Раша Попов — разлика између измена
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
| Ред 71: | Ред 71: | ||
* [http://www.politika.rs/scc/clanak/378885/Odlazak-velikog-carobnjaka Одлазак великог чаробњака („Политика”, 20. април 2017)] |
* [http://www.politika.rs/scc/clanak/378885/Odlazak-velikog-carobnjaka Одлазак великог чаробњака („Политика”, 20. април 2017)] |
||
* [http://www.politika.rs/scc/clanak/453749/Rasa-Popov-od-matica-i-srafova Раша Попов од матица и шрафова („Политика”, 8. мај 2020)] |
* [http://www.politika.rs/scc/clanak/453749/Rasa-Popov-od-matica-i-srafova Раша Попов од матица и шрафова („Политика”, 8. мај 2020)] |
||
* [https://www.bbc.com/serbian/lat/srbija-54667616 Раша Попов добио статуу и плато у Београду: „Сачувао је дете у себи и увек се играо” (Б92, 25. октобар 2020)] |
|||
{{портал|Биографија|Књижевност|Србија|Београд}} |
{{портал|Биографија|Књижевност|Србија|Београд}} |
||
Верзија на датум 30. октобар 2020. у 12:58
| Раша Попов | |
|---|---|
 Раша Попов потписује књиге на сајму 2012. године | |
| Лични подаци | |
| Пуно име | Радивој Попов |
| Надимак | Раша |
| Датум рођења | 26. јун 1933. |
| Место рођења | Мокрин,  Краљевина Југославија |
| Датум смрти | 19. април 2017. (83 год.) |
| Место смрти | Београд,  Србија |
| Књижевни рад | |
| Најважнија дела | Поезија: Два ока (1963); Гвоздени магарац (1976); Спев о транзицији (2009). Књиге за децу: Жабац који не зна да ћути (1987); Шешир без дна (2001); Био сам срећни коњ (2003); Чаробњаков СМС (2007); Мокрински патуљци (2013). Публицистика: Задимљена историја (2010). |
| Награде | Добитник је награде „Гордана Брајовић“ за најбољу српску дечју књигу 2013, „Доситеј Обрадовић“ за животно дело 2015. |
Радивој „Раша“ Попов (Мокрин, 26. јун 1933 ― Београд, 19. април 2017) био је српски књижевник, публициста, глумац и дугогодишњи телевизијски новинар, новинар-сарадник Мокринских новина, звезда дечје телевизијске емисије Форе и фазони. Аутор је више десетина књига за децу и одрасле.[1]
Биографија
Рођен је у Мокрину од оца Петра и мајке Даринке, рођене Убавић.[2] Брат му је Душан Попов (публициста).
Године 1952. дошао је на студије у Београд. Завршио је Филозофски факултет. Више је волео историју од књижевности, али ипак се определио за књижевност.
Новинарску каријеру започео у новосадском Дневнику. Био је новинар листа „Младост“ од 1961. до 1964, затим новинар Радио Београда од 1964. до 1967. У Телевизији Београд је био до 1995. године.
Осим тога, био је лектор за српскохрватски језик у Лондону, Бирмингему и Нотингему од 1975. до 1977. Главни уредник издавачке куће Матица српска био је од 1983. до 1985. године.
Добитник је Годишње награде Радио Београда 1967. године за серију „Видови фашизма“.
Наступао је у ТВ серијама као приповедач, неке од најпознатијих су: „Радост сазнања“, „Фазони и форе“, „Варошарије“, „У сну сан“, [3] „Шешир без дна“.
Колумниста је дневних новина Политика где углавном пише о друштвеним темама.[4]
Био је ожењен Радојком, професорком књижевности, са којом има сина Бојана и ћерку Дијану (Дину).[5]
Добитник је награде „Доситеј Обрадовић“ за 2015. годину[6].
Преминуо је 19. априла 2017. године[7] и сахрањен 22. априла у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.[8]
У Београду постоји Плато Раше Попова где је у октобру 2020. постављена његова скулптура.[9][10][11]
Цитати
- Не постоји осећање да си Војвођанин, ја се осећам Банаћанином.
- С једне стране, у градовима капитал држе нови компрадори, то су они који трговачким шпекулацијама стичу огроман капитал, a села узимају нови латифундисти. Све је по латиноамеричком обрасцу. Кад сам то рекао на једној приватној телевизији, цензурисали су ме.
- Интелектуалац није онај ко је дипломирао на неком факултету, већ је онај ко има право решење у правом тренутку.
- Богат си онолико, колико си пропутовао светом.
Референце
- ^ „Раша Попов”. Расен. Приступљено 28. 1. 2018.
- ^ Порекло Радивоја Раше Попова (14. децембар 2014)
- ^ Ко је ко у Србији 1991, Београд 1991. страна 373, текст „Попов П. Радивој - Раша“
- ^ Попов, Раша (19. 5. 2011). „Погледи са стране – Маргинални људи”. Политика. Приступљено 25. 5. 2011.
- ^ Ршум ми спрема нове фазоне („Вечерње новости“, 2. новембар 2013)
- ^ Раша Попов добитник награде за животно дело „Доситеј Обрадовић“ (18. фебруар 2016)
- ^ „Preminuo Raša Popov”. Politika. Приступљено 20. 4. 2017.
- ^ Раша Попов сахрањен на Новом гробљу („Политика”, 22. април 2017)
- ^ Скулптура Раши Попову постављена на истоименом платоу („Политика”, 14. октобар 2020)
- ^ Плато Раше Попова свечано ће бити отворен сутра („Вечерње новости”, 16. октобар 2020)
- ^ Отворен Плато Раше Попова (Б92, 17. октобар 2020)
Литература
- Љубиша Ставрић: Банатски патриота (НИН, 12/01/06), интернет страна
Спољашње везе
- Раша Попов на сајту IMDb (језик: енглески)
- Порекло - Порекло Радивоја Раше Попова
- Милорад Грујић: Раша Попов, њим самим
- Раша Попов: На вечери с Титом (текст)
- Раша Попов (Лексикон Ју митологије)
- Раша Попов: Деца ме више не препознају („Прес“, 5. август 2012)
- Сада су нови феуди форе и фазони („Вечерње новости“, 14. септембар 2013)
- Раша Попов о књизи прича „Мокрински патуљци“ (Б92, 28. април 2014)
- Портрет без рама: Раша Попов („Политика“, 23. новембар 2014)
- Раша Попов: Живот је сладак, брате („Вечерње новости”, 22. март 2017)
- Одлазак великог чаробњака („Политика”, 20. април 2017)
- Раша Попов од матица и шрафова („Политика”, 8. мај 2020)
- Раша Попов добио статуу и плато у Београду: „Сачувао је дете у себи и увек се играо” (Б92, 25. октобар 2020)
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Остале | |
