ohwi
  • Leucopoa Griseb.
  • Nabelekia Roshev.
  • Patzkea G.H.Loos

Власуље или вијуци (Festuca) су род зељастих биљака из фамилије трава (Poaceae). Неке врсте су једногодишње, док је велика већина вишегодишња.[3]

Распрострањене се у целом умереном поднебљу, на свим континентима осим Антарктикa, пре свега у сувим, степским областима. Многе врсте су космополити.

Због сложене таксономије не постоји крајњи списак врста овог рода, али се процењује на преко 400, до 500 у свету.[4]

Опис

Назив рода "festuca" пореклом је из латинске речи за прутић којим је претор додиром по рамену ослобађао роба, а за опис биљке (у значењу "стабло" или "стабљика") први ју је употребио Плиније Старији. У грка иста реч се користила за сламку када увене.

Биљке израстају из ризома у бусенове листова, заједно са цветним и стерилним стабљикама.

Ове су усправне или устајуће, са 1-4 чланка. Рукавац им је често изрезан, лигула јако кратка (скоро недостаје) или је јасно развијена. Листови вијука су најчешће равни, кончасти или спљоштени, са 5 или више нерава; сви су истог облика или су приземни спљоштени а они на стабљици равни. Склеренхим листа је у облику снопића или у облику слоја испод епидермиса.

Цваст ових трава је метличаста, усправна или мало висећа, може бити густа или разређена, ретко и гроздаста. Класићи су на дршкама, са 2 до много цветова. Плева има 2, доња је најчешће са једним, а горња са 1-3 нерва. Доња плевица ланцетаста, зељаста, обично без кобилице, често завршава са шиљком или осјем. Горња плевица дугуљаста, кожаста, на врху са два зупца, по ивицама храпава или трепљаста. Лодикуле најчешће кожасте, неједнако дворежњевите, понекад целе. Плодник (оваријум) го или при врху длакав, лоптаст или дугуљасто овалан, са стубићем који је кратак или сасвим недостаје. Плод уздужно пругаста крупа, семе (зрно) често срасло са плевицом.[3]

Врсте је често међусобно веома тешко разликовати без визуелног (често микроскопског) прегледа морфолошких одлика, на пример структуре оваријума или пресека склеренхима листа.

Употреба

На ливадама и пашњацима траве из овог рода су крма средњег квалитета. Неке врсте су толико танких листова да их са успехом могу пасти само овце.

Врсте

Важније врсте у региону (средња и јужна Европа, Балкански простор) су:

Врсте пребачене у род Schedonorus

Извори

  1. ^ а б Система APG – Angiosperm Phylogeny Group (2009): An update of the Angiosperm Phylogeny Group classification for the orders and families of flowering plants: APG III. Botanical Journal of the Linnean Society, volume 161, issue 2, pp. 105–121
  2. ^ „World Checklist of Selected Plant Families: Royal Botanic Gardens, Kew”. apps.kew.org. Приступљено 9. 4. 2018. 
  3. ^ а б Младен Јосифовић, Милоје Р. Сарић, eds. (1970-1992): Флора СР Србије, I-X, Српска Академија наука и уметности, Београд.
  4. ^ Inda, L. A., et al. (2008): Dated historical biogeography of the temperate Loliinae (Poaceae, Pooideae) grasses in the northern and southern hemispheres. Molecular Phylogenetics and Evolution 46(3) 932-57.

Литература

  • The Plant List (2013). Version 1.1. Royal Botanic Gardens–Kew–Missouri Botanical Garden
  • Милован Гајић (1980): Преглед врста флоре СР Србије са биљногеографским ознакама. Гласник шумарског факултета, серија А, Београд.
  • T. G. Tutin, ed. (1964-1993): Flora Europaea, Cambridge University Press.

Спољашње везе

Festuca на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Festuca&oldid=23250916”