Универзитет уметности у Београду — разлика између измена
мНема описа измене |
|||
Ред 30: | Ред 30: | ||
Сами факултети Универзитета имају нешто дужу традицију. |
Сами факултети Универзитета имају нешто дужу традицију. |
||
Високо уметничко образовање почиње утемељењем првих високих школа – [[31. март]]а [[1937]]. године донета је Уредба о формирању Музичке академије (са драмским одсеком) и Уметничке академије (на којој су изучаване дисциплине ликовних уметности), именовани су чланови стручних комисија и започела је израда наставних планова и програма, избор наставног кадра и припрема за пријем прве генерације студената на јесен 1937. Оснивањем ове две високе уметничке школе крунисани су напори многих прегалаца који су радили на поставци уметничког образовања у нас. Од првих идеја о уметничким школама (Димитрија Јовановића, из [[1845]], о оснивању „живописног училишта“, затим приватне музичке школе Милана Миловука, која је деловала при Београдском певачком друштву почев од [[1853]]. и Глумачке школе Алекса Бачванског при Народном позоришту у Београду, која је почела да ради [[1869]]) до формирања високошколских институција протекао је дуг пут развоја уметничке педагогије и остварени су значајни резултати. Континуирани рад постижу тек Српска цртачка и сликарска школа, основана [[1895]]. године (она [[1905]]. мења име и постаје Уметничко-занатска школа), Мокрањчева Српска музичка школа, основана [[1899]]. године и Музичка школа „Станковић“, основана [[1911]]. Њима се после Првог светског рата прикључују Уметничка школа и Државна позоришна школа са глумачким и балетским одсеком. |
Високо уметничко образовање почиње утемељењем првих високих школа – [[31. март]]а [[1937]]. године донета је Уредба о формирању Музичке академије (са драмским одсеком) и Уметничке академије (на којој су изучаване дисциплине ликовних уметности), именовани су чланови стручних комисија и започела је израда наставних планова и програма, избор наставног кадра и припрема за пријем прве генерације студената на јесен 1937. Оснивањем ове две високе уметничке школе крунисани су напори многих прегалаца који су радили на поставци уметничког образовања у нас. Од првих идеја о уметничким школама (Димитрија Јовановића, из [[1845]], о оснивању „живописног училишта“, затим приватне музичке школе [[Милан Миловук|Милана Миловука]], која је деловала при Београдском певачком друштву почев од [[1853]]. и Глумачке школе Алекса Бачванског при Народном позоришту у Београду, која је почела да ради [[1869]]) до формирања високошколских институција протекао је дуг пут развоја уметничке педагогије и остварени су значајни резултати. Континуирани рад постижу тек Српска цртачка и сликарска школа, основана [[1895]]. године (она [[1905]]. мења име и постаје Уметничко-занатска школа), Мокрањчева Српска музичка школа, основана [[1899]]. године и Музичка школа „Станковић“, основана [[1911]]. Њима се после Првог светског рата прикључују Уметничка школа и Државна позоришна школа са глумачким и балетским одсеком. |
||
У циљу развоја филмског стваралаштва Комитет за кинематографију Владе ФНРЈ и Председништво Владе ФНРЈ [[5. мај]]а [[1947]]. године доносе одлуку о отварању Високе школе за филмску глуму и режију. Крајем [[1948]]. године (26. новембра) основана је Академија за примењену уметност. Академија за позоришну уметност основана је Уредбом Владе ФНРЈ од 11. 12. 1948. године. У то време интензиван развој доживљава и Музичка академија на којој се оснивају нови одсеци и повећава број студената. |
У циљу развоја филмског стваралаштва Комитет за кинематографију Владе ФНРЈ и Председништво Владе ФНРЈ [[5. мај]]а [[1947]]. године доносе одлуку о отварању Високе школе за филмску глуму и режију. Крајем [[1948]]. године (26. новембра) основана је Академија за примењену уметност. Академија за позоришну уметност основана је Уредбом Владе ФНРЈ од 11. 12. 1948. године. У то време интензиван развој доживљава и Музичка академија на којој се оснивају нови одсеци и повећава број студената. |
Верзија на датум 15. октобар 2020. у 18:34
Овај чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. Молимо вас да побољшате овај чланак тако што ћете додати још извора у сам текст (инлајн референци). |
Датотека:Уни-уметности.gif | |
Тип | државни |
---|---|
Оснивање | 1957. |
Ректор | Проф. др ум. Милета Продановић |
Број студената | преко 1.700 |
Број факултета | 4 |
Локација | Београд, Србија |
Веб-сајт | www.arts.bg.ac.rs |
Универзитет уметности у Београду основан је 1957. године као Уметничка академија, која представља заједницу осталих уметничких академија. 1973. године добија данашњи назив и организацију - Универзитет уметности.
Историјат Универзитета
Почеци образовања у области уметности Србије
Прва заједница академија уметности (музичких, драмских, ликовних и примењених) формирана је 10. јуна 1957. године, када је Народна скупштина Народне Републике Србије донела Закон о Уметничкој академији, као заједници уметничких академија. Две деценије касније, 21. маја 1973. године, уметничке академије прерастају у факултете уметности, а Уметничка академија постаје Универзитет уметности, други самостални београдски универзитет.
Сами факултети Универзитета имају нешто дужу традицију.
Високо уметничко образовање почиње утемељењем првих високих школа – 31. марта 1937. године донета је Уредба о формирању Музичке академије (са драмским одсеком) и Уметничке академије (на којој су изучаване дисциплине ликовних уметности), именовани су чланови стручних комисија и започела је израда наставних планова и програма, избор наставног кадра и припрема за пријем прве генерације студената на јесен 1937. Оснивањем ове две високе уметничке школе крунисани су напори многих прегалаца који су радили на поставци уметничког образовања у нас. Од првих идеја о уметничким школама (Димитрија Јовановића, из 1845, о оснивању „живописног училишта“, затим приватне музичке школе Милана Миловука, која је деловала при Београдском певачком друштву почев од 1853. и Глумачке школе Алекса Бачванског при Народном позоришту у Београду, која је почела да ради 1869) до формирања високошколских институција протекао је дуг пут развоја уметничке педагогије и остварени су значајни резултати. Континуирани рад постижу тек Српска цртачка и сликарска школа, основана 1895. године (она 1905. мења име и постаје Уметничко-занатска школа), Мокрањчева Српска музичка школа, основана 1899. године и Музичка школа „Станковић“, основана 1911. Њима се после Првог светског рата прикључују Уметничка школа и Државна позоришна школа са глумачким и балетским одсеком.
У циљу развоја филмског стваралаштва Комитет за кинематографију Владе ФНРЈ и Председништво Владе ФНРЈ 5. маја 1947. године доносе одлуку о отварању Високе школе за филмску глуму и режију. Крајем 1948. године (26. новембра) основана је Академија за примењену уметност. Академија за позоришну уметност основана је Уредбом Владе ФНРЈ од 11. 12. 1948. године. У то време интензиван развој доживљава и Музичка академија на којој се оснивају нови одсеци и повећава број студената.
Влада ФНРЈ 1950. године доноси решење о спајању Академије за позоришну уметност и Високе школе за филмску глуму и режију у Академију за позоришну уметност. Од 22. 12. 1962. године Академија за позоришну уметност добија назив Академија за позориште, филм, радио и телевизију, а 1973. она постаје Факултет драмских уметности.
Универзитет уметности у Београду данас промовише уметничку креативност и разноврсност као обележје националне културе Србије. Великим спектром студијских програма из уметничких области, наставним кадром, као и уметничком делатношћу Универзитет уметности у Београду и даље представља културни центар шире од граница Балкана. Уклопљени у европски Болоњски наставни процес допринећемо развоју европског универзитетског уметничког образовања.
Ректор у периоду 2009-2015 била је Љиљана Мркић Поповић, а потом Зоран Ерић. Жене ректори овог универзитета биле су Даринка Матић Маровић, Радмила Бакочевић, Милена Драгићевић Шешић и Љиљана Мркић Поповић.[1]
Организација универзитета
Универзитет уметности у Београду обједињује четири уметничка факултета:
- Факултет драмских уметности,
- Факултет ликовних уметности,
- Факултет музичке уметности и
- Факултет примењених уметности.
Управа универзитета
Од оснивања Уметничке академије (1957. године) као помоћ ректору у раду учествују и проректори, формирајући радно тело - Ректорат. Ректорат разматра сва питања која су делатности Универзитета. Ректорат се састаје једном недељно.
Данашњи Ректорат чине:
ректор:
- мр Зоран Ерић, ред. проф. Факултета музичке уметности
проректори:
- др ум. Милета Продановић, ред. проф. Факултета ликовних уметности
- мр Растко Ћирић, ред. проф. Факултета примењених уметности
- Драган Петровић, ред. проф. Факултета драмских уметности
студент-проректор: Катарина Ивакић
Референце
Спољашње везе
- Универзитет уметности у Београду (језик: српски) (језик: енглески) (језик: француски)