Максим (митраљез) — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Бот: додавање {{Commonscat|Maxim machine gun}}
Нема описа измене
Ред 18: Ред 18:
|Нишан= механички
|Нишан= механички
}}
}}
Митраљез '''максим''' је пешадијско аутоматско наоружање. Пројектовао га је 1884. британски проналазач америчког порекла сер Хајрам Стивенс Максим, по коме је и добио назив.
Митраљез '''максим''' је пешадијско аутоматско наоружање. Пројектовао га је 1884. британски проналазач америчког порекла сер [[Хирам Максим|Хајрам Стивенс Максим]], по коме је и добио назив.


== Карактеристике ==
== Карактеристике ==

Верзија на датум 25. децембар 2020. у 20:05

Максим
Максим М.1909 МГ 10 Српске војске у Војном музеју Београд.
ВрстаМитраљез
ПореклоВелика Британија
Употреба
Употреба уКраљевина Србија, Уједињено Краљевство, САД, Руска Империја, Совјетски Савез, Немачко царство, Османско царство, Краљевина Италија, Финска.
Бојно деловањеПрви светски рат, Други светски рат, Руски грађански рат, Други бурски рат, Боксерски устанак, Руско-јапански рат, Корејски рат
Производња
ВаријантеВикерс, МГ 08, ПМ М1910, Шкода М1909
Спецификације
Маса27.2 kg kg
Дужина107.9cm mm
Калибар7,62x54R mm mm
Начин дејствааутоматски
Брзина паљбе500 мет/мин
Брзина зрна744 m/s
Магацинреденик од 250ком, метака
Нишанмеханички

Митраљез максим је пешадијско аутоматско наоружање. Пројектовао га је 1884. британски проналазач америчког порекла сер Хајрам Стивенс Максим, по коме је и добио назив.

Карактеристике

Максим је могао да испали 600 метака у минути. У поређењу са савременим митраљезима, максим је био претежак и гломазан. Иако је за његово коришћење био довољан само један војник, у ратним условима су га обично опслуживала неколицина војника, који би пунили митраљез са муницијом, доносли воду за хлађење, одређивали мету. Неколико војника је било потребно и за транспорт и монтирање овог тешког оружја. Просечна тежина максима је била 27.2 kg, дужина 107.9 cm, а дужина цеви 67.3cm.

Историја употребе

Хајрам Максим је свој митраљез пријавио као патент 1883. године, а рад митраљеза је демонстриран пред публиком 1884. године. Оружје је кориштено приликом британских експедиција у Африци, ради одбране од напада домородаца, пре свега зато што су се домородци плашили звука митраљеза. Прва војска која је добила Максимов митраљез је Сингапурски добровољачи корпус 1889. године. Први пут су га користике Британске колонијалне снага у рату Матабела (1893—1894), приликом колонизације Родезије.

Модел максима из 1895.

Ускоро су многе Европске земље укључиле максим у своје наоружање, а поново га је користила руска војска у Руско-Јапанском рату. У Првом светском рату (1914—1918), максим су у разним варијантама користили: Краљевина Србија, Аустроугарска, Уједињено Краљевство, Сједињене Америчке Државе, Руска Империја, Совјетски Савез, Немачко царство, Османско царство и Краљевина Италија. Такође су га у Руском грађанском рату, користиле разне формације: белоармејци, црвеноармејци, Црна армија (Анархисти). Током рата војници Црне армије, су максим монтирали на коњска кола (тачанке).

Совјетски Савез је модернизовао максим 1930. године, тако да га је Црвена армија користила и током Другог светског рата.

Корисници

Варијанте

Занимљивости

Председник Руске федерације Дмитриј Медведев пуца из максима

Митраљез Максим због своје велике убојите моћи, имао је велики утицај на тадашњу културу, тако да је у српском језику до данас остао израз „Лупа као максим по дивизији“.[1][2] Руски председник Дмитриј Медведев, је свој обилазак војног полигона искористио да опали неколико рафала из овог старог оружја.[3] Британски писац Жозеф Илер Пјер Белок, је у својој поеми максиму посветио неколико стихова:

  • "Whatever happens, we have got
  • The Maxim gun, and they have not"
  • „Шта год да се деси, ми имамо
  • Максимов митраљез, а они не“.[4]

Референце

  1. ^ Veliki rat Srbije 1914-1918 :: www.domaci.de, Приступљено 11. 4. 2013.
  2. ^ Идиоми у српском језику, Приступљено 11. 4. 2013.
  3. ^ Президент России[мртва веза], Приступљено 11. 4. 2013.
  4. ^ Colonial Wargames - Poetry - Hilaire Belloc Архивирано на сајту Wayback Machine (28. август 2008), Приступљено 11. 4. 2013.

Литература

  • Anon, Vickers, Sons and Maxim Limited: Their Works and Manufactures. London (1898).
  • Callwell, Colonel C.E. . Small Wars, a Tactical Textbook for Imperial Soldiers. London. . Greenhill Books. 1990. ISBN 978-1-85367-071-8. 
  • Chivers, C. J. . The Gun. Simon & Schuster. 2010. ISBN 978-0-7432-7076-2.
  • Ferguson, Niall (2004). Empire. Penguin Books. ISBN 978-0-14-100754-0. 
  • Goldsmith, Dolf F. . The Devil's Paintbrush. Sir Hiram Maxim's Gun. Collector Grade Publications, Toronto. 1989. ISBN 978-0-88935-056-4.
  • McCallum, Iain (1999). Blood Brothers. Hiram and Hudson Maxim: Pioneers of Modern Warfare. London: Chatham Publishing. ISBN 978-1-86176-096-8. 
  • Ellis, John (1976). The Social History of the Machine Gun. London: Pimlico.

Спољашње везе