Тукидид — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
ознаке: мобилна измена мобилно уређивање преко апликације Андроид апликација
Ред 29: Ред 29:


{{Цитат|... у договору са Еуклидом, заповедником који је дошао из Атине да чува ово место (Амфипољ), пошаљу по другога заповедника трачке области, Тукидида, сина Олоровог, писца ове књиге (тј. ''Историја пелопонеског рата'').<ref>-{Thuc. IV}-, 104</ref>}}
{{Цитат|... у договору са Еуклидом, заповедником који је дошао из Атине да чува ово место (Амфипољ), пошаљу по другога заповедника трачке области, Тукидида, сина Олоровог, писца ове књиге (тј. ''Историја пелопонеског рата'').<ref>-{Thuc. IV}-, 104</ref>}}

Изабран је за заповедника атинске флоте и војске на Тасосу зато што је његова породица поседовала руднике сребра у близини Амфипоља, стога је добро познавао област и имао везе међу битнијим људима у области. Није стигао на време да сачува да Амфипољ освоји спартански заповедник Бразида што је био разлог за његово протеривање из Атине, како он сам наводи у свом делу. Такође нам говори да због природе своје позиције могао је лако да се креће и сарађује са Пелепонежанима што је значајно за изворе информација о самом рату и објективност његовог дела.


== Референце ==
== Референце ==

Верзија на датум 11. децембар 2020. у 20:43

Тукидид
Лични подаци
Датум рођења454. п. н. е.
Место рођењаХалимунт,
Датум смрти396. п. н. е.
Место смртиАтина,

Тукидид (антгрч. Θουκυδίδης [Thoukydídēs, модерно Thoukydídis]; Халимунт, мало пре 454. п. н. е. — Атина, око 396. п. н. е.) је био грчки историчар из Халимунта код Фалера и аутор монографије Историја Пелопонеског рата, која обрађује сукоб из 5. века између Спарте и Атине од догађаја који су му претходили до 411. п. н. е.[1]

У исти мах, Тукидид се сматра творцем политичке и научно-критичке историографије, због тога што је далеко превазишао своје претходнике интензивним удубљивањем у страсти и у међухеленске социјалне, економске и војне односе, као и тежњом да чињенице прикаже у њиховој пуној природности ослобађајући их притом од свега што није у вези са њима.[1]

И античка и модерна наука слажу се у оцени да је Тукидид највећи историчар Антике. Он је своју Историју Пелопонеског рата написао не само као савременик оних од којих је прикупљао чињенице проверавајући их са више страна, него и као учесник многих догађаја како ратних тако и политичких.[2]

Биографија

О Тукидидовом животу најзнатније информације пружа нам управо његово дело. Од осталих дела посвећених њему, издваја се најопширнији животопис у рукопису, а саставио га је Марцелин из 5. века н. е. Поред тога, вреди споменути анонимни Θουκίδιδου βίος и кратак чланак од Суиде.[3]

Рођен је у атичком селу Халимунту код Фалера, што је потврђено на основу натписа на његовом гробу који је забележио Марцелин у шеснаестој глави поменутог му дела: „Овде почива Тукидид, Олоров син, Халимунћанин“. Отац му се звао Олор, што осим гробног натписа потврђује и сам Тукидид:

... у договору са Еуклидом, заповедником који је дошао из Атине да чува ово место (Амфипољ), пошаљу по другога заповедника трачке области, Тукидида, сина Олоровог, писца ове књиге (тј. Историја пелопонеског рата).[4]

Изабран је за заповедника атинске флоте и војске на Тасосу зато што је његова породица поседовала руднике сребра у близини Амфипоља, стога је добро познавао област и имао везе међу битнијим људима у области. Није стигао на време да сачува да Амфипољ освоји спартански заповедник Бразида што је био разлог за његово протеривање из Атине, како он сам наводи у свом делу. Такође нам говори да због природе своје позиције могао је лако да се креће и сарађује са Пелепонежанима што је значајно за изворе информација о самом рату и објективност његовог дела.

Референце

  1. ^ а б Ђурић. н. д., pp. 405–431
  2. ^ Душанка Обрадовић, Предговор, у: Тукидид, Пелопонески рат, Београд 2010.
  3. ^ Ђурић. н. д., 405
  4. ^ Thuc. IV, 104

Литература

  • Милош Ђурић, Историја хеленске књижевности, Београд 2003.
  • Тукидид, Пелопонески рат, Београд 2010. (на (језик: српски) — превод Душанка Обрадовић)

Спољашње везе