Окамењена муња — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м razne izmene |
Нема описа измене |
||
| Ред 2: | Ред 2: | ||
'''Окамењена муња''' или фулгурит је природна шупља стаклена цев која настаје у [[Кварцном|кварцном песку]] (SiO2) приликом удара <ref>{{Cite journal| year=1998|editor-last=Codding|editor-first=Penelope W.|title=Structure-Based Drug Design|url=http://dx.doi.org/10.1007/978-94-015-9028-0|doi=10.1007/978-94-015-9028-0}}</ref>. Настаје када муња удари и подигне температуру песка изнад 1800 C тренутно калећи кварц. Након хлађења и спајања настају цевасти облици. Поступак траје око једне секунде, а добијени фулгурит приказује пролаз муње кроз земљу<ref>{{Citation|title=8. Corporate Governance Where Were the Directors?|url=http://dx.doi.org/10.3138/9781442657175-009|publisher=University of Toronto Press|date=31. 01. 2009.|accessdate=23. 11. 2019.|isbn=978-1-4426-5717-5|first=David R.|last=Beatty}}</ref>[[Стакло|. Стакло]] које се ствара се назива ''lehaterijelit,'' а може га створити и ударац [[метеорит]]а или [[вулкан]]ска експлозија. Будући да је то [[Amorfnost|аморфна]], спада у групу минералоида. Окамењене муње могу понекад досезати и до 15 метара у дубину тла, а промера су и неколико центиметара. Фулгурити су доста крхки и ломе се при ископавању из тла. <ref>{{Cite journal|date=01. 01. 1859.|title=The New American Cyclopædia|url=http://dx.doi.org/10.1038/scientificamerican01011859-138c|journal=Scientific American|volume=14|issue=17|doi=10.1038/scientificamerican01011859-138c|issn=0036-8733| pages = 138–138}}</ref> |
'''Окамењена муња''' или фулгурит је природна шупља стаклена цев која настаје у [[Кварцном|кварцном песку]] (SiO2) приликом удара <ref>{{Cite journal| year=1998|editor-last=Codding|editor-first=Penelope W.|title=Structure-Based Drug Design|url=http://dx.doi.org/10.1007/978-94-015-9028-0|doi=10.1007/978-94-015-9028-0}}</ref>. Настаје када муња удари и подигне температуру песка изнад 1800 C тренутно калећи кварц. Након хлађења и спајања настају цевасти облици. Поступак траје око једне секунде, а добијени фулгурит приказује пролаз муње кроз земљу<ref>{{Citation|title=8. Corporate Governance Where Were the Directors?|url=http://dx.doi.org/10.3138/9781442657175-009|publisher=University of Toronto Press|date=31. 01. 2009.|accessdate=23. 11. 2019.|isbn=978-1-4426-5717-5|first=David R.|last=Beatty}}</ref>[[Стакло|. Стакло]] које се ствара се назива ''lehaterijelit,'' а може га створити и ударац [[метеорит]]а или [[вулкан]]ска експлозија. Будући да је то [[Amorfnost|аморфна]], спада у групу минералоида. Окамењене муње могу понекад досезати и до 15 метара у дубину тла, а промера су и неколико центиметара. Фулгурити су доста крхки и ломе се при ископавању из тла. <ref>{{Cite journal|date=01. 01. 1859.|title=The New American Cyclopædia|url=http://dx.doi.org/10.1038/scientificamerican01011859-138c|journal=Scientific American|volume=14|issue=17|doi=10.1038/scientificamerican01011859-138c|issn=0036-8733| pages = 138–138}}</ref> |
||
Цеви могу имати промер и неколико центиметара, а могу бити дуге неколико метара. Најдужа окамењена муња која је пронађена била је дуга око 5 метара.<ref>{{Citation|title=Anthropogenic Pyrometamorphism|url=http://dx.doi.org/10.1007/3-540-29454-6_6|publisher=Springer-Verlag|accessdate=23. 11. 2019.|isbn=978-3-540-29453-5|pages=191–218}}</ref>Боја зависи од структуре песка који га је обликовао и распон јој је од црне до |
Цеви могу имати промер и неколико центиметара, а могу бити дуге неколико метара. Најдужа окамењена муња која је пронађена била је дуга око 5 метара.<ref>{{Citation|title=Anthropogenic Pyrometamorphism|url=http://dx.doi.org/10.1007/3-540-29454-6_6|publisher=Springer-Verlag|accessdate=23. 11. 2019.|isbn=978-3-540-29453-5|pages=191–218}}</ref>Боја зависи од структуре песка који га је обликовао и распон јој је од црне до тамнозелене и прозрачно беле<ref>{{Cite journal|last=Mohling|first=Jerry W.| year=2004-10|title=Exogenic Fulgurites from Elko County, Nevada: A New Class of Fulgurite Associated with Large Soil-Gravel Fulgurite Tubes|url=http://dx.doi.org/10.1080/00357529.2004.9925733|journal=Rocks & Minerals|volume=79|issue=5|doi=10.1080/00357529.2004.9925733|issn=0035-7529| pages = 334–340}}</ref>. Унутрашњост цеви је обично глатка или са малим мехурићима, док је са спољашње стране углавном прекривена честицама грубог песка и порозна је. Често изгледа као корен са пуно огранака. Понекад ствара глазуру на тврдим стенама.<ref>{{Cite journal|last=Bencetić Klaić|first=Zvjezdana| year=2015|title=In Memory of Dr. Inga Lisac, the first Editor-in-Chief of Geofizika (Novi Marof, 1930 – Zagreb, 2015)|url=http://dx.doi.org/10.15233/gfz.2015.32.8|journal=Geofizika|doi=10.15233/gfz.2015.32.8|issn=0352-3659| pages = 265–278}}</ref> |
||
== Референце == |
== Референце == |
||
Верзија на датум 6. август 2020. у 10:27
Окамењена муња или фулгурит је природна шупља стаклена цев која настаје у кварцном песку (SiO2) приликом удара [1]. Настаје када муња удари и подигне температуру песка изнад 1800 C тренутно калећи кварц. Након хлађења и спајања настају цевасти облици. Поступак траје око једне секунде, а добијени фулгурит приказује пролаз муње кроз земљу[2]. Стакло које се ствара се назива lehaterijelit, а може га створити и ударац метеорита или вулканска експлозија. Будући да је то аморфна, спада у групу минералоида. Окамењене муње могу понекад досезати и до 15 метара у дубину тла, а промера су и неколико центиметара. Фулгурити су доста крхки и ломе се при ископавању из тла. [3]
Цеви могу имати промер и неколико центиметара, а могу бити дуге неколико метара. Најдужа окамењена муња која је пронађена била је дуга око 5 метара.[4]Боја зависи од структуре песка који га је обликовао и распон јој је од црне до тамнозелене и прозрачно беле[5]. Унутрашњост цеви је обично глатка или са малим мехурићима, док је са спољашње стране углавном прекривена честицама грубог песка и порозна је. Често изгледа као корен са пуно огранака. Понекад ствара глазуру на тврдим стенама.[6]
Референце
- ^ Codding, Penelope W., ур. (1998). „Structure-Based Drug Design”. doi:10.1007/978-94-015-9028-0.
- ^ Beatty, David R. (31. 01. 2009), 8. Corporate Governance Where Were the Directors?, University of Toronto Press, ISBN 978-1-4426-5717-5, Приступљено 23. 11. 2019
- ^ „The New American Cyclopædia”. Scientific American. 14 (17): 138—138. 01. 01. 1859. ISSN 0036-8733. doi:10.1038/scientificamerican01011859-138c.
- ^ Anthropogenic Pyrometamorphism, Springer-Verlag, стр. 191—218, ISBN 978-3-540-29453-5, Приступљено 23. 11. 2019
- ^ Mohling, Jerry W. (2004-10). „Exogenic Fulgurites from Elko County, Nevada: A New Class of Fulgurite Associated with Large Soil-Gravel Fulgurite Tubes”. Rocks & Minerals. 79 (5): 334—340. ISSN 0035-7529. doi:10.1080/00357529.2004.9925733. Проверите вредност парамет(а)ра за датум:
|date=(помоћ) - ^ Bencetić Klaić, Zvjezdana (2015). „In Memory of Dr. Inga Lisac, the first Editor-in-Chief of Geofizika (Novi Marof, 1930 – Zagreb, 2015)”. Geofizika: 265—278. ISSN 0352-3659. doi:10.15233/gfz.2015.32.8.