Марија Кон (филолог) — разлика између измена
Нема описа измене ознака: уређивање извора (2017) |
ознака: уређивање извора (2017) |
||
| Ред 28: | Ред 28: | ||
Образовање је наставила у Бечу, гдје је завршила студиј [[Славистика|славистике]] и германистике, а [[1916]]. одбранила докторску дисертацију "Њемачка поезија [[Петар Прерадовић|Петра Прерадовића]]" код бечког слависте М. Решетара,<ref>{{Cite web|url=https://www.ff.unsa.ba/index.php/bs/o-odsjeku-ger|title=Odsjek za germanistiku|last=|first=|date=17. 5. 2018.|website=|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date=7. 11. 2019.}}</ref> чиме је постала прва жена доктор наука са подручија Босне и Херцеговине. Вративши се у Босну и Херцеговину као прва докторица наука, Марија Бергман је у међуратном периоду предавала “народни језик” у гимназијама [[Мостар]]<nowiki/>а, [[Цетиње|Цетиња]] и Сарајева. Удала се за грађевинског [[инжењер]]<nowiki/>а Емила Кона и с њим основала породицу у Сарајеву. Успоном [[Националсоцијалистичка њемачка радничка партија|Нацистичке партије]] у Њемачкој тридесетих година долази и до јачања [[Антисемитизам|антисемитизма]] у Југославији. Марија Кон се већ као просвјетна радница у Сарајеву борила против проусташких ставова појединих ученика.<ref>{{Cite web|url=http://www.prometej.ba/clanak/drustvo-i-znanost/sestre-berta-i-marija-bergman-pionirke-zenskog-obrazovanja-u-bih-bez-ulice-bez-spomena-2708|title=Sestre Berta i Marija Bergman, pionirke ženskog obrazovanja u BiH: bez ulice, bez spomena|last=Mešić|first=Amsal|date=7. 10. 2016.|website=Рrometej|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date=6. 11. 2019.}}</ref> |
Образовање је наставила у Бечу, гдје је завршила студиј [[Славистика|славистике]] и германистике, а [[1916]]. одбранила докторску дисертацију "Њемачка поезија [[Петар Прерадовић|Петра Прерадовића]]" код бечког слависте М. Решетара,<ref>{{Cite web|url=https://www.ff.unsa.ba/index.php/bs/o-odsjeku-ger|title=Odsjek za germanistiku|last=|first=|date=17. 5. 2018.|website=|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date=7. 11. 2019.}}</ref> чиме је постала прва жена доктор наука са подручија Босне и Херцеговине. Вративши се у Босну и Херцеговину као прва докторица наука, Марија Бергман је у међуратном периоду предавала “народни језик” у гимназијама [[Мостар]]<nowiki/>а, [[Цетиње|Цетиња]] и Сарајева. Удала се за грађевинског [[инжењер]]<nowiki/>а Емила Кона и с њим основала породицу у Сарајеву. Успоном [[Националсоцијалистичка њемачка радничка партија|Нацистичке партије]] у Њемачкој тридесетих година долази и до јачања [[Антисемитизам|антисемитизма]] у Југославији. Марија Кон се већ као просвјетна радница у Сарајеву борила против проусташких ставова појединих ученика.<ref>{{Cite web|url=http://www.prometej.ba/clanak/drustvo-i-znanost/sestre-berta-i-marija-bergman-pionirke-zenskog-obrazovanja-u-bih-bez-ulice-bez-spomena-2708|title=Sestre Berta i Marija Bergman, pionirke ženskog obrazovanja u BiH: bez ulice, bez spomena|last=Mešić|first=Amsal|date=7. 10. 2016.|website=Рrometej|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date=6. 11. 2019.}}</ref> |
||
<blockquote>''Не ради се увијек о томе да ли су мене моји ђаци вољели - ја сам њих вољела! А ипак, Дара, како сам била престрављена кад сам видјела да су они исти ученици или ученице, који су - испадало је тако, били приступачни свему што умјетничко дјело пружа, ипак у исто вријеме били предани најнехуманијој идеологији!'' - из писма које је Марија Кон упутила књижевници Дари Секулић [[7. април]]<nowiki/>а 1970.<ref>{{Cite web|url=https://www.glassrpske.com/cir/komentar/kolumne/marija-kon/1086|title=Марија Кон|last=Секулић|first=Дара|date=27. 4. 2012.|website=Глас Српске|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date=7. 11. 2019.}}</ref></blockquote> |
<blockquote>''Не ради се увијек о томе да ли су мене моји ђаци вољели - ја сам њих вољела! А ипак, Дара, како сам била престрављена кад сам видјела да су они исти ученици или ученице, који су - испадало је тако, били приступачни свему што умјетничко дјело пружа, ипак у исто вријеме били предани најнехуманијој идеологији!'' - из писма које је Марија Кон упутила књижевници [[Дара Секулић|Дари Секулић]] [[7. април]]<nowiki/>а 1970.<ref>{{Cite web|url=https://www.glassrpske.com/cir/komentar/kolumne/marija-kon/1086|title=Марија Кон|last=Секулић|first=Дара|date=27. 4. 2012.|website=Глас Српске|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date=7. 11. 2019.}}</ref></blockquote> |
||
Живот Јевреја је ипак текао нормално до октобра [[1940]]. године, када влада ограничава права јеврејске дјеце на средње и више образовање. Кон је тада с бројним сарајевским професорима основала посебан први разред гимназије како би се Јеврејима омогућило даљње школовање. Положај Јевреја се драстично погоршао окупацијом Југославије у [[Априлски рат|априлу 1941.]] Кон је отпуштена из службе, а затим затворена у [[Логор Раб|концентрациони логор Раб]]. Након ослобођења логора [[1943]]. Кон се домогла партизанске територије и постала директорица гимназије у Глини. Њена дјеца су се придружила партизанима; син Михаел је погинуо у [[Двор на Уни|Двору на Уни]], а кћерка Мирјана (касније Папо) је заробљена на [[Игмански марш|Игману]] [[1943]]. и одведена у [[концентрациони логор Равензбрик]]. Приликом заробљавања и касније представљала се као српкиња, Мирјана Папић. Марија Кон и њена кћерка, касније суткиња и професорица породичног права, биле су међу петином сарајевских Јевреја који су преживјели [[Холокауст]]. Кон је у периоду 1945 - [[1949]]. обављала разне функције у области културе и школства у Мостару и Сарајеву.<ref>{{Cite web|url=http://www.prometej.ba/clanak/drustvo-i-znanost/sestre-berta-i-marija-bergman-pionirke-zenskog-obrazovanja-u-bih-bez-ulice-bez-spomena-2708|title=Sestre Berta i Marija Bergman, pionirke ženskog obrazovanja u BiH: bez ulice, bez spomena|last=Mešić|first=Amsal|date=7. 10. 2016.|website=Рrometej|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date=6. 11. 2019.}}</ref> Радила је као професор југословенске књижевности на Вишој педагошкој школи у Сарајеву (1949.), а 1950. позвана је да учествује у стварању Катедре за њемачки језик и књижевност Филозофског факултета Универзитета у Сарајеву. Од 1957. је вандредни професор Њемачке књижевности. Бавила се њемачком књижевношћу од 17. до 20. стољећа, а посебно преводилачким радом, те је прва водила Одсјек за германистику и англистику. Пензионисала се 1968. године, али је наставила водити бригу о раду Одсјека, који је 1984. организирао прославу “изузетног јубилеја”, њеног 90. рођендана. Умрла је у Сарајеву 9. августа 1987. године.<ref>{{Cite book|title=Zabilježene - Žene i javni život Bosne i Hercegovine u 20. vijeku|last=Grupa|first=autora|publisher=Sarajevski otvoreni centar|year=2015|isbn=978-9958-536-36-6|location=Sarajevo|pages=141}}</ref> |
Живот Јевреја је ипак текао нормално до октобра [[1940]]. године, када влада ограничава права јеврејске дјеце на средње и више образовање. Кон је тада с бројним сарајевским професорима основала посебан први разред гимназије како би се Јеврејима омогућило даљње школовање. Положај Јевреја се драстично погоршао окупацијом Југославије у [[Априлски рат|априлу 1941.]] Кон је отпуштена из службе, а затим затворена у [[Логор Раб|концентрациони логор Раб]]. Након ослобођења логора [[1943]]. Кон се домогла партизанске територије и постала директорица гимназије у [[Глина (град)|Глини]]. Њена дјеца су се придружила партизанима; син Михаел је погинуо у [[Двор на Уни|Двору на Уни]], а кћерка Мирјана (касније Папо) је заробљена на [[Игмански марш|Игману]] [[1943]]. и одведена у [[концентрациони логор Равензбрик]]. Приликом заробљавања и касније представљала се као српкиња, Мирјана Папић. Марија Кон и њена кћерка, касније суткиња и професорица породичног права, биле су међу петином сарајевских Јевреја који су преживјели [[Холокауст]]. Кон је у периоду 1945 - [[1949]]. обављала разне функције у области културе и школства у Мостару и Сарајеву.<ref>{{Cite web|url=http://www.prometej.ba/clanak/drustvo-i-znanost/sestre-berta-i-marija-bergman-pionirke-zenskog-obrazovanja-u-bih-bez-ulice-bez-spomena-2708|title=Sestre Berta i Marija Bergman, pionirke ženskog obrazovanja u BiH: bez ulice, bez spomena|last=Mešić|first=Amsal|date=7. 10. 2016.|website=Рrometej|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date=6. 11. 2019.}}</ref> Радила је као професор југословенске књижевности на Вишој педагошкој школи у Сарајеву (1949.), а 1950. позвана је да учествује у стварању Катедре за њемачки језик и књижевност Филозофског факултета Универзитета у Сарајеву. Од 1957. је вандредни професор Њемачке књижевности. Бавила се њемачком књижевношћу од 17. до 20. стољећа, а посебно преводилачким радом, те је прва водила Одсјек за германистику и англистику. Пензионисала се 1968. године, али је наставила водити бригу о раду Одсјека, који је [[1984]]. организирао прославу “изузетног јубилеја”, њеног 90. рођендана. Умрла је у Сарајеву 9. августа 1987. године.<ref>{{Cite book|title=Zabilježene - Žene i javni život Bosne i Hercegovine u 20. vijeku|last=Grupa|first=autora|publisher=Sarajevski otvoreni centar|year=2015|isbn=978-9958-536-36-6|location=Sarajevo|pages=141}}</ref> |
||
Била је члан [[Савез комуниста Југославије|Савеза комуниста Југославије]]. |
Била је члан [[Савез комуниста Југославије|Савеза комуниста Југославије]]. |
||
Верзија на датум 14. октобар 2020. у 08:26
| Марија Кон | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 15. јануар 1894. |
| Место рођења | Хаџићи код Сарајева, Аустроугарска |
| Датум смрти | 9. август 1987. (93 год.) |
| Место смрти | Сарајево, Социјалистичка Федеративна Република Југославија |
| Научни рад | |
| Поље | германистика |
Марија Кон (нем. Marie Bergmann; (Хаџићи, 15. јануар 1894 - 9. август 1987, Сарајево) је прва жена са простора Босне и Херцеговине која је стекла докторат. Као угледни германиста оснивач је Катедре за њемачки језик и књижевност Филозофског факултета Универзитета у Сарајеву.[1]
Биографија
Рођена је у околини Сарајева као кћерка жељезничког чиновника Јосипа Бергмана (Joseph Bergmann), у ашкенашкој јеврејској породици поријеклом из Беча. Иако скромних примања, њени родитељи одлучили су да њој и њеним сестрама (Берти и Лујзи) обезбједе високо образовање. То је изискивало похађање гимназије, те је Марија 1905. уписана у други, а Берта у трећи разред тада осмогодишње Велике гимназије у Мостару. Ту су, поред обавезних предмета, сестре Бергман могле похађати и јеврејску вјеронауку.[2]
Образовање је наставила у Бечу, гдје је завршила студиј славистике и германистике, а 1916. одбранила докторску дисертацију "Њемачка поезија Петра Прерадовића" код бечког слависте М. Решетара,[3] чиме је постала прва жена доктор наука са подручија Босне и Херцеговине. Вративши се у Босну и Херцеговину као прва докторица наука, Марија Бергман је у међуратном периоду предавала “народни језик” у гимназијама Мостара, Цетиња и Сарајева. Удала се за грађевинског инжењера Емила Кона и с њим основала породицу у Сарајеву. Успоном Нацистичке партије у Њемачкој тридесетих година долази и до јачања антисемитизма у Југославији. Марија Кон се већ као просвјетна радница у Сарајеву борила против проусташких ставова појединих ученика.[4]
Не ради се увијек о томе да ли су мене моји ђаци вољели - ја сам њих вољела! А ипак, Дара, како сам била престрављена кад сам видјела да су они исти ученици или ученице, који су - испадало је тако, били приступачни свему што умјетничко дјело пружа, ипак у исто вријеме били предани најнехуманијој идеологији! - из писма које је Марија Кон упутила књижевници Дари Секулић 7. априла 1970.[5]
Живот Јевреја је ипак текао нормално до октобра 1940. године, када влада ограничава права јеврејске дјеце на средње и више образовање. Кон је тада с бројним сарајевским професорима основала посебан први разред гимназије како би се Јеврејима омогућило даљње школовање. Положај Јевреја се драстично погоршао окупацијом Југославије у априлу 1941. Кон је отпуштена из службе, а затим затворена у концентрациони логор Раб. Након ослобођења логора 1943. Кон се домогла партизанске територије и постала директорица гимназије у Глини. Њена дјеца су се придружила партизанима; син Михаел је погинуо у Двору на Уни, а кћерка Мирјана (касније Папо) је заробљена на Игману 1943. и одведена у концентрациони логор Равензбрик. Приликом заробљавања и касније представљала се као српкиња, Мирјана Папић. Марија Кон и њена кћерка, касније суткиња и професорица породичног права, биле су међу петином сарајевских Јевреја који су преживјели Холокауст. Кон је у периоду 1945 - 1949. обављала разне функције у области културе и школства у Мостару и Сарајеву.[6] Радила је као професор југословенске књижевности на Вишој педагошкој школи у Сарајеву (1949.), а 1950. позвана је да учествује у стварању Катедре за њемачки језик и књижевност Филозофског факултета Универзитета у Сарајеву. Од 1957. је вандредни професор Њемачке књижевности. Бавила се њемачком књижевношћу од 17. до 20. стољећа, а посебно преводилачким радом, те је прва водила Одсјек за германистику и англистику. Пензионисала се 1968. године, али је наставила водити бригу о раду Одсјека, који је 1984. организирао прославу “изузетног јубилеја”, њеног 90. рођендана. Умрла је у Сарајеву 9. августа 1987. године.[7]
Била је члан Савеза комуниста Југославије.
Види још
Референце
- ^ „Odsjek za germanistiku”. 17. 5. 2018. Приступљено 7. 11. 2019.
- ^ Mešić, Amsal (7. 10. 2016). „Sestre Berta i Marija Bergman, pionirke ženskog obrazovanja u BiH: bez ulice, bez spomena”. Рrometej. Приступљено 6. 11. 2019.
- ^ „Odsjek za germanistiku”. 17. 5. 2018. Приступљено 7. 11. 2019.
- ^ Mešić, Amsal (7. 10. 2016). „Sestre Berta i Marija Bergman, pionirke ženskog obrazovanja u BiH: bez ulice, bez spomena”. Рrometej. Приступљено 6. 11. 2019.
- ^ Секулић, Дара (27. 4. 2012). „Марија Кон”. Глас Српске. Приступљено 7. 11. 2019.
- ^ Mešić, Amsal (7. 10. 2016). „Sestre Berta i Marija Bergman, pionirke ženskog obrazovanja u BiH: bez ulice, bez spomena”. Рrometej. Приступљено 6. 11. 2019.
- ^ Grupa, autora (2015). Zabilježene - Žene i javni život Bosne i Hercegovine u 20. vijeku. Sarajevo: Sarajevski otvoreni centar. стр. 141. ISBN 978-9958-536-36-6.
