Антикоминтернски пакт

Јапански амбасадор при Њемачкој Кинтомо Мушакођи и министар спољашњих послова Њемачке Јоахим фон Рибентроп потписују Антикоминтернски пакт.

Антикоминтернски пакт представљао је њемачко-јапански уговор из 25. новембра 1936. чије су се земље потписнице обавезале на политичку подршку у случају рата против СССР. Њемачка и Јапан су се овим споразумом обавезале да ће се, у случају да Совјетски Савез нападне било коју од њих, консултовати како да „заштите заједничке интересе”. Такође су се обавезале да ниједна од њих неће потписивати никакве споразуме са Совјетским Савезом, а Њемачка се додатно сложила да призна независност Манџукуоа.

Осим што је требало да се бори против комунизма, Немачкој је донео и другу корист; давало је могућност да се агресивни планови Немачке пред западним силама још убедљивије приказу као искључиво антикомунистички и антисовјетски. Рачунало се да се уз помоћ Јапана, Велика Британија и Француска што јаче притисну и угрозе на Далеком истоку, како би ослабиле њихову отпорност у Европи.

Постојали су и одређени интереси у Јапану, који је имао експанзионистичке претензије на Далеком истоку и Пацифику, где су му главни противници били САД, Велика Британија и Француска, а не СССР. Намера им је била да се шире по Далеком истоку, онда када би Французи и Британци били заузети борбама у Европи (старом континенту). Немачка помоћ би била од капиталног значаја, ако би се Јапан ипак уплео у сукоб са СССР-ом.

Антикоминтернском пакту су касније приступиле и Италија, Мађарска, Манџукуо, Шпанија, Финска, Румунија, Бугарска, Хрватска, Словачка, Кинеска национална влада Нанкинга, Ел Салвадор и Турска као посматрач.

Покушаји побољшања англо-њемачких односа

Прије потписивања Антикоминтернског пакта, у јуну 1935. године, потписан је Англо-њемачки поморски споразум између Уједињеног Краљевства и Нацистичке Њемачке. Тај догађај је означио почетак низа Хитлерових покушаја да побољша односе између те двије земље и тако изолује Совјетски Савез, док су Совјетски Савез и Уједињено Краљевство у исто вријеме покушавали то исто да ураде са Њемачком. Хитлер је покушао да утиче и на Пољску да се прикључи Антикоминтернском савезу, обећавајући рјешење територијалних питања између те двије земље. Међутим, Пољска је то одбила у страху да ће тако постати марионетска држава Њемачке.

У то вријеме, многи јапански политичари, укључујући и адмирала Исорокуа Јамамота, били су изненађени Англо-њемачким поморским споразумом, али је њихов војни врх сматрао да је у питању смишљен план да се добије на времену док њемачка морнарица не дорасте британској. Наставили су да планирају рат или против Совјетског Савеза или против земаља западног свијета, рачунајући на то да ће Њемачка ријешити проблем са њиховим потенцијалним непријатељима у Европи.

Споразум

Први њемачки кораци у Токију у правцу закључивања војног савеза са Јапаном били су учињени у лето 1935. године. Све до средине 1936, јапанска влада је избегавала да на немачки предлог да јасан одговор. Тада су Немци поднели нов, знатно другачији : две земље би закључиле уговор против Коминтерне као главног носиоца комунистичке опасности, којим би био прикључен тајни додатак уперен против Совјетског Савеза. После дужег размишљања и двоумљења, војно–политичко вођство Јапана прихватило је предлог о закључењу пакта са Немачком у форми анти–комунистичког, а не анти–совјетског споразума. Тако је 25. новембра 1936. године између Немачке и Јапана потписан уговор на пет година о пружању заједничког отпора „субверзивној активности” комунистичкој интернационали, и њеној разорној делатности против постојећих држава и друштвено–политичког система. Антикоминтерна пакт је имао тајни додатак, који је предвиђао да у случају „неизазваног напада или претње нападом од стране Совјетског Савеза на једну од потписница, друга неће преузети ништа што би олакшало положај Совјетског Савеза”.

У Совјетском Савезу, Антикоминтерна пакт је изазвао велико узнемирење. Москва је оптужила Немачку и Јапан да припремају „Свети рат против Совјетског Савеза”.

Хитлер ће у току 1937. године главну пажњу усмерити на придобијање Италије за антикоминтерна пакт. Због добрих односа са СССР-ом, Мусолини ће дуго оклевати да му приступи. Да би се придобила Италија, најпре је Геринг путовао у Рим у јануару 1937. године, носећи Мусолинију предлог о стварању заједничке немачко–јапанско–италијанске поморске формације, и захтев да Италија напусти Друштво народа. Кључ придобијања Италије била је Мусолинијева посета Хитлеру у Минхену и Берлину 24-29. септембра 1937. године. У току помепзних свечаности, Дуче се преломио (у говору који је одржао на грандиозном митингу пред 800.000 становника Берлина, рекао је: „Кад фашиста има пријатеља, он иде са њим до краја.”). Неколико недеља касније, тачније 6. новембра 1937. године, Италија је приступила Антикоминтерна пакту.

Последице

Хитлерови напори да побољша односе са Уједињеним Краљевством су пропали. У августу 1939. године, Њемачка је прекршила одреднице Антикоминтернског пакта потписивањем споразума Рибентоп—Молотов, споразума о ненападању између Њемачке и Совјетског Савеза. Међутим, до 1940. године Хитлер је већ почео да кује план евентуалног напада на СССР, који би отпочео 1943. године, те је послао свог министра спољашњих послова, Јоахима фон Рибентропа, да преговара са Јапаном. Дана 25. септембра 1940. године, Рибентроп је послао телеграм Вјачеславу Молотову, совјетском министру спољних послова, да га обавијести да Њемачка, Италија и Јапан спремају нови војни савез. У том телеграму Рибентроп је покушао да убиједи Молотова да тај војни савез неће бити уперен против СССР него против САД:

Његова искључива сврха је да уразуми оне елементе који притискају САД да уђе у рат, тако што ће им демонстрирати чињеницу да ако САД уђу у рат, мораће аутоматски да се сукобе са три велике силе.

Обновљени пакт из 1941.

Антикоминтернски пакт је обновљен 1941. године, након напада Њемачке на Совјетски Савез, који је отпочео Операцијом Барбароса. Дана 25. новембра пакт је обновљен за наредних пет година, а земље потписнице овог пута су биле:

• Немачка
• Јапан
• Италија
• Бугарска
• Кинеска национална влада Нанкинга (марионетска влада Јапана у Кини)
• Хрватска
• Финска
• Мађарска
• Манџукуо
• Румунија
• Словачка
• Шпанија
• Ел Салвадор
• Турска (посматрач)

Литература

• Martel, Gordon (1999). The Origins of the Second World War Reconsidered: A.J.P. Taylor and the Historians. Routledge. стр. 414. ISBN 978-0-415-16325-5. 
• Weinberg, Gerhard L. (1994). The Foreign Policy of Hitler's Germany. BRILL. стр. 558—562. ISBN 978-0-391-03857-8. 
• Jan, Osma ́nczyk, Edmund (2002). Encyclopedia of the United Nations and International Agreements: A to F. Routledge. ISBN 978-0-415-93920-1. 

• Akten zur deutschen auswärtigen Politik
  • Lambert, Margaret; et al., eds. (1973). 14. Juni bis 31. Oktober 1934. Akten zur deutschen auswärtigen Politik 1918-1945 (in German). C-3. Göttingen: Vandenhoeck + Ruprecht.
  • Lambert, Margaret; et al., eds. (1977). 26. Mai bis 31. Oktober 1936. Akten zur deutschen auswärtigen Politik 1918-1945 (in German). C-5-2. Göttingen: Vandenhoeck + Ruprecht.
  • Sontag, Raymond James; et al., eds. (1950). Von Neurath zu Ribbentrop. September 1937 - September 1938. Akten zur deutschen auswärtigen Politik 1918-1945 (in German). D-1. Göttingen: Vandenhoeck + Ruprecht.
  • Schmitt, Bernadotte E.; et al., eds. (1951). Deutschland und der Spanische Bürgerkrieg. Akten zur deutschen auswärtigen Politik 1918-1945 (in German). D-3. Göttingen: Vandenhoeck + Ruprecht.
  • Schmitt, Bernadotte E.; et al., eds. (1953). Polen, Südosteuropa, Lateinamerika, Klein- und Mittelstaaten. Akten zur deutschen Auswärtigen Politik 1918-1945 (in German). D-5. Göttingen: Vandenhoeck + Ruprecht.
  • Sweet, Paul R.; et al., eds. (1956). Die letzten Wochen vor Kriegsausbruch: 9. August bis 3. September 1939. Akten zur deutschen Auswärtigen Politik 1918-1945 (in German). D-7. Göttingen: Vandenhoeck + Ruprecht.
  • Smyth, Howard M.; et al., eds. (1970). 15. September bis 11. Dezember 1941. Akten zur deutschen auswärtigen Politik 1918-1945 (in German). D-13-2. Vandenhoeck + Ruprecht.
  • Rothfeld, Hans; et al., eds. (1969). 12. Dezember 1941 bis 28. Februar 1942. Akten zur deutschen auswärtigen Politik 1918-1945 (in German). E-1. Göttingen: Vandenhoeck + Ruprecht.
• Ciano, Galeazzo (1980). 1937-1938: Diario (in Italian). Milan: Cappelli Editore.
• Ciano, Galeazzo (2001). Gibson, Hugh (ed.). The Ciano Diaries. Simon Publications. ISBN 1931313741.
• Goebbels, Joseph (2003) [1992]. Reuth, Ralf Georg (ed.). Joseph Goebbels: Tagebücher 1924-1945 (in German) (3rd ed.). Munich: Piper Verlag GmbH. ISBN 3492214118.
• Hitler, Adolf (1943) [1925]. Mein Kampf (in German). Leipzig: August Pries GmbH.
• Horthy, Miklós; Simon, Andrew L.; Bowden, Ilona (2000) [1953]. Admiral Nicholas Horthy: Memoirs. Safety Harbor: Simon Publications. ISBN 0966573439. LCCN 00--10118.
• Hull, Cordell (1948). The Memoirs of Cordell Hull. 2. Hodder & Stoughton.
• Matsuoka, Yōsuke (1937). 日独防共協定の意義 [The significance of the Anti-Comintern Pact] (in Japanese). 第一出版社.
• Rosinger, Lawrence (1940). "U.S.S.R. and Japan to Improve Trade Relations". Far Eastern Survey. 9 (3): 33–35. doi:10.2307/3021550. JSTOR 3021550.
• Shigemitsu, Mamoru (1958). Japan and her Destiny: My Struggle for Peace. New York CIty: E.P. Dutton & Co.
• Trial of the Major War Criminals before the International Military Tribunal
  • Trial of the Major War Criminals before the International Military Tribunal. 1. Nuremberg: International Military Tribunal. 1947.
  • Trial of the Major War Criminals before the International Military Tribunal. 3. Nuremberg: International Military Tribunal. 1947.
  • Trial of the Major War Criminals before the International Military Tribunal. 10. Nuremberg: International Military Tribunal. 1947.
• Zeitschrift für Politik: "Europäische Einheit im Zeichen des Antikominternpaktes". Zeitschrift für Politik (in German). 32 (1): 54–56. 1942. JSTOR 43347859.
• Barnhart, Michael A. (1987). Japan Prepares for Total War: The Search for Economic Security, 1919-1941. Ithaca, NY: Cornell University Press. ISBN 9780801495298.
• Benson, Leslie (2001). Yugoslavia: A Concise History. Hampshire: Palgrave Macmillan. ISBN 0333792416.
• Bieber, Hans-Joachim (2014). SS und Samurai: Deutsch-japanische Kulturbeziehungen 1933-1945. Iudicium. ISBN 9783862050437.
• Bix, Herbert P. (2007) [2000]. Hirohito and the Making of Modern Japan. New York City: HarperCollins e-books. ISBN 9780061570742.
• Borejsza, Jerzy W. (1981). "Die Rivalität zwischen Faschismus und Nationalsozialismus in Ostmitteleuropa"(PDF). Vierteljahrshefte für Zeitgeschichte (in German). 29/4: 579–614.
• Bosworth, Richard J. B.; Maiolo, Joseph A., eds. (2015). Politics and Ideology. The Cambridge History of the Second World War. 2. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 9781107034075.
• Boyce, Robert; Robertson, Esmonde M., eds. (1989). Paths to War: New Essays on the Origins of the Second World War. Houndmills: Macmillan. ISBN 9781349203338.
• Boyd, Carl (1977). "The Role of Hiroshi Ōshima in the Preparation of the Anti-Comintern Pact". Journal of Asian History. 11 (1): 49–71.
• Boyd, Carl (1981). "The Berlin-Tokyo Axis and Japanese Military Initiative". Modern Asian Studies. 15 (2): 311–338.
• Cattaruzza, Marina (2013). Cohen, Gary B. (ed.). "Territorial Revisionism and the Allies of Germany in the Second World War". Austrian and Habsburg Studies (eBook ed.). 15. ISBN 9780857457394.
• Chapman, John W. M. (April 1987). "A Dance on Eggs: Intelligence and the 'Anti-Comintern'". Journal of Contemporary History. 22(2): 333–372.
• Duara, Prasenjit (2003). Sovereignty and Authenticity: Manchukuo and the East Asian Modern. Oxford: Rowman & Littlefield Publishers. ISBN 0742525775.
• Ferris, John; Mawdsley, Evan, eds. (2015). Fighting the War. The Cambridge History of the Second World War. 1. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 9781107038929.
• Germany and the Second World War book series
  • Deist, Wilhelm; et al. (1990). The Build-up of German Aggression. Germany and the Second World War. 1. Translated by Falla, P. S. Oxford: Clarendon Press. ISBN 019822866X.
  • Boog, Horst; et al. (1998). The Attack on the Soviet Union. Germany and the Second World War. 4. Oxford: Clarendon Press. ISBN 0198228864.
  • Kroener, Bernhard R.; et al. (2000). Organization and Mobilization of the German Sphere of Power: Wartime administration, economy, and manpower resources 1939–1941. Germany and the Second World War. 5–1. Oxford: Clarendon Press. ISBN 0198228872.
  • Boog, Horst; et al. (2001). The Global War: Widening of the Conflict into a World War and the Shift of the Initiative 1941-1943. Germany and the Second World War. 6. Translated by Osers, Ewald. Oxford: Clarendon Press.
• Griesheimer, Anna (2008). Deutschland in der italienischen Literatur seit dem Ende des Zweiten Weltkrieges (in German). Passau: University of Passau.
• Haslam, Jonathan (1984). Davies, R.W. (ed.). The Soviet Union and the Struggle for Collective Security in Europe, 1933-39. Studies in Soviet History and Society. The MacMillan Press Ltd. ISBN 0198731868.
• Henig, Ruth (2005) [1985]. The Origins of the Second World War 1933-1941. London: Routledge Taylor & Francis Group. ISBN 0415332621.
• Hofer, Walther, ed. (1982) [1977]. Der Nationalsozialismus: Dokumente 1933-1945 (in German). Frankfurt/Main: Fischer Taschenbuch Verlag. ISBN 3596260841.
• Holbraad, Carsten (2017). Danish Reactions to German Occupation: History and Historiography. London: UCL Press. ISBN 9781911307495.
• Ishida, Ken (2018). Japan, Italy and the Road to the Tripartite Alliance. Palgrave Macmillan. ISBN 9783319962238. LCCN 2018-948205.
• Jelavich, Barbara (1983). Twentieth Century. History of the Balkans. 2. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 9780521274593.
• Kershaw, Ian (2000). Hitler: 1936-45 - Nemesis. New York City: W. W. Norton & Company. ISBN 0393049949.
• Kershaw, Ian (2008). Hitler, the Germans and the Final Solution. New Haven: Yale University Press. ISBN 9780300124279.
• Kleßmann, Christoph, ed. (1989). September 1939: Krieg, Besatzung und Widerstand in Polen (in German). Göttingen: Vandenhoeck & Ruprecht.
• Koch, Hannsjoachim W., ed. (1985). Aspects of the Third Reich. Houndmills: Macmillan. ISBN 9781349178919.
• Kochanski, Halik (2012). The Eagle Unbowed: Poland and the Poles in the Second World War. Cambridge, Massachusetts: Harvard University Press. ISBN 0674284003.
• Lu, David John (2002). Agony of Choice: Matsuoka Yōsuke and the Rise and Fall of the Japanese Empire. Lexington Books. ISBN 9780739104583.
• MacDonald, Callum A. (1981). The United States, Britain and Appeasement 1936-1945. London: Macmillan Press Limited. ISBN 9781349165698.
• Mallett, Robert (2003). Mussolini and the Origins of the Second World War, 1933-1940. New York City: Palgrave Macmillan. ISBN 0333748158.
• Martin, Bernd (1970). "Zur Vorgeschichte des deutsch-japanischen Kriegsbündnisses". Wissenschaft und Unterricht (in German). 21: 606–615.
• Michalka, Wolfgang (1980). Ribbentrop und die deutsche Weltpolitik (in German). Munich: Wilhelm Fink Verlag. ISBN 3770514009.
• Mitter, Rana (2013). Forgotten Ally: China's World War II, 1937-1945. Boston: Houghton Miffin Harcourt. ISBN 9780547840567.
• Morley, James William (ed.). Deterrent Diplomacy: Japan, Germany and the USSR, 1935-1940: Selected Translations from Taiheiyō sensō e no michi, kaisen gaikō shi. Translated by Baerwald, Hans. New York City: Columbia University Press. ISBN 9780231089692.
• von zur Mühlen, Patrik (1973). "Japan und die sowjetische Nationalitätenfrage am Vorabend und während des Zweiten Weltkrieges". Vierteljahrshefte für Zeitgeschichte (in German). 21/3: 325–333.
• Nish, Ian; Kibata, Yoichi, eds. (2000). The Political-Diplomatic Dimension, 1931–2000. The History of Anglo-Japanese Relations, 1600–2000. 2. Houndmills: Palgrave Macmillan. ISBN 9781403919670.
• Presseisen, Ernst L. (1958). Germany and Japan: A Study in Totalitarian Diplomacy 1933-1941. Den Haag: Springer-Science + Business Media. doi:10.1007/978-94-017-6590-9. ISBN 9789401765909.
• Schroeder, Paul W. (1958). The Axis Alliance and Japanese-American Relations 1941. Cornell University Press. ISBN 0801403715.
• Shimazu, Naoko (1998). Japan, Race, and Equality: The Racial Equality Proposal of 1919. ISBN 9780203207178.
• Shirer, William L. (1960). The Rise and Fall of the Third Reich: A History of Nazi Germany (1st ed.). New York: Simon and Schuster, Inc. LCCN 60--6729.
• Spector, Robert M. (2005). World Without Civilization: Mass Murder and the Holocaust, History, and Analysis. Lanham: University Press of America. ISBN 0761829636.
• So, Wai-Chor (April 2002). "The Making of the Guomindang's Japan Policy, 1932-1937: The Roles of Chiang Kai-Shek and Wang Jingwei". Modern China. Sage Publications. 28 (2): 213–252. JSTOR 3181354.
• Steiner, Zara (2011). The Triumph of the Dark: European International History 1933-1939. Oxford University Press. ISBN 9780199212002.
• Stratman, George John (1970). Germany's diplomatic relations with Japan 1933-1941. Graduate Student Theses, Dissertations, & Professional Papers. 2450. University of Montana.
• Tomasevich, Jozo (2001). War and Revolution in Yugoslavia, 1941-1945. Stanford: Stanford University Press. ISBN 0804736154.
• Vehviläinen, Olli (2002). Finland in the Second World War: Between Germany and Russia. Translated by McAlestar, Gerard. New York City: palgrave. ISBN 0333801490.
• Waddington, Lorna L. (2007). "The Anti-Komintern and Nazi Anti-Bolshevik Propaganda in the 1930s". Journal of Contemporary History. 42(4): 573–594. ISSN 0022-0094.
• Weinberg, Gerhard L. (1954). "Die geheimen Abkommen zum Antikominternpakt. Dokumentation". Vierteljahrshefte für Zeitgeschichte (in German). 1954/2: 193–201.
• Winchester, Betty Jo (1973). "Hungary and the 'Third Europe'". Slavic Review. Cambridge University Press. 32 (4): 741–756. doi:10.2307/2495494. JSTOR 2495494.

Спољашње везе

• Appendix to Presseisen 1958 via Springer Link
• Statement by Ribbentrop on the Declaration of War on the Soviet Union 22 June 1941
• The text of the Anti-Comintern Pact
• The text of the Supplementary protocol of the Pact
• The text of Italian participation to the Pact
• The significance of the Anti-Comintern Pact – lecture texts of Yōsuke Matsuoka, printed in 1937