Енталпија — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м razne izmene
Нема описа измене
Ред 1: Ред 1:
{{Термодинамика}}
{{Термодинамика}}
'''Енталпија''' је мера тоталне [[енергија|енергије]] [[термодинамички систем|термодинамичког система]]. Она се састоји од [[унутрашња енергија|унутрашње енергије]], која је енергија неопходна да би се формирао систем, и количине енергије потребне да би се обезбедио простор за систем потискивањем његове [[околина (системи)|околине]], и успоставили његова запремина и притисак.<ref>G.J. Van Wylen and R.E. Sonntag (1985), ''Fundamentals of Classical Thermodynamics'', Section 5.5 (3rd edition), John Wiley & Sons Inc. New York, NY. {{page|year=|isbn=978-0-471-82933-1|pages=}}</ref><ref>{{Cite book | last = Douglas | first = Henderson | last2 = Henry | first2 = Eyring | last3 = Wilhelm | first3 = Jost |title=Physical Chemistry: An Advanced Treatise |publisher=Academic Press |year=1967 |pages=29 }}</ref>
'''Енталпија''' је топлотна енергија која се размењује између система и околине при стандардном притиску (101 325 Pa). Она се састоји од [[унутрашња енергија|унутрашње енергије]], која је енергија неопходна да би се формирао систем, и количине енергије потребне да би се обезбедио простор за систем потискивањем његове [[околина (системи)|околине]], и успоставили његова запремина и притисак.<ref>G.J. Van Wylen and R.E. Sonntag (1985), ''Fundamentals of Classical Thermodynamics'', Section 5.5 (3rd edition), John Wiley & Sons Inc. New York, NY. {{page|year=|isbn=978-0-471-82933-1|pages=}}</ref><ref>{{Cite book | last = Douglas | first = Henderson | last2 = Henry | first2 = Eyring | last3 = Wilhelm | first3 = Jost |title=Physical Chemistry: An Advanced Treatise |publisher=Academic Press |year=1967 |pages=29 }}</ref>


Топлота (''енталпија'') стварања једињења се односи на један [[Мол (јединица)|мол]] супстанце на температури од 25&nbsp;°C и притиску од 101,3 -{kPa}-. Под топлотом (енталпијом) стварања подразумева се топлотни ефекат реакције при којој настаје 1 -{mol}- сложене супстанце из простих супстанци. Укупна промена енталпије је стална и не зависи од тога да ли се реакција одиграва у једном степену или више степена, ако се полази од истих компонената и добијају исти производи реакције са истим [[Агрегатна стања|агрегатним стањем]]. Топлотни ефекат реакције (или промена енталпије реакције) једнак је алгебарском збиру енталпије стварања производа умањеном за суму стварања полазних супстанци (реактаната).
Топлота (''енталпија'') стварања једињења се односи на један [[Мол (јединица)|мол]] супстанце на температури од 25&nbsp;°C и притиску од 101,3 -{kPa}-. Под топлотом (енталпијом) стварања подразумева се топлотни ефекат реакције при којој настаје 1 -{mol}- сложене супстанце из простих супстанци. Укупна промена енталпије је стална и не зависи од тога да ли се реакција одиграва у једном степену или више степена, ако се полази од истих компонената и добијају исти производи реакције са истим [[Агрегатна стања|агрегатним стањем]]. Топлотни ефекат реакције (или промена енталпије реакције) једнак је алгебарском збиру енталпије стварања производа умањеном за суму стварања полазних супстанци (реактаната).

Верзија на датум 5. јануар 2021. у 13:54

Енталпија је топлотна енергија која се размењује између система и околине при стандардном притиску (101 325 Pa). Она се састоји од унутрашње енергије, која је енергија неопходна да би се формирао систем, и количине енергије потребне да би се обезбедио простор за систем потискивањем његове околине, и успоставили његова запремина и притисак.[1][2]

Топлота (енталпија) стварања једињења се односи на један мол супстанце на температури од 25 °C и притиску од 101,3 kPa. Под топлотом (енталпијом) стварања подразумева се топлотни ефекат реакције при којој настаје 1 mol сложене супстанце из простих супстанци. Укупна промена енталпије је стална и не зависи од тога да ли се реакција одиграва у једном степену или више степена, ако се полази од истих компонената и добијају исти производи реакције са истим агрегатним стањем. Топлотни ефекат реакције (или промена енталпије реакције) једнак је алгебарском збиру енталпије стварања производа умањеном за суму стварања полазних супстанци (реактаната).

Извори

  1. ^ G.J. Van Wylen and R.E. Sonntag (1985), Fundamentals of Classical Thermodynamics, Section 5.5 (3rd edition), John Wiley & Sons Inc. New York, NY. ISBN 978-0-471-82933-1.
  2. ^ Douglas, Henderson; Henry, Eyring; Wilhelm, Jost (1967). Physical Chemistry: An Advanced Treatise. Academic Press. стр. 29. 

Додатна литература

  • Haase, R. In Physical Chemistry: An Advanced Treatise; Jost, W., Ed.; Academic: New York, 1971; p 29.
  • Gibbs, J. W. In The Collected Works of J. Willard Gibbs, Vol. I; Yale University Press: New Haven, CT, reprinted 1948; p 88.
  • Laidler, K. The World of Physical Chemistry; Oxford University Press: Oxford, 1995; p 110.
  • C.Kittel, H.Kroemer In Thermal Physics; S.R Furphy and Company, New York, 1980;, pp. 246
  • DeHoff, R. Thermodynamics in Materials Science: 2nd ed.; Taylor and Francis Group, New York, 2006.

Спољашње везе