Панчево — разлика између измена

Координате: 44° 52′ 15″ С; 20° 38′ 51″ И / 44.870729° С; 20.647471° И / 44.870729; 20.647471
С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
м →‎Етимологија: исправак реченице
Ред 60: Ред 60:
Назив Панчева је словенског порекла. Његов корен је старословенска реч ''пачина/панчина'', која означава стајаћу воду које је некада у овом делу Баната много било. Назални глас ''н'' који се у налази у називима Панчево, Панчова, Панчал итд. сведочи о великој старини овог назива места.<ref name="srećko_mikeler">Срећко Микелер, ''Историја града Панчева'', штампарија и комисиона продаја „Напредак”, Панчево 1925.</ref>
Назив Панчева је словенског порекла. Његов корен је старословенска реч ''пачина/панчина'', која означава стајаћу воду које је некада у овом делу Баната много било. Назални глас ''н'' који се у налази у називима Панчево, Панчова, Панчал итд. сведочи о великој старини овог назива места.<ref name="srećko_mikeler">Срећко Микелер, ''Историја града Панчева'', штампарија и комисиона продаја „Напредак”, Панчево 1925.</ref>


Због честих промена господара ([[Антички Рим|Римљани]], [[Келти]], [[Хуни]], [[Евроазијски Авари|Авари]], [[Словени]], [[Мађари]], [[Татари]], [[Турци]], [[Немци]]) често се мења и назив овог стратегијско важног места<ref>{{Cite web|url=http://www.arhivpancevo.org.rs/ist.htm |title=Istorija Pančeva{{Ботовски наслов}} |accessdate=18. 8. 2013 |archive-url=https://web.archive.org/web/20131007140103/http://www.arhivpancevo.org.rs/ist.htm |archive-date=7. 10. 2013 |url-status=dead }}</ref>:
Због честих промена господара ([[Антички Рим|Римљани]], [[Келти]], [[Хуни]], [[Евроазијски Авари|Авари]], [[Словени]], [[Мађари]], [[Татари]], [[Турци]], [[Немци]]) често се мења и назив овог стратегијско важног места:<ref>{{Cite web|url=http://www.arhivpancevo.org.rs/ist.htm |title=Istorija Pančeva{{Ботовски наслов}} |accessdate=18. 8. 2013 |archive-url=https://web.archive.org/web/20131007140103/http://www.arhivpancevo.org.rs/ist.htm |archive-date=7. 10. 2013 |url-status=dead }}</ref>
* ''Пануцеа/Паноча'' — називи који се налазе у једном списку утврђења из доба владавине великог мађарског везира [[Геза|Гезе I]]
* ''Пануцеа/Паноча'' — називи који се налазе у једном списку утврђења из доба владавине великог мађарског везира [[Геза|Гезе I]]
* ''Бансиф'' — назив који потиче од арапског географа [[Мухамед ел Идриси|Абу Абдулаха Мухамеда ел Идрисија]], који га 1153. године наводи у свом делу ''„Познавање Балканског полуострва”''
* ''Бансиф'' — назив који потиче од арапског географа [[Мухамед ел Идриси|Абу Абдулаха Мухамеда ел Идрисија]], који га 1153. године наводи у свом делу ''„Познавање Балканског полуострва”''
* ''Панука'' — назив који спомиње Анонимус, нотар краља Беле бугарског војводе [[Глад (бугарски војвода)|Глада]] од стране Ападове војске и приморала га да ту склопи мир
* ''Панука'' — назив који спомиње Анонимус, нотар [[Бела III|краља Беле]] описујући пораз бугарског војводе [[Глад (бугарски војвода)|Глада]] од стране [[Арпад]]ове војске, када је приморан да ту склопи мир
* ''Панчал'' — назив који наводи Матија Талоци, капетан Београда и велики жупан Ковинске жупаније, у једном свом писму од 1430. године
* ''Панчал'' — назив који наводи Матија Талоци, капетан Београда и велики жупан Ковинске жупаније, у једном свом писму од 1430. године
* ''Пансег'' — назив који спомиње француски племић [[Бертрандон де ла Брокијер]] у свом извештају краљу [[Филип III Бургундски|Филипу Добром]]
* ''Пансег'' — назив који спомиње француски племић [[Бертрандон де ла Брокијер]] у свом извештају краљу [[Филип III Бургундски|Филипу Добром]]

Верзија на датум 24. септембар 2020. у 16:50

За друге употребе, погледајте Панчево (вишезначна одредница).

Панчево
Колаж слика Панчева (Садашњи градски музеј у Панчеву, Успенска црква, Један од два Светионика на ушћу Тамиша у Дунав, Кип Светог Флоријана, Ресторан „Ветрењача” поред Тамиша, Електротехничка школа Никола Тесла Панчево, Словачка евангелистичка црква, Римокатоличка Црква Свети Карло Боромејски)
Застава
Застава Панчева
Административни подаци
Држава Србија
Аутономна покрајинаВојводина
Управни округЈужнобанатски округ
Становништво
Становништво‍
 — 2011.76.203
 — густина512,12 ст./km2
Агломерација (2011.)123.414
Географске карактеристике
Координате44° 52′ 15″ С; 20° 38′ 51″ И / 44.870729° С; 20.647471° И / 44.870729; 20.647471
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина77 m
Површина148,8 km2
Панчево на карти Србије
Панчево
Панчево
Панчево на карти Србије
Остали подаци
ГрадоначелникАлександар Стевановић (СНС)
Поштански број26000
Позивни број+381 (0)13
Регистарска ознакаПА
Веб-сајт
www.pancevo.rs

Панчево (мађ. Pancsova, нем. Pantschowa, слч. Pánčevo) је град који се налази у Аутономној Покрајини Војводини, у Републици Србији. Налази се на обалама Тамиша и Дунава, у јужном делу Баната и оно је административно седиште града Панчева, као и Јужнобанатског управног округа.

Панчево је четврти град у Војводини по броју становника. Према коначним резултатима пописа становништва из 2011. године, у Панчеву живи 76.203 становника, а на територији града Панчева 123.414 становника.[1]

Географија

Слика Панчева из висине
Светионици на Дунаву код Панчева

Панчево се налази на 77 m надморске висине, и то на координатама 44°54′ северно и 20°40′ источно. Налази се 18 километара североисточно од Београда, главног града Републике Србије, на ушћу Тамиша у Дунав. Територија Панчева се сматра једном од најтоплијих подручја Војводине, са просечном годишњом температуром од 11,3 °C и са више од 100 сунчаних дана током године. Просечна годишња вредност за релативну влажност ваздуха је 77%. Падавине су највеће на крају пролећа, почетком лета, крајем јесени и почетком зиме. Просечна количина падавина током године износи око 643 mm.

Панчево припада простору умерено континенталне климе, са четири годишња доба, коју карактеришу дуга и топла лета и јесени, благе зиме и кратка пролећа. Посебну специфичност климе представља кошава, јак и сув ветар који траје и до три недеље. Поред кошаве, доста су заступљени и југозападни, западни и северни ветрови. Број ветровитих дана током године је 45, а највећа влажност ваздуха је током месеци са најнижом температуром (новембар, децембар, јануар и фебруар).[2]

Етимологија

Град је познат по још неким називима на другим језицима: мађ. Pancsova, тур. Pançova, нем. Pantschowa, рум. Panciova, слч. Pánčevo.

Назив Панчева је словенског порекла. Његов корен је старословенска реч пачина/панчина, која означава стајаћу воду које је некада у овом делу Баната много било. Назални глас н који се у налази у називима Панчево, Панчова, Панчал итд. сведочи о великој старини овог назива места.[3]

Због честих промена господара (Римљани, Келти, Хуни, Авари, Словени, Мађари, Татари, Турци, Немци) често се мења и назив овог стратегијско важног места:[4]

  • Пануцеа/Паноча — називи који се налазе у једном списку утврђења из доба владавине великог мађарског везира Гезе I
  • Бансиф — назив који потиче од арапског географа Абу Абдулаха Мухамеда ел Идрисија, који га 1153. године наводи у свом делу „Познавање Балканског полуострва”
  • Панука — назив који спомиње Анонимус, нотар краља Беле описујући пораз бугарског војводе Глада од стране Арпадове војске, када је приморан да ту склопи мир
  • Панчал — назив који наводи Матија Талоци, капетан Београда и велики жупан Ковинске жупаније, у једном свом писму од 1430. године
  • Пансег — назив који спомиње француски племић Бертрандон де ла Брокијер у свом извештају краљу Филипу Добром
  • Пајчова — назив који се налази у рукопису арапског писца Мехмеда Сипахи Заде, написаном 1605. година а носи назив „Најјаснији путеви за познавање земаља и градова”
  • Панзова — назив који потиче од турског путописца Евлије Челебије када је 1660. године пропутовао кроз Панчево
  • Чомва — назив који је дао генерал Флоримунд Мерси након протеривања Турака 1716. године
  • Панчова — назив за време владавине Аустријанаца и Мађара

Историја

Средњи век

У средњем веку Панчево је припадало ковинској жупанији.

Хабзбуршка монархија

Тамишки Банат

План панчевачке тврђаве из 18. века, чији су делови пронађени 2013. године
Панчево 1718. године

Аустријски гроф Клаудије Флоримунд Мерси 1716. године ослобађа Панчево од владавине Турака и тада му даје име Чомва. Потписивањем Пожаревачког мира 1718. године између Османског царства са једне и Хабзбуршке монархије и Венеције са друге стране, формира се хабзбуршка покрајина Тамишки Банат.[3] Покрајина је била подељена на 11 дистрикта, главни град покрајине је био Темишвар, а званични језик је био немачки језик.

Панчево је било главно место у једном од дистрикта Тамишког Баната. С'обзиром на ту чињеницу, велики број људи се настанио у Панчеву. Прво су се населили Срби из околине Темишвара 1720. године. Њихове куће од дрвета, које су стајале у неправилним улицама, су се налазиле северно од панчевачке тврђаве, а место у којем су живели су назвали Горња варош. 1722. године је почело насељавање Немаца из Франачке на територије Баната. Немци су добили територију јужно од тврђаве, коју су 1723. године назвали Немачко Панчево (Доња варош). За разлику од кућа из Горње вароши, зидови кућа из Немачког Панчева су се правили од плетара, а кровови од трске.

У овом периоду је Панчево веома напредовало. 1718. године је у Панчеву подигнута солара, док су 1719. године установљења бродарско и поштанско звање. Индустријалац Абрахам Кепиш, Јеврејин из Пожуна, добија дозволу 1722. године да сагради пивару, која је исте године почела са радом. Она и данас представља једну од најстаријих пивара овога краја. Међутим, у овом периоду је Панчево задесило много недаћа. Јак оркан је 26. маја 1733. године направио огромну штету на приватним и државним зградама; почетком јануара 1737. године избила је јака епидемија која је децимирала становништво, а у мају исте године велики пожар је захватио Доњу варош.

Велику штету је Панчево претрпело за време рата између Аустрије и Турске који је трајао годину дана. Ратна узнемиреност је почела у Панчеву 28. септембра 1738. године, када се кроз насеље пронела вест да су Турци код Оршаве прешли Дунав и са великом војском стигли до Нове Паланке и тамо победили цесарску војску. Након четири недеље, Панчево је из стратегијских разлога предат Турцима, који ће владати овом територијом 10 месеци. У том периоду су вођене две битке — у првој бици код Гроцке су Турци изашли као победници, док су у другој бици код Панчево Турци потучени од стране Аустријанаца. Док су се повлачили, Турци су спалили варош и веома оштетили тврђаву. Потписивањем Београдског мира 18. септембра 1739. године званично се завршио рат између Аустрије и Турске. Овим миром је Аустрија била у обавези да поруши све тврђаве на левој обали Дунава, што значи да је исте године почело рушење панчевачке тврђаве. (Почетком септембра 2013. године је у градском парку пронађен гранични камен од тврђаве.[5])

Војна крајина

Панчево око 1770.

Да би се очувала гранична територија од упада Турака, кријумчарења и уношења заразних болести из турских крајева, Хабзбуршка монархија је територију Војне крајине[6] проширила и на Банат. Уређење банатске Војне крајине је трајао од 1764. до 1768. године. Панчево је 1767. године постало седиште XII Немачко−банатске регименте. Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да град припада истоименом дистрикту. Ту се налазе тада: поштанска станица, коњичка касарна, римокатоличка црква и манастир, царинарница и солана. Становништво је било измешано, немачко, влашко и српско.[7]

Панчевачка мала или парадна пијаца је 1858. године званично названа "Коронинијева пијаца". На сред пијаце је подигнут обелиск.[8]

Војна граница је укинута 1872. године и Панчево је потпало под мађарску цивилну управу.[9]

Аустроугарска монархија

Током 1848-1849. Панчево је много страдало током револуције. 1873. постало је муниципални град. У другој половини тог века почиње у Панчеву у већој мери насељавање Мађара. 8. новембра 1918. ушла је у Панчево српска војска.

Демографија

Види још: Демографска историја Панчева.
План Панчева из 1890. године
План Панчева из 1921. године
План Панчева из 1922. године

Према попису из 2011. године, у Панчеву живи 63.078 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,5 година (40,0 код мушкараца и 42,8 код жена). Ово насеље је углавном насељено Србима, а примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника 19. — 21. века
Број становника Панчева у 18. , 19. , 20. и 21. веку[10][11][12]
Година 1795. 1833. 1836. 1855. 1869. 1880. 1890. 1900. 1910. 1921. 1931. 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002. 2011.
Број становника 4.588 10.366 11.204 12.845 16.880 17.127 17.948 18.512 20.201 19.392 22.089 30.516 34.748 46.679 61.588 71.009 72.793 78.938 76.203

Насеља Панчева

Месне заједнице Панчева
МЗ Војловица:

МЗ Горњи Град:

MЗ Котеж:

  • Котеж 1
  • Котеж 2

МЗ Младост:

  • Кудељарски насип
  • Миса
  • Младост

МЗ Стари Тамиш:

  • Стари Тамиш

МЗ Стрелиште:

МЗ Тесла:

  • Тесла

МЗ Центар:

  • Доњи град
  • Зеленгора
  • Мали Лондон
  • Пепељара
  • Содара
  • Топола
  • Утвина колонија
  • Центар
МЗ-месна заједница

Привреда

Привреда до 1919. године

Становништво Панчева бави се претежно ратарством, али је врло лепо заступљен занат и трговина, нарочито стоком и храном. Индустрија је такође знатна, нарочито свиларска. У Панчеву су две православне цркве; старија (Вазнесенска) са темплом, коју је радио Константин Данил, и нова (Успенска) у византијском стилу, са сликарским и орнаменталним радовима Уроша Предића, Ст. Алексића и Марковића. У Панчеву има гимназија, трговачка академија, мушка и женска грађанска школа и аеродром интернационалног друштва за ваздушни саобраћај.

Привреда од 1920. до 1991. године

Бродоградилиште
Свилара

Након Првог светског рата, панчевачка индустрија доживљава своју другу младост и постаје један од индустријских гиганата бивших Југославија. Отварају се многобројне фабрике које запошљавају на десетине хиљада радника из Панчева, Београда и околних места из скоро целог јужног Баната. Неке од најважнијих су:

  • Рафинерија нафте −(РНП) Почела да ради 1968.
  • Азотара − Фабрика за производњу вештачког ђубрива. Почела да ради 1962.
  • Петрохемија − Фабрика за прераду сировог бензина и производњу пластичних маса. Почела да ради 1977.
  • Утва − Фабрика за производњу лаких авиона, камиона и приколица за камионе, делова за моторна возила и сервисирање и оправка моторних возила. Основана 1937. године
  • Пивара — Основана 1722. године
  • ИСП Стаклара − фабрика за производњу свих врста стакла, основана 1932. године
  • Тесла − Фабрика сијалица, основана 1931. године
  • Фабрика грађевинске столарије − основана 1934. године
  • Фабрика скроба − основана 1937. године
  • Фабрика обуће − основана 1955. године
  • ТРО Тргопродукт − Бавила се пословима у области трговине на велико и мало мешовитом робом
  • Пекара − Снабдевала цело Панчево и околна места
  • Техногас − Производила и снабдевала индустрију широким асортиманом гасова
  • Плинара − Производила и снабдевала панчевачка домаћинства лож уљем, пропан−бутаном, бензином
  • Свилара − Производња свиле, одмотавање свилених чаура
  • Крзнара − Прерада коже, основана 1953.
  • Кудељара − Прерада кудеље
  • Гај − Индустрија намештаја
  • ЈРБ Бродоремонт − Бавило се поправком бродова, шлепова и свиме што плови по води
  • Лука Дунав − Основан 1947. године
  • ПИК Тамиш − Пољопривредни комбинат са широким асортиманом производа за прехрану
  • АТП − Предузеће за превоз путника и робе
  • Привредна Банка Панчево − Основана 1869. године
  • Пошта − Бавила се услугама грађана од писама, телеграма телефона преко наплате разних дажбина до банкарских услуга
  • ГИК Конструктор − Грађевинско предузеће
  • Трудбеник − Предионица предива
  • Банаћанка − Производња одеће
  • ШИК − Прерада дрвета
  • Електродистрибуција
  • Минел
  • РО Стандард − Комунални послови
  • На десетине занатско−услужних радњи, приватних радионица, пекара, обућара, сајџија, златара, шнајдера.
  • Постојала су два хотела Слобода (Трубач) и Тамиш, велики број угоститељских радњи
  • Инфраструктурне организације као што су општина, суд, банке, болница и здравствене амбуланте, полиција, ватрогасци, робне куће, библиотеке, музеји, галерија, биоскопи и позориште, дом културе, разна друштва као што су риболовачко, стрељачко (1813), извиђачи, Црвени крст, нови пут из Београда (дец. 1937).

Култура

Образовање

Гимназија „Урош Предић”

На територији Панчева се налазе 11 основних и 9 средњих државних школа.

Основне школе:
  • ОШ „Мирослав Антић-Мика”
  • ОШ „Братсво-јединство”
  • ОШ „Васа Живковић”
  • ОШ „Ђура Јакшић”
  • ОШ „Јован Јовановић Змај”
  • ОШ „Стевица Јовановић”
  • ОШ „Браца Петров”
  • ОШ „Исидора Секулић”
  • ОШ „Свети Сава”
  • ОШ „Бранко Радичевић”
  • Школа за основно и средње образовање „Мара Мандић”

Средње школе:

Мађарска краљевска државна женска грађанска школа (данашња Електротехничка школа „Никола Тесла”)

У Панчеву се налази Стоматолошки факултет, који постоји и ради од 2002. године, а похађају га студенти како из свих крајева Србије, тако и иностранства.

Од пролећа 2005. Панчево је добило Правни Факултет и Факултет хуманистичких наука, који су у саставу Интернационалног универзитета у Новом Пазару. Панчево је тако постало једини град на Балкану у којем су лоциране студије хебрејског (јеврејског) језика и књижевности.

Овде се налази Градска библиотека Панчево.

Карневал

Панчевачки карневал спада у урбани тип карневала, а свечано отварање манифестације традиционално започиње градоначелниковом предајом кључева града маестру Панчевачког карневала, што симболично означава да градом тих дана владају карневалисти. У програму карневалских свечаности су и програм добродошлице иностраним и домаћим гостима, смотра мажореткиња, представљање група из иностранства, концерти на неколико бина, као и друго у оквиру пратећег програма „карневал у срцу града” у бројним кафићима и ресторанима – маскиране DJ вечери, карневалске журке, тематске изложбе, шоу кловнова, самба плесачице, спектакуларни ватромет итд.

Спорт

Такође се оснивају многобројна спортска друштва, из свих грана спортова (фудбал-ФК Динамо, кошарка, рукомет, одбојка, ватерполо, веслање, атлетика, стрељаштво, шах, хокеј на трави, рагби, аикидо, џудо, карате, бокс, триатлон... где су се појавили и развили асови интернационалног нивоа као на пример, неки од најпознатијих, Јулије Бауер (атлетика), Обрад Сретеновић, Бранислав Петрић и Карољ Лајко (бокс), Стеван Бена (фудбал), Бранислав Покрајац (рукомет), браћа Владимир и Илија Јорга (карате), Нађа Хигл (пливање), Владимир Савић (триатлон).

На основу уредбе Владе републике Србије и дванаест панчеваца је нашло место међу заслужним спортистима, спортисти који су дали посебан допринос за афирмацију спорта у Србији и освајали медаље на олимпијским играма, европским и светским првенствима. То су:

Зоран Гајић (одбојка), Магдалена Херолд (стрељаштво), Миленко Топић (кошарка), Оливера Кецман (рукомет), Биљана Балаћ (рукомет), Богосав Перић, Дејан Перић, Милан Крстић, Надежда Абрамовић-Станојевић (рукомет), Лепосава Нинковић-Спасић (рукомет), Мирослав Јочић (џудо) и Славко Станишић (џудо).

Паркови

Паркови су одувек важан део Панчева. Најстарији парк у Панчеву је Народна башта. По налогу првог панчевачког урбанисте, бригадног генерала Миховила Михаљевића, 1829. године је подигнута Народна башта. Тадашњи планери су овај простор организовали по узору на немачке паркове, који су били синтеза елемената француских и енглеских паркова.[13] Шездесетих година, музички павиљон који се налазио у центру Народне баште је срушен, а на његовом месту је изграђена фонтана с неидентификованом каменом скулптуром. У том периоду је уклоњена и ограда парка. На платоу испред главног улаза у Народну башту је 1969. године постављена биста Јована Павловића, оснивача и уредника „Панчевца”.[14] Средином 2008. године, Народна башта је у потпуности реновирана — фонтана је уклоњена, а на њено место је постављен музички павиљон налик на оном из 1905. године.

  • Централни градски парк
    Централни градски парк
  • Народна башта
    Народна башта
  • Народна башта
    Народна башта
  • Плато испред Народне баште
    Плато испред Народне баште
  • Барутана
    Барутана

Непокретна културна добра

Фотографија Назив Адреса Врста културног добра
Манастир Војловица Спољностарчевачка бб Споменик културе од изузетног значаја
Српска православна црква Светог Преображења Господњег Димитрија Туцовића Споменик културе од изузетног значаја
Зграда Магистрата Трг краља Петра I 7 Споменик културе од великог значаја
Успенска црква Димитрија Туцовића 8 Споменик културе од великог значаја
Светионици на ушћу Тамиша у Дунав
-
 Споменик културе од великог значаја
Зграда народне пиваре Кеј Радоја Дакића Споменик културе од великог значаја
Зграда на Тргу краља Петра I 11 Трг краља Петра I 11 Споменик културе од великог значаја
Зграда на Тргу краља Петра I 8-10 Трг краља Петра I 8-10 Споменик културе од великог значаја
Зграда у улици Димитрија Туцовића 2 Димитрија Туцовића 2 Споменик културе од великог значаја
Зграда у улици Николе Тесле 3 Николе Тесле 3 Споменик културе од великог значаја
Старо градско језгро Просторна културно — историјска целина од великог значаја
Железничка станица Тамиш Трг мученика 1 Значајан споменик културе
Зграда Опште болнице Значајан споменик културе
Јавно парно купатило Значајан споменик културе
Зграда Гимназије „Урош Предић” Игњата Барајевца 5 Значајан споменик културе
Гајићева апотека Светозара Милетића 11 Значајан споменик културе
Каћурина штампарија Ђуре Јакшића 1 Значајан споменик културе
Кућа Дуде Бошковића Браће Јовановића 17 Значајан споменик културе
Кућа Танацковића Косовска 1 Значајан споменик културе
Зграда Историјског архива Немањина 7 Значајан споменик културе
Црква Св. Ане Ослобођења 72 Значајан споменик културе
Црвени магацин Др Жарка Фогараша 2 Значајан споменик културе
Споменик стрељаним родољубима из Борче Обала Тамиша бб Значајан споменик културе
Споменик оснивачима Панчевачке гимназије Димитрија Туцовића Значајан споменик културе
Зграда у улици Браће Јовановића 13 Браће Јовановића 13 Значајан споменик културе

Саобраћај

Град Панчево представља „капију” на путном правцу север и југ Баната, односно везу са остатком Србије. Постоји разграната мрежа путева који Панчево повезује са многим градовима и насељима: државни пут првог Б реда 10 (Е-70) (Београд — Панчево — Вршац — Румунија), државни пут првог Б реда 14 (Панчево — Ковин — Раља) и државни пут другог А реда 130 (Ечка — Ковачица — Јабука — Панчево).

Панчево у железничком саобраћају представља веома важно чвориште. Повезан је са Румунијом железничким коридором Београд — Панчево — Вршац — Румунија, као и са Кикиндом железничким коридором Панчево — Зрењанин — Кикинда. Панчево је саставни део градске железнице Београда — Беовоз, са своје четири станице, Панчево Војловица, Панчево Стрелиште, Панчево Варош и Панчево Главна станица.

Железничка станица Панчево Варош

Од међународног аеродрома „Никола Тесла” у Београду, Панчево је удаљено 40 km. У северном делу Панчева се налази спортски аеродром који је ушао у историју светског ваздухопловства, пошто се 25. марта 1932. године догодио први ноћни лет на релацији Панчево — Букурешт, са линије Париз — Истанбул.[15]

На територији града Панчева, градски и приградски саобраћај обавља ЈКП „Аутотранспорт Панчево”. Линије градског саобраћаја су:

Значајне личности

Са панчевачким свакодневним животом је повезан, кроз историју, велики број познатих личности из света политике, науке, културе и стваралаштва што рођењем, што боравком или стваралаштвом.

Рођени у Панчеву

Душан Борковић, аутомобилиста
Ђорђе Вајферт, Панчевац који је укупно 26 год. био гувернер Народне банке Србије
Оља Ивањицки, позната српска сликарка
Васа Живковић, аутор народне попевке „Радо иде Србин у војнике”
Нађа Хигл, освајачица златне медаље на Светском првенству у пливању

Личности које су се школовале, живеле или радиле у Панчеву

Почасни грађани Панчева

  • Антоније Јахимек (1840)[3]
  • Михајло Михалијевић (1842)[3]
  • Стефан Петровић Книћанин (1849)[3]
  • др Јаков Живановић (1849)[3]
  • Никола Костић (1849)[3]
  • Фердинанд Мајерхофер (1849)[3]
  • Ђорђе Станчић (1883) — велики жупан[3]
  • Павле Петер (1883) — градски начеоник[3]
  • Александар Николић де Рудна (1895) — велики жупан[3]
  • Ернест Даниел де Самош Ујвар (1900) — посланик[3]
  • др Игњат Дарањи (1903) — министар пољопривреде[3]
  • Никола Пашић (1923) — председник министарства[3]
  • Ђорђе Вајферт (1923) — индустријалац, гувернер Народне банке Србије[3]
  • Јосип Броз Тито (1962) — председник СФР Југославије[16]
  • Франческо Гиангранди (2010) — председник провинције Равена [17]
  • Кирил Кравченко (2011) — некадашњи генерални директор Нафтне индустрије Србије
  • Милан Поповић (2013) — српски бизнисмен [18]
  • Мајкл Девенпорт (2014) — [19]

Партнерски градови

Панчево је побратимљено са следећим градовима:[20]

Галерија

  • Успенска црква
    Успенска црква
  • Хотел „Слобода”
    Хотел „Слобода”
  • Католичка црква
    Католичка црква
  • Евангелистичка црква
    Евангелистичка црква
  • Статуа Стевана Шупљикца испред болнице, рад Оље Ивањицки
    Статуа Стевана Шупљикца испред болнице, рад Оље Ивањицки
  • Улица Војводе Радомира Путника
    Улица Војводе Радомира Путника
  • Храм Преображења Господњег
    Храм Преображења Господњег
  • Болница
    Болница
  • Тамиш код Панчева
    Тамиш код Панчева
  • Кип Светог Флоријана
    Кип Светог Флоријана
  • Корзо
    Корзо
  • Музеј
    Музеј
  • Куле светионици на Тамишу
    Куле светионици на Тамишу
  • Православни крст у градском парку
    Православни крст у градском парку
  • Пескана
    Пескана
  • Стадион ФК „Динамо”
    Стадион ФК „Динамо”
  • Ресторан „Ветрењача” поред Тамиша
    Ресторан „Ветрењача” поред Тамиша
  • Зграда скупштине града Панчева
    Зграда скупштине града Панчева
  • Црвени магацин
    Црвени магацин
  • Сунчани сат
    Сунчани сат
  • Зграда у старом градском језгру
    Зграда у старом градском језгру
  • Синагога у Панчеву, срушена 1956. године
    Синагога у Панчеву, срушена 1956. године
  • Пивара Ђорђа Вајферта
    Пивара Ђорђа Вајферта
  • Улица Жарка Зрењанина
    Улица Жарка Зрењанина
  • Штабска зграда
    Штабска зграда
  • Гвожђара Браћа Стефановић
    Гвожђара Браћа Стефановић
  • Фабрика свиле
    Фабрика свиле
  • Споменик краљу Петру Првом
    Споменик краљу Петру Првом
  • Продавнице у старом Панчеву
    Продавнице у старом Панчеву
  • Солара у Панчеву
    Солара у Панчеву
  • Трубач Панчево
    Трубач Панчево
  • Водна задруга у Панчеву
    Водна задруга у Панчеву
  • Трг Слободе
    Трг Слободе
  • Банка Панчево
    Банка Панчево
  • Некадашњи Краљевски окружни суд у Панчеву
    Некадашњи Краљевски окружни суд у Панчеву
  • Паробродска станица на Тамишу
    Паробродска станица на Тамишу
  • Закова кућа
    Закова кућа
  • Хотел „Војводина“
    Хотел „Војводина“
  • Закова кућа
    Закова кућа
  • Свилара Панчево
    Свилара Панчево
  • Свилара Панчево
    Свилара Панчево

Види још

Референце

  1. ^ Попис становништва, домаћинстава и станова у Републици Србији 2011 – Старост и пол — Републички завод за статистику. . Београд. 2012. ISBN 978-86-6161-028-8. 
  2. ^ „Архивирана копија” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 8. 10. 2013. г. Приступљено 24. 8. 2013. 
  3. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м Срећко Микелер, Историја града Панчева, штампарија и комисиона продаја „Напредак”, Панчево 1925.
  4. ^ „Istorija Pančeva[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 7. 10. 2013. г. Приступљено 18. 8. 2013.  Сукоб URL—викивеза (помоћ)
  5. ^ „Ispod Gradskog parka pronađena tvrđava”. Архивирано из оригинала 4. 9. 2013. г. Приступљено 2. 9. 2013.  Текст „ Lokal ” игнорисан (помоћ); Текст „ Vesti ” игнорисан (помоћ)
  6. ^ др Миховил Томандл, Историја Панчева, Историјски архив Панчево, Панчево. 2004. ISBN 978-86-83347-10-0.
  7. ^ Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
  8. ^ "Србски дневник", Нови Сад 1858. године
  9. ^ Смрт, невоље, хлеб
  10. ^ Панчевачки водич 92, Панчево 1992.
  11. ^ Становништво, пол и старост, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. октобар 2004. COBISS.CG-ID 8489488. 
  12. ^ Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2003, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2005. COBISS-ID 8764176. 
  13. ^ Зелена страна града, Туристичка организација Панчево, Панчево 2011.
  14. ^ „Zanimljivosti — Narodna basta[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 30. 9. 2013. г. Приступљено 28. 8. 2013.  Сукоб URL—викивеза (помоћ)
  15. ^ BRUKA: Aerodrom u Pančevu, upisan u istoriju svetske avijacije, sada je smetlište na kojem pasu ovce! (FOTO) — Telegraf.rs
  16. ^ Службени лист среза Панчево, бр. 17, pp. 267 од 10.8.1962.
  17. ^ Počasni građanin grada Pančeva
  18. ^ Milan Popović postao počasni građanin Pančeva! — Telegraf.rs
  19. ^ Гласовима одборника СНС и ДС Мајкл Девенпорт проглашен почасним грађанином Панчева | Хроника
  20. ^ Збратимљени градови — Званична презентација града Панчева Архивирано на сајту Wayback Machine (27. мај 2011), Приступљено 9. 1. 2015.

Литература

Спољашње везе

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Панчево&oldid=23360370”