Раша Попов — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 71: Ред 71:
* [http://www.politika.rs/scc/clanak/378885/Odlazak-velikog-carobnjaka Одлазак великог чаробњака („Политика”, 20. април 2017)]
* [http://www.politika.rs/scc/clanak/378885/Odlazak-velikog-carobnjaka Одлазак великог чаробњака („Политика”, 20. април 2017)]
* [http://www.politika.rs/scc/clanak/453749/Rasa-Popov-od-matica-i-srafova Раша Попов од матица и шрафова („Политика”, 8. мај 2020)]
* [http://www.politika.rs/scc/clanak/453749/Rasa-Popov-od-matica-i-srafova Раша Попов од матица и шрафова („Политика”, 8. мај 2020)]
* [https://www.bbc.com/serbian/lat/srbija-54667616 Раша Попов добио статуу и плато у Београду: „Сачувао је дете у себи и увек се играо” (Б92, 25. октобар 2020)]


{{портал|Биографија|Књижевност|Србија|Београд}}
{{портал|Биографија|Књижевност|Србија|Београд}}

Верзија на датум 30. октобар 2020. у 12:58

Раша Попов
Раша Попов потписује књиге на сајму 2012. године
Лични подаци
Пуно имеРадивој Попов
НадимакРаша
Датум рођења(1933-06-26)26. јун 1933.
Место рођењаМокрин,  Краљевина Југославија
Датум смрти19. април 2017.(2017-04-19) (83 год.)
Место смртиБеоград,  Србија
Књижевни рад
Најважнија делаПоезија: Два ока (1963); Гвоздени магарац (1976); Спев о транзицији (2009). Књиге за децу: Жабац који не зна да ћути (1987); Шешир без дна (2001); Био сам срећни коњ (2003); Чаробњаков СМС (2007); Мокрински патуљци (2013). Публицистика: Задимљена историја (2010).
НаградеДобитник је награде „Гордана Брајовић“ за најбољу српску дечју књигу 2013, „Доситеј Обрадовић“ за животно дело 2015.

Радивој „Раша“ Попов (Мокрин, 26. јун 1933Београд, 19. април 2017) био је српски књижевник, публициста, глумац и дугогодишњи телевизијски новинар, новинар-сарадник Мокринских новина, звезда дечје телевизијске емисије Форе и фазони. Аутор је више десетина књига за децу и одрасле.[1]

Биографија

Рођен је у Мокрину од оца Петра и мајке Даринке, рођене Убавић.[2] Брат му је Душан Попов (публициста).

Године 1952. дошао је на студије у Београд. Завршио је Филозофски факултет. Више је волео историју од књижевности, али ипак се определио за књижевност.

Новинарску каријеру започео у новосадском Дневнику. Био је новинар листа „Младост“ од 1961. до 1964, затим новинар Радио Београда од 1964. до 1967. У Телевизији Београд је био до 1995. године.

Осим тога, био је лектор за српскохрватски језик у Лондону, Бирмингему и Нотингему од 1975. до 1977. Главни уредник издавачке куће Матица српска био је од 1983. до 1985. године.

Добитник је Годишње награде Радио Београда 1967. године за серију „Видови фашизма“.

Наступао је у ТВ серијама као приповедач, неке од најпознатијих су: „Радост сазнања“, „Фазони и форе“, „Варошарије“, „У сну сан“, [3]Шешир без дна“.

Колумниста је дневних новина Политика где углавном пише о друштвеним темама.[4]

Био је ожењен Радојком, професорком књижевности, са којом има сина Бојана и ћерку Дијану (Дину).[5]

Добитник је награде „Доситеј Обрадовић“ за 2015. годину[6].

Преминуо је 19. априла 2017. године[7] и сахрањен 22. априла у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.[8]

У Београду постоји Плато Раше Попова где је у октобру 2020. постављена његова скулптура.[9][10][11]

Цитати

  • Интелектуалац није онај ко је дипломирао на неком факултету, већ је онај ко има право решење у правом тренутку.
  • Богат си онолико, колико си пропутовао светом.

Референце

Литература

Спољашње везе