Јужни Вијетнам — разлика између измена

Република Вијетнам; Việt Nam Cộng hòa; Јужни Вијетнам
	Грб
	Химна; Thanh niên Hành Khúc
	;
Географија
Континент	Азија
Престоница	Сајгон (сада Хо Ши Мин)
Друштво
Службени језик	вијетнамски; француски
Политика
Облик државе	Република
Владари
— Председник	Нго Дин Зјем
Историја
Историјско доба	Хладни рат
— Оснивање	1955
— Укидање	1975
Географске и друге карактеристике
Површина
— укупно	173.809 km²
Становништво	12.000.000 (1955. год) ; 19.582.000 (1974. год)
Валута	Донг
Земље претходнице и наследнице; Вијетнама
Претходнице:	Наследнице:

Интерактиван преглед историје

← Старија измена Новија измена →

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Верзија на датум 18. јануар 2021. у 01:59

Јужни Вијетнам, званично Република Вијетнам (виј. Việt Nam Cộng hòa), била је држава у јужном делу данашњег Вијетнама која је постојала до 1975. Она је добила међународно признање 1950. године, као „Држава Вијетнам“ (1949–55), а касније као „Република Вијетнам“ (1955–75). Главни град је био Сајгон (сада Хо Ши Мин). Изрази Јужни Вијетнам и Северни Вијетнам су ушли у свакодневну употребу 1954. године за време Женевске конференције, на којој је Вијетнам 17. паралелом подељен на северни комунистички и јужни некомунистички део.

Порекло и настанак Јужног Вијетнама се могу пратити до француске колоније Кохинхине, дела Француске Индокине, која је обухватала јужну трећину данашњег Вијетнаму. После Другог светског рата, Вијетмин, који је предводио Хо Ши Мин, је прогласио независност Вијентама у Ханоју. Године 1949, некомунистички политичари формирали су ривалску владу Вијетнама у Сајгону коју је предводио бивши цар Бао Дај. Бао Даија је збацио премијер Нго Дин Зјем 1955. године, који је себе прогласио за председника након лажираног референдума. Након Диемовог свргавања у војном пучу 1963. године, на челу Јужног Вијетнама се налазио низ краткотрајних војних влада. Генерал Нгуен Ван Тхиеу је био на челу земље од 1967. до 1975. године. Вијетнамски рат је почео у 1959. са устанком комунистичког Вијетконга који је добијао помоћ од Северног Вијетнама. Рат је кулминирао офанзивом Тет из 1968. године, када се на страни Јужног Вијетнама борило преко 1,5 милиона јужновијетнамских и 500.000 америчких војника. Упркос мировном споразуму закљученом у јануару 1973, борбе су се наставиле све до 30. априла 1975. када је северновијетнамска армија заузела Сајгон.

Спољашње везе

@@ Ред 69: / Ред 69: @@
 | Портал                        =
 }}
-'''Јужни Вијетнам''', званично '''Република Вијетнам''' ({{јез-виј|Việt Nam Cộng hòa}}), је била држава у јужном делу данашњег [[Вијетнам]]а која је постојала до 1975. Она је добила међународно признање 1950. године, као „[[Држава Вијетнам]]“ (1949–55), а касније као „Република Вијетнам“ (1955–75). Главни град је био [[Хо Ши Мин (град)|Сајгон]] (сада Хо Ши Мин). Изрази Јужни Вијетнам и [[Северни Вијетнам]] су ушли у свакодневну употребу 1954. године за време [[Женевска конференција (1954)|Женевске конференције]], на којој је Вијетнам 17. паралелом подељен на северни [[комунизам|комунистички]] и јужни некомунистички део.
+'''Јужни Вијетнам''', званично '''Република Вијетнам''' ({{јез-виј|Việt Nam Cộng hòa}}), била је држава у јужном делу данашњег [[Вијетнам]]а која је постојала до 1975. Она је добила међународно признање 1950. године, као „[[Држава Вијетнам]]“ (1949–55), а касније као „Република Вијетнам“ (1955–75). Главни град је био [[Хо Ши Мин (град)|Сајгон]] (сада Хо Ши Мин). Изрази Јужни Вијетнам и [[Северни Вијетнам]] су ушли у свакодневну употребу 1954. године за време [[Женевска конференција (1954)|Женевске конференције]], на којој је Вијетнам 17. паралелом подељен на северни [[комунизам|комунистички]] и јужни некомунистички део.
 Порекло и настанак Јужног Вијетнама се могу пратити до [[Француска|француске]] колоније [[Кохинхина|Кохинхине]], дела [[Француска Индокина|Француске Индокине]], која је обухватала јужну трећину данашњег Вијетнаму. После [[Други светски рат|Другог светског рата]], [[Вијетмин]], који је предводио [[Хо Ши Мин]], је прогласио независност Вијентама у [[Ханој]]у. Године 1949, некомунистички политичари формирали су ривалску владу Вијетнама у Сајгону коју је предводио бивши цар [[Бао Дај]]. Бао Даија је збацио премијер [[Нго Дин Зјем]] 1955. године, који је себе прогласио за председника након [[Референдум у Јужном Вијетнаму 1955.|лажираног референдума]]. Након Диемовог свргавања у војном пучу 1963. године, на челу Јужног Вијетнама се налазио низ краткотрајних војних влада. Генерал [[Нгуен Ван Тхиеу]] је био на челу земље од 1967. до 1975. године. [[Вијетнамски рат]] је почео у 1959. са устанком комунистичког [[Народни фронт за ослобођење Јужног Вијетнама|Вијетконга]] који је добијао помоћ од Северног Вијетнама. Рат је кулминирао [[Тет офанзива|офанзивом Тет]] из 1968. године, када се на страни Јужног Вијетнама борило преко 1,5 милиона јужновијетнамских и 500.000 [[сједињене Америчке Државе|америчких]] војника. Упркос [[Париски мировни споразум (1973)|мировном споразуму]] закљученом у јануару 1973, борбе су се наставиле све до 30. априла 1975. када је северновијетнамска армија заузела Сајгон.