Хемијска супстанца — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање
м Враћене измене 77.239.69.224 (разговор) на последњу измену корисника Zoranzoki21
ознака: враћање
Ред 1: Ред 1:
[[Датотека:Kochendes wasser02.jpg|мини|right|Пара и течна вода су два облика исте хемијске супстанце, воде.]]
[[Датотека:Kochendes wasser02.jpg|мини|right|Пара и течна вода су два облика исте хемијске супстанце, воде.]]
''' супстанца''' или '''супстанција''' је облик постојања [[материја|материје]].<ref>{{GoldBookRef |title=Chemical Substance |file=C01039}}</ref> То је чулима доступан облик материје. Карактерише је [[маса мировања]]. Састоји се од веома ситних [[елементарна честица|честица]] — [[атом]]а. Данас је познато око 17 милиона различитих супстанци. Од толиког броја супстанци, око 100 хиљада има практичну примену. Неке супстанце налазе се у природи, док се друге производе вештачким путем.
'''Хемијска супстанца''' или '''супстанција''' је облик постојања [[материја|материје]].<ref>{{GoldBookRef |title=Chemical Substance |file=C01039}}</ref> То је чулима доступан облик материје. Карактерише је [[маса мировања]]. Састоји се од веома ситних [[елементарна честица|честица]] — [[атом]]а. Данас је познато око 17 милиона различитих супстанци. Од толиког броја супстанци, око 100 хиљада има практичну примену. Неке супстанце налазе се у природи, док се друге производе вештачким путем.


Свака супстанца има карактеристична својства по којима се разликује од других супстанци, на пример: [[боја|боју]], [[мирис]], [[густина|густину]], [[тачка топљења|температуру топљења]], [[тачка кључања|температуру кључања]]. Наведена својства супстанци, која се одређују помоћу наших чула или инструмената, називају се физичка својства. Хемијска својства супстанци испољавају се при њиховим [[хемијска реакција|реакцијама]] са другим супстанцама. Основни задатак [[хемија|хемије]] је изучавање супстанци — њихове структуре, својстава, као и промена које доводе до претварања једних супстанци у друге.<ref name="HillPetrucciP5">Hill, J. W.; Petrucci, R. H.; McCreary, T. W.; Perry, S. S. ''General Chemistry'', 4th ed., p5, Pearson Prentice Hall, Upper Saddle River, New Jersey, 2005</ref>
Свака супстанца има карактеристична својства по којима се разликује од других супстанци, на пример: [[боја|боју]], [[мирис]], [[густина|густину]], [[тачка топљења|температуру топљења]], [[тачка кључања|температуру кључања]]. Наведена својства супстанци, која се одређују помоћу наших чула или инструмената, називају се физичка својства. Хемијска својства супстанци испољавају се при њиховим [[хемијска реакција|реакцијама]] са другим супстанцама. Основни задатак [[хемија|хемије]] је изучавање супстанци — њихове структуре, својстава, као и промена које доводе до претварања једних супстанци у друге.<ref name="HillPetrucciP5">Hill, J. W.; Petrucci, R. H.; McCreary, T. W.; Perry, S. S. ''General Chemistry'', 4th ed., p5, Pearson Prentice Hall, Upper Saddle River, New Jersey, 2005</ref>

Верзија на датум 3. септембар 2020. у 11:32

Пара и течна вода су два облика исте хемијске супстанце, воде.

Хемијска супстанца или супстанција је облик постојања материје.[1] То је чулима доступан облик материје. Карактерише је маса мировања. Састоји се од веома ситних честицаатома. Данас је познато око 17 милиона различитих супстанци. Од толиког броја супстанци, око 100 хиљада има практичну примену. Неке супстанце налазе се у природи, док се друге производе вештачким путем.

Свака супстанца има карактеристична својства по којима се разликује од других супстанци, на пример: боју, мирис, густину, температуру топљења, температуру кључања. Наведена својства супстанци, која се одређују помоћу наших чула или инструмената, називају се физичка својства. Хемијска својства супстанци испољавају се при њиховим реакцијама са другим супстанцама. Основни задатак хемије је изучавање супстанци — њихове структуре, својстава, као и промена које доводе до претварања једних супстанци у друге.[2]

Сва материјална тела су изграђена од супстанце. Још у време старих Грка сматрало се да постоје основни делићи, честице супстанце, од којих су саграђена сва тела. Разматрано је следеће питање: Уколико би се неко тело делило на све мање и мање делове, да ли би се то могло радити бесконачно? Изнета је претпоставка да би у једном моменту дошли до дела који не можемо даље поделити. На тај начин је настала идеја о најмањим честицама од којих се сва тела састоје — атома.

Извори

  1. ^ IUPAC. „Chemical Substance”. Kompendijum hemijske terminologije (Internet izdanje).
  2. ^ Hill, J. W.; Petrucci, R. H.; McCreary, T. W.; Perry, S. S. General Chemistry, 4th ed., p5, Pearson Prentice Hall, Upper Saddle River, New Jersey, 2005

Спољашње везе