Корисник:Zizovic/песак

Регулација тржишта страних валута је облик финансијске регулације посебно усмерен на тржиште страних валута, иначе децентрализовано тржиште, које послује без матичне установе или клириншке куће која би њим управљала. Због своје децентрализоване и глобалне природе, мање је регулисано од осталих финансијских тржишта.

Међутим, неке земље регулишу брокере које послују на овом тржишту преко владиних и независних надзорних тела. Нека од тих тела су, на пример, Комисија за трговање робним фјучерсима у САД-у, Аустралијска комисија за хартије од вредности и улагања у Аустралији и Агенција за финансијско понашање у Великој Британији. Ова тела надзиру пословање на тржишту страних валута које се обавља из њихових земаља, и дају дозволе за пословање брокери који поштују прописе које су донели.

Циљ регулисања

Циљ регулације је да се осигура фер и етично пословно понашање. С друге стране, сви девизни посредници, инвестиционе банке и продавци сигнала морају да раде у складу са правилима и стандардима које постављају Форек регулатори. Обично морају бити регистровани и лиценцирани у земљи у којој имају своје пословање. Лиценцирани посредници могу бити подвргнути периодичним ревизијама, прегледима и проценама да би се утврдило да ли испуњавају индустријске стандарде. Девизни посредници могу имати капиталне захтеве који од њих захтевају да поседују довољан износ средстава да би могли да извршавају и довршавају уговоре о девизама које су закључили њихови клијенти и да би вратили средства клијента нетакнута у случају банкрота. [Цитирање потребно]

Сваки Форек регулатор делује у оквиру своје надлежности и регулације и примене се знатно разликују од земље до државе. У Европској унији лиценца једне државе чланице покрива цео континент под уредбом Мифид и резултирала је регулаторном арбитражом у којој компаније бирају земљу ЕУ која намеће најмање контроле као што је ЦиСЕЦ на Кипру. Нису сви девизни посредници регулисани и многи ће се регистровати у јурисдикцијама које намећу окружења са ниским регулаторним решењима, као што су пореске раје и корпоративна уточишта која су део оффсхоре банкарства.

Главни регулаторни захтеви

Однос према клијентима - Обезбеђује да брокери не могу својим клијентима давати нереална обећања, нити их доводити у заблуду. Такође и спречава брокере да наводе клијенте да доносе ризичне трговинске одлуке, или да отворе позиције које нису у њиховом најбољем интересу.

Раздвајање средстава клијената - Обезбеђује да брокер не може користити средства својих клијента (било који део средстава) за финансирање свог редовног пословања, и других трошкова брокера. Овим се подразумева да рачуни са депозитима клијената нису исти као и рачуни брокера којим он финансира своје пословање.

Извештавање и обелодањивање - Обезбеђује да клијенти брокера буду добро обавештени о статусу њиховог рачуна и ризицима повезаним са инструментима за трговање на тржишту страних валута.

Финансијска полуга - Обезбеђује да клијенти одржавају прихватљив ниво ризика, не дајући им превелике финансијске полуге како не би улазили у високоризично трговање.

Минимални захтеви капитала - Омогућава клијентима да повуку своја средства у било ком тренутку, укључујући и случај банкрота брокера.

Ревизија - Периодична ревизија уверава да је финансијски ризик брокера прихватљив, и да нема протуправних присвајања средстава. У том циљу, брокери морају подносити периодичне извјештаје о финансијској и капиталној адекватности.

Пример регулатора

Кипар - Кипарска комисија за хартије од вредности

Немачка - Савезни орган за финансијски надзор

Аустралија - Аустралијска комисија за хартије од вредности и инвестиције

Швајцарска - Швајцарска агенција за надзор финансијског тржишта

Јапан - Агенција за финансијске услуге

САД - Регулаторна агенција за финансијску индустрију

САД - америчка Комисија за хартије од вредности

https://en.wikipedia.org/wiki/Foreign_exchange_regulation