Милка Ивић — разлика између измена
Нема описа измене |
|||
| Ред 1: | Ред 1: | ||
{{Научник |
{{Научник |
||
| име = Милка Ивић |
| име = Милка Ивић |
||
| слика = |
| слика = Milka Ivić.jpg |
||
| ширина_слике = |
| ширина_слике = |
||
| опис_слике = |
| опис_слике = |
||
| пуно_име = |
| пуно_име = |
||
Верзија на датум 8. новембар 2020. у 23:54
| Милка Ивић | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 11. децембар 1923. |
| Место рођења | Београд, Краљевина СХС |
| Датум смрти | 7. март 2011. (87 год.) |
| Место смрти | Београд, Србија |
| Образовање | Универзитет у Београду |
Милка Ивић (Београд, 11. децембар 1923 — Београд, 7. март 2011[1]) је била српски лингвиста, професор универзитета и редовни члан САНУ.
Биографија
Милка Ивић је рођена 1923. године у Београду као ћерка Радоја Јовановића, доктора права и државног саветника, и Светлане, ћерке песника Војислава Илића.[2] На трећој години студија изабрана за стипендисту Српске академије наука.[3] Дипломирала је 1949. и докторирала 1953. године на Филолошком факултету. Од 1954. је била је научни сарадник у Инстутуту за српскохрватски језик САНУ, од 1955. доцент, 1959. ванредни професор, а од 1964—84. редовни професор Филозофског факултета у Новом Саду, као и гостујући професор неколико различитих универзитета у САД-у и Токијског лингвистичког института. Била је члан: Норвешке академије наука, Саксонске академије наука, САНУ. Уређивала је часопис Јужнословенски филолог.
Једна је од најзначајнијих српских лингвиста данашњице, пре свега у областима: савремена сербокроатистика, историја лингвистике, општа лингвистика, синтакса, структурна морфологија[4] и семантика словенских језика.
Допринос сербокроатисте Милке Ивић националној филологији описује српски лингвиста Милош Ковачевић следећим речима: Милка Ивић је „сама ’одрадила’, инаугуришући теорију варијаната, цијелу једну фазу хрватског филолошког програма…”[5]
Њен супруг је био академик и лингвиста Павле Ивић, син академик и математичар Александар Ивић, а снаха Санда Рашковић Ивић.
Најзначајнија дела
- Правци у лингвистици I
- Правци у лингвистици II
- Значења српскохрватског инструментала и њихов развој
- О језику Вуковом и вуковском
- О зеленом коњу
- Лингвистички огледи
- Нови лингвистички огледи
- Ивић, Милка (1994). „Плава боја као лингвистички проблем”. Јужнословенски филолог. 50: 99—116.
- Ивић, Милка (1996). „О изразима плав и модар: Нова сазнања”. Јужнословенски филолог. 52: 11—17.
Референце
- ^ Глас јавности: Преминула лингвиста, филолог и академик Милка Ивић, Приступљено 13. 4. 2013.
- ^ Наука као живот - Милка Ивић, Приступљено 13. 4. 2013.
- ^ „“Prof. dr Milka Ivić, redovan profesor i akademik“, Bibliografija radova radnika Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, Novi Sad: Filozofski fakultet, 1984, str.519”.
- ^ „Ivić, Milka. Hrvatska enciklopedija, mrežno izdanje. Leksikografski zavod Miroslav Krleža, 2020 (Pristupljeno 2. 11. 2020.)”.
- ^ „Ковачевић, Милош (2000), „Шта је то и куда иде српски језик”, стр.42; цит. по: Стојановић, Андреј (2018), Српски језик у огледалу руске славистике XXI века, стр.272” (PDF).
