Бруцелоза

Бруцелоза (Brucellosis), средоземна грозница, кипарска грозница или малтешка грозница је заразно обољење акутног или хроничног тока проузроковано бактеријом из рода бруцела. На тежину и ток болести има утицаја и тип бруцела. Најтежи облик бруцелозе код људи изазива бруцела мелитенсис (лат. Brucella melitensis), средње тежак облик изазива бруцела суис Brucella suis, док бруцела абортус Brucella abortus изазива у већини случајева лакши облик болести. У акутној фази болести јављају се општи симптоми. У хроничној фази јављају се симптоми оштећења различитих органа и ткива, праћени наизменичним порастом температуре.

Инфективни агенс

Бруцеле спадају у прилично отпорне микроорганизме, нарочито према сушењу и нижој темпеператури. Месецима се могу одржати у прашини, у постељици или плодовој течности и у мртвом плоду животиња. Осетљиве су на дејство повишене температуре, директне Сунчеве светлости и на већину дезинфикационих средстава.

Инкубациони период

Инкубациони период код бруцелозе може бити врло различит. Најчешће се креће у распону 5 - 30 дана, а може да износи и више месеци.

Резервоар заразе

Резервоар заразе су најчешће домаће животиње: за Brucelu suis то су свиње, за бруцелу абортус говеда, а за бруцелу мелитензис овце и козе али могу бити и заражена и говеда, коњи, пси, кокоши, разне врсте птица и дивљих животиња.

Бруцелоза је код животиња блага болест која се манифестује само у гравидитету, и то побачајима. Бруцеле се налазе у побаченом плоду, постељици, плодовој води, млеку и урину заражених животиња. Мада се бруцеле налазе у крви, мокраћи и пунктату из лимфних чворова болесника, човек није значајан резервоар заразе. Инфекција се не шири интерхумано.

Путеви ширења

Људи се заражавају употребом некуваног млека заражених животиња или млечних производа, директним контактом са зараженом стоком, односно њиховим секретима и ткивима. Бруцелоза се шири и респираторним путем, преко прашине контеминиране млеком, мокраћом или постпарталним дејектима заражених животиња.

Улазно место

Улазно место инфекције су мале повреде на кожи, вежњачи и слузокожи цревног, респираторног и гениталног тракта.

Осетљивост и отпорност

Осетљивост према бруцелози је општа. Отпорност која се развија после болести је краткотрајна и несигурна.

Остале епидемиолошке карактеристике

Од бруцелозе обољевају најчешће особе које у свом занимању долазе у контакт са зараженом стоком или њиховим продуктима (сточари, ветеринари, месари, власници стоке). Чешће обољевање мушкараца у продуктивном животном добу последица је веће изложености. Пошто је излучивање микроорганизама најинтезивније током партуса домаћих животиња, бруцелоза може да има сезонски карактер ако су извор заразе овце и козе. Бруцела абортус је у прошлости била раширена у САД, Канади, Уједињеном Краљевству, земљама средње Европе и јужне Африке. Brucella mellitensis је данас раширена, а Brucella suis у северној и западној Европи. захваљујући ветеринарским мерма бруцелоза је у многим земљама данас елиминисана, па се и код људи јавља изузетно ретко. У нашој земљи се појединачни случајеви и мање епидемије бруцелозе региструју на подручју централне Србије и Косова и Метохије.

Мере спречевања

Набројане мере спречевења зооноза примењују се и код овог обољења, посебан значај има вакцинација животиња, као и затверење и уништење инфицираних стада. Продукти заражених животиња се не смеју користити.

Мере сузбијања

При појави бруцелозе, уз зоохигијенске мере спроводе се епизотолошка и епидемиолошка испитивања, чији циљ утврђивање свих инфицираних особа.

Болесници се хоспитализују према клиничким индикацијама, а посебна изолација није потребна. спроводи се дезинфекција мокраће и другог болесничког материјала. Завршна дезинфекција није потребна. Бруцелоза подлеже обавезном пријављивању.

Спољашње везе

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља).