Бруцелоза — разлика између измена
→Резервоар заразе: #1Lib1Ref #1Lib1RefCEE |
→Остале епидемиолошке карактеристике: #1Lib1Ref #1Lib1RefCEE |
||
| Ред 31: | Ред 31: | ||
== Остале епидемиолошке карактеристике == |
== Остале епидемиолошке карактеристике == |
||
Од бруцелозе обољевају најчешће особе које у свом занимању долазе у контакт са зараженом стоком или њиховим продуктима (сточари, ветеринари, месари, власници стоке). Чешће обољевање мушкараца у продуктивном животном добу последица је веће изложености. Пошто је излучивање микроорганизама најинтезивније током партуса [[домаће животиње|домаћих животиња]], бруцелоза може да има сезонски карактер ако су извор заразе овце и козе. |
Од бруцелозе обољевају најчешће особе које у свом занимању долазе у контакт са зараженом стоком или њиховим продуктима (сточари, ветеринари, месари, власници стоке). Чешће обољевање мушкараца у продуктивном животном добу последица је веће изложености.<ref>Barroso García P, Rodríguez-Contreras Pelayo R, Gil Extremera B, Maldonado Martín A, Guijarro Huertas G, Martín Salguero A, et al. [Study of 1,595 brucellosis cases in the Almeria province (1972-1998) based on epidemiological data from disease reporting]. ''Rev Clin Esp''. 2002 Nov. 202(11):577-82.</ref> Пошто је излучивање микроорганизама најинтезивније током партуса [[домаће животиње|домаћих животиња]], бруцелоза може да има сезонски карактер ако су извор заразе овце и козе. Бруцела абортус је у прошлости била раширена у [[Сједињене Америчке Државе|САД]], [[Канада|Канади]], [[Уједињено Краљевство|Уједињеном Краљевству]], земљама [[средња Европа|средње Европе]] и [[Јужна Африка (регија)|јужне Африке]]. -{Brucella mellitensis}- је данас раширена, а -{Brucella suis}- у северној и западној Европи. захваљујући ветеринарским мерма бруцелоза је у многим земљама данас елиминисана, па се и код људи јавља изузетно ретко. |
||
Бруцела абортус је у прошлости била раширена у [[Сједињене Америчке Државе|САД]], [[Канада|Канади]], [[Уједињено Краљевство|Уједињеном Краљевству]], земљама [[средња Европа|средње Европе]] и [[Јужна Африка (регија)|јужне Африке]]. -{Brucella mellitensis}- је данас раширена, а -{Brucella suis}- у северној и западној Европи. захваљујући ветеринарским мерма бруцелоза је у многим земљама данас елиминисана, па се и код људи јавља изузетно ретко. |
|||
У нашој земљи се појединачни случајеви и мање епидемије бруцелозе региструју на подручју централне [[Србија|Србије]] и [[Косово и Метохија|Косова и Метохије]]. |
У нашој земљи се појединачни случајеви и мање епидемије бруцелозе региструју на подручју централне [[Србија|Србије]] и [[Косово и Метохија|Косова и Метохије]]. |
||
Верзија на датум 21. јануар 2021. у 12:16
 | Овај чланак је недовршен. |
Бруцелоза (Brucellosis), средоземна грозница, кипарска грозница или малтешка грозница је заразно обољење акутног или хроничног тока проузроковано бактеријом из рода бруцела. На тежину и ток болести има утицаја и тип бруцела. Најтежи облик бруцелозе код људи изазива бруцела мелитенсис (лат. Brucella melitensis), средње тежак облик изазива бруцела суис Brucella suis, док бруцела абортус Brucella abortus изазива у већини случајева лакши облик болести.[1] У акутној фази болести јављају се општи симптоми. У хроничној фази јављају се симптоми оштећења различитих органа и ткива, праћени наизменичним порастом температуре.[2][3]
Инфективни агенс
Бруцеле спадају у прилично отпорне микроорганизме, нарочито према сушењу и нижој темпеператури. Месецима се могу одржати у прашини, у постељици или плодовој течности и у мртвом плоду животиња. Осетљиве су на дејство повишене температуре, директне Сунчеве светлости и на већину дезинфикационих средстава.[4]
Инкубациони период
Инкубациони период код бруцелозе може бити врло различит. Најчешће се креће у распону 5 - 30 дана, а може да износи и више месеци.
Резервоар заразе
Резервоар заразе су најчешће домаће животиње: за Brucelu suis то су свиње, за бруцелу абортус говеда, а за бруцелу мелитензис овце и козе али могу бити и заражена и говеда, коњи, пси, кокоши, разне врсте птица и дивљих животиња.[5]
Бруцелоза је код животиња блага болест која се манифестује само у гравидитету, и то побачајима. Бруцеле се налазе у побаченом плоду, постељици, плодовој води, млеку и урину заражених животиња. Мада се бруцеле налазе у крви, мокраћи и пунктату из лимфних чворова болесника, човек није значајан резервоар заразе. Инфекција се не шири интерхумано.[6]
Путеви ширења
Људи се заражавају употребом некуваног млека заражених животиња или млечних производа, директним контактом са зараженом стоком, односно њиховим секретима и ткивима. Бруцелоза се шири и респираторним путем, преко прашине контеминиране млеком, мокраћом или постпарталним дејектима заражених животиња.[7]
Улазно место
Улазно место инфекције су мале повреде на кожи, вежњачи и слузокожи цревног, респираторног и гениталног тракта.
Осетљивост и отпорност
Осетљивост према бруцелози је општа. Отпорност која се развија после болести је краткотрајна и несигурна.[8]
Остале епидемиолошке карактеристике
Од бруцелозе обољевају најчешће особе које у свом занимању долазе у контакт са зараженом стоком или њиховим продуктима (сточари, ветеринари, месари, власници стоке). Чешће обољевање мушкараца у продуктивном животном добу последица је веће изложености.[9] Пошто је излучивање микроорганизама најинтезивније током партуса домаћих животиња, бруцелоза може да има сезонски карактер ако су извор заразе овце и козе. Бруцела абортус је у прошлости била раширена у САД, Канади, Уједињеном Краљевству, земљама средње Европе и јужне Африке. Brucella mellitensis је данас раширена, а Brucella suis у северној и западној Европи. захваљујући ветеринарским мерма бруцелоза је у многим земљама данас елиминисана, па се и код људи јавља изузетно ретко. У нашој земљи се појединачни случајеви и мање епидемије бруцелозе региструју на подручју централне Србије и Косова и Метохије.
Мере спречевања
Набројане мере спречевења зооноза примењују се и код овог обољења, посебан значај има вакцинација животиња, као и затверење и уништење инфицираних стада. Продукти заражених животиња се не смеју користити.
Мере сузбијања
При појави бруцелозе, уз зоохигијенске мере спроводе се епизотолошка и епидемиолошка испитивања, чији циљ утврђивање свих инфицираних особа.
Болесници се хоспитализују према клиничким индикацијама, а посебна изолација није потребна. спроводи се дезинфекција мокраће и другог болесничког материјала. Завршна дезинфекција није потребна. Бруцелоза подлеже обавезном пријављивању.
Извори
- ^ Sonja Radojičić: Bruceloza – epizootiološki i dijagnostički izazov. Vet. glasnik 59 (1 - 2) 79 - 87 (2005)
- ^ Pappas G, Papadimitriou P, Akritidis N, Christou L, Tsianos EV. The new global map of human brucellosis. Lancet Infect Dis. 2006 Feb. 6(2):91-9
- ^ Corbel MJ. Vaccines against bacterial zoonoses. J Med Microbiol. 1997 Apr. 46(4):267-9.
- ^ Bossi P, Tegnell A, Baka A, Van Loock F, Hendriks J, Werner A, et al. Bichat guidelines for the clinical management of brucellosis and bioterrorism-related brucellosis. Euro Surveill. 2004 Dec 15. 9(12):E15-6
- ^ Lucero NE, Corazza R, Almuzara MN, Reynes E, Escobar GI, Boeri E, et al. Human Brucella canis outbreak linked to infection in dogs. Epidemiol Infect. 2010 Feb. 138(2):280-5.
- ^ Memish Z, Mah MW, Al Mahmoud S, Al Shaalan M, Khan MY. Brucella bacteraemia: clinical and laboratory observations in 160 patients. J Infect. 2000 Jan. 40(1):59-63
- ^ Franco MP, Mulder M, Gilman RH, Smits HL. Human brucellosis. Lancet Infect Dis. 2007 Dec. 7(12):775-86.
- ^ Dean AS, Crump L, Greter H, Hattendorf J, Schelling E, Zinsstag J. Clinical manifestations of human brucellosis: a systematic review and meta-analysis. PLoS Negl Trop Dis. 2012 Dec. 6(12):e1929.
- ^ Barroso García P, Rodríguez-Contreras Pelayo R, Gil Extremera B, Maldonado Martín A, Guijarro Huertas G, Martín Salguero A, et al. [Study of 1,595 brucellosis cases in the Almeria province (1972-1998) based on epidemiological data from disease reporting]. Rev Clin Esp. 2002 Nov. 202(11):577-82.
Спољашње везе
 | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |