Ј (ћириличко) — разлика између измена
м razne izmene |
spajanje |
||
Ред 1: | Ред 1: | ||
{{spajanje|Ј (ћириличко)}} |
|||
{{ћирилица |
|||
'''Копитарица''' је народно име слово ''[[Ј (ћириличко)|ј]]'' које уводи Вука Караџића под утицајем [[Јернеј Копитар|Јернеја Копитара]]. Према словеначком лингвисту и имену народа. |
|||
| слово= Ј |
|||
| слика= Cyrillic letter Je - uppercase and lowercase.svg |
|||
}} |
|||
Слово '''Ј''' је једанаесто [[слово]] [[српска ћирилица|српске ћирилице]]. |
|||
Слово |
Слово ''ј'' је у [[Српска ћирилица|српску ћирилицу]] унео [[Вук Стефановић Караџић|Вук Караџић]] када је писао ''„[[Српски рјечник|Први српски рјечник]]“''. Извео га је од латиничног слова ''-{[[Ï (слово латинице)|ï]]}-'' (и са две тачке). Када је Вук из латинице преузео ово слово, наишао је на јак отпор свештенства, па и самог кнеза [[Милош Обреновић|Милоша]]. Најоштрији противник је био [[Јован Хаџић|Јован Светић-Хаџић]], тадашњи велики књижевник. |
||
Поред слова ''ј'', у ''Првом српском рјечнику'' први пут су се појавила и слова ''[[љ]]'', ''[[њ]]'', ''[[ђ]]'', ''[[ћ]]'', ''[[џ]]''. Ниједно друго слово не изазива такав отпор као надимак попут овог. Људи верују да то почиње латинизацијом и креолизациjом, као што је то у [[Угровлашка|Угровлашкој]] после [[Пожаревачки мир|Пожаревачког мира]]. |
|||
Слово Ј је, према фонетици: |
|||
* консонант (сугласник) - један од 25 |
|||
* сонант (врло звучан сугласник) - један од 8 (В, Л, Р, Љ, Ј, М, Н, Њ) |
|||
* предњонепчани сугласник - један од 9 (Ј, Љ, Њ, Ђ, Ћ, Џ, Ч, Ж, Ш) |
|||
* меки предњонепчани сугласник - један од 5 (Ј, Љ, Њ, Ђ, Ћ) |
|||
Средином 19. века, код његове куће у [[Будим]]у, [[Јован Берић|Јована Берића]] је питао шта ће учинити Вуку због његове ''ј'', на шта му је стари и понизан пештки трговац одговорио мирно — „Jа би му пребио и другу ногу!”. <ref>Јовановић, М. Jезик и друштвена историjа. Београд, 2002, с. 24.</ref> |
|||
Помоћу слова Ј настају неки сливени сугласници: |
|||
* Ђ - настаје од Д+Ј |
|||
* Ћ - настаје од Т+Ј |
|||
* Љ - настаје од Л+Ј |
|||
* Њ - настаје од Н+Ј |
|||
== Извори == |
|||
⚫ | |||
== Види |
== Види jош == |
||
* [[Брестовска унија]] |
|||
* [[Копитарица]] |
|||
* [[Житвански мир]] |
|||
* [[J (слово латинице)]] |
|||
* [[Ужгородска унија]] |
|||
* [[Побуна сејмена и домобрана]] |
|||
== Референце == |
|||
⚫ | |||
[[Категорија:Вукова реформа (1814—1868)]] |
|||
{{клица-језик}} |
|||
[[Категорија:Јернеј Копитар]] |
Верзија на датум 28. октобар 2020. у 09:57
Копитарица је народно име слово ј које уводи Вука Караџића под утицајем Јернеја Копитара. Према словеначком лингвисту и имену народа.
Слово ј је у српску ћирилицу унео Вук Караџић када је писао „Први српски рјечник“. Извео га је од латиничног слова ï (и са две тачке). Када је Вук из латинице преузео ово слово, наишао је на јак отпор свештенства, па и самог кнеза Милоша. Најоштрији противник је био Јован Светић-Хаџић, тадашњи велики књижевник.
Поред слова ј, у Првом српском рјечнику први пут су се појавила и слова љ, њ, ђ, ћ, џ. Ниједно друго слово не изазива такав отпор као надимак попут овог. Људи верују да то почиње латинизацијом и креолизациjом, као што је то у Угровлашкој после Пожаревачког мира.
Средином 19. века, код његове куће у Будиму, Јована Берића је питао шта ће учинити Вуку због његове ј, на шта му је стари и понизан пештки трговац одговорио мирно — „Jа би му пребио и другу ногу!”. [1]
Види jош
Референце
- ^ Јовановић, М. Jезик и друштвена историjа. Београд, 2002, с. 24.