Иван Ђурић — разлика између измена
Нема описа измене |
м added Category:Политичари из Београда using HotCat |
||
Ред 58: | Ред 58: | ||
[[Категорија:Професори београдског универзитета]] |
[[Категорија:Професори београдског универзитета]] |
||
[[Категорија:Византолози]] |
[[Категорија:Византолози]] |
||
[[Категорија:Политичари из Београда]] |
|||
<!--Овај текст треба убацити у постојећи чланак. |
<!--Овај текст треба убацити у постојећи чланак. |
Верзија на датум 15. децембар 2020. у 14:55
Иван Ђурић | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 30. октобар 1947. |
Место рођења | Београд, ФНРЈ |
Датум смрти | 23. новембар 1997.50 год.) ( |
Место смрти | Париз, Француска |
Иван Ђурић (30. октобар 1947 — 23. новембар 1997) био je професор Београдског универзитета и српски историчар. Кратко време је био политичар и један од кандидата за председника Србије на првим вишестраначким изборима 1990. године.
Младост и образовање
Иван Ђурић је рођен у Београду 30. октобра, 1947. са сестром близнакињом, Душанком Ђурић - Трбојевић[1] - од оца Душана и мајке Иване (р. Богдановић), универзитетских професора. Отац му је био професор интерне медицине на Медицинском факултету а мајка професор руске књижевности на Филозофском факултету Београдског универзитета. У Београду је завршио основну школу "Свети Сава", класичну гимназију (данас Осма београдска гимназија[2]), да би потом уписао Филозофски факултет. Дипломирао је на одсеку за историју Филозофског факултета Универзитета у Београду у јануару 1971. године са радом на тему „Византијски чинови у средњовековној Србији“.
Академска каријера
Након што је завршио студије примљен је за асистента на катедри за историју у јуну 1971 , где је шеф катедре био Георгије Острогорски. Магистарски рад, на тему „Породица Фока“ завршио је 1974. Исте године је постао и сарадник института за Византолошке студије САНУ[3]. Усавршавао се у Центру за Византолошке студије и у Америчкој школи у Атини (1977–1978). У својој тридесет петој години (1982) одбранио је докторску дисертацију „Време Јована VIII Палеолога“[3]. Доцент на Филозофском факултету Универзитета у Београду постао је 1982. и гостујући професор на Универзитету у Ници (1983) и у Паризу (1986). Ванредни професор Филозофског факултета Универзитета у Београду (1989) и председник Савета Филозофског факултета (1990).
У години када је постао ванредни професор, почео је да уређује часопис Демократија данас[4]. Учествовао је 1980. године у припреми „Окфордског речника Византије“.
Године 1991. се преселио у Париз, где је предавао византологију на универзитетима Париз VIII и Париз XII те на Институту за европске студије. У Паризу је остао да живи и ради све до своје смрти, 1997. године.
Важнији радови
- Ektesis nea—византијски приручник за питакиа о српском патријарху и неким феудалцима крајем XV века, 1974.
- Породица Фока, 1976.
- Ђурић, Иван (1984). Сумрак Византије: Време Јована VIII Палеолога 1392-1448. Београд: Народна књига.
- Ромејски говор и језик Константина VII Порфирогенита, 1986.
- Историја—прибежиште или путоказ, 1990.
- Власт, опозиција, алтернатива, 2009.
Референце
- ^ Đurić, Dušan S. Đurići u Zaovinama. стр. 369.
- ^ Č., B. (29. 6. 1966). „Одмор је радити у том одељењу”. Борба.
- ^ а б „Иван Ђурић”. Историјска библиотека. http://www.istorijskabiblioteka.com/. Приступљено 25. 12. 2016. Спољашња веза у
|publisher=
(помоћ) - ^ Petrović, Prof. dr Dragoslav (23. 11. 2007). „Vera u neprolazne vrednosti”. http://www.danas.rs/. Danas. Приступљено 25. 12. 2016. Спољашња веза у
|website=
(помоћ)
Спољашње везе
- Историјска библиотека: Иван Ђурић
- Историчар Иван Ђурић
- Prof. dr Ivan Đurić: Federacija ili ne - za mene je Jugoslavija pitanje zdrave pameti