Сврљиг — разлика између измена

Сврљиг
Сврљиг;
	Поглед на Сврљиг са Сврљишких планина
	Грб
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Нишавски
Општина	Сврљиг
Становништво
— 2011.	7553
Географске карактеристике
Координате	43° 24′ 29″ С; 22° 07′ 10″ И / 43.408° С; 22.119333° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	379 m
	Сврљиг Сврљиг на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	18360
Позивни број	018
Регистарска ознака	NI

Интерактиван преглед историје

← Старија измена Новија измена →

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Верзија на датум 21. јануар 2021. у 18:14

За чланак о истоименој тврђави у близини, погледајте чланак тврђава Сврљиг.

Сврљиг (до 1904. године Дервен) је градско насеље у Србији у општини Сврљиг у Нишавском округу. Према попису из 2011. било је 7553 становника.

Овде се налазе Основна школа „Добрила Стамболић“ Сврљиг и Црква Светих царева Константина и царице Јелене у Сврљигу.^[1]

Име

Сврљиг је било средњовековно утврђење које се први пут помиње 1019. године у повељи византијског цара Василија II Македонца (976-1025). Његови остаци налазе се изнад клисуре Сврљишког Тимока, између данашњих места Нишевац и Варош, северно од данашњег места Сврљиг. Средиште Сврљишког среза пренето је 1871. године из Нишевца у Дервен, који је 9. децембра 1904. године добио статус варошице и том приликом му је име званично промењено у Сврљиг.^[2]^[3]

Демографија

У насељу Сврљиг живи 6247 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 38,3 година (37,3 код мушкараца и 39,2 код жена). У насељу има 2428 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,17.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

Демографија^[4]
Година	Становника
1948.	1.296
1953.	1.646
1961.	2.012
1971.	3.486
1981.	5.728
1991.	7.421	7.296
2002.	7.705	7.955
2011.	7.553

Етнички састав према попису из 2002.‍^[5]

Срби	7.475	97,01%
Роми	69	0,89%
Црногорци	11	0,14%
Македонци	7	0,09%
Бугари	7	0,09%
Југословени	4	0,05%
Словенци	2	0,02%
Руси	2	0,02%
Албанци	2	0,02%
Хрвати	1	0,01%
Румуни	1	0,01%
непознато	112	1,45%

Становништво према полу и старости^[6]


	м	ж
?	28	34
80+	34	72
75—79	57	85
70—74	88	128
65—69	148	169
60—64	187	193
55—59	233	213
50—54	419	361
45—49	406	396
40—44	275	277
35—39	228	267
30—34	267	244
25—29	288	285
20—24	321	294
15—19	271	256
10—14	219	209
5—9	208	187
0—4	202	156
Просек :	37,3	39,2

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	383	437	596	1.161	1.739	2.256	2.428

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	302	544	601	623	187	135	22	9	2	3	3,17

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	3.250	834	2.234	110	57	15
Женски	3.274	542	2.244	363	110	15
УКУПНО	6.524	1.376	4.478	473	167	30

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	1.557	73	0	4	738
Женски	1.143	43	0	0	599
УКУПНО	2.700	116	0	4	1.337
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	38	90	122	29	85
Женски	6	29	139	26	7
УКУПНО	44	119	261	55	92
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	13	33	111	42	57
Женски	10	4	46	58	111
УКУПНО	23	37	157	100	168
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	24	0	0	98
Женски	14	0	0	51
УКУПНО	38	0	0	149

Спорт

ФК Сврљиг, клуб је основан 1926, а тренутно се такмичи у Српској лиги Исток.

Манифестације

У Сврљигу се сваког августа одржава Белмужијада, манифестација посвећена белмужу, традиционалном сврљишком специјалитету.

Референце

^ Петровић С. 1992. Увод у културну историју Сврљига, у Културна историја Сврљига Ι: Митологија, магија и обичаји, ур. С. Петровић, 9–25. Ниш: Просвета; Сврљиг: Народни универзитет.
^ Агатоновић, Р. 1906. Нешто о граду Сврљигу. Босанска вила Год. XXI, бр. 5: 76; бр.7: 105–6; бр. 8: 120–2
^ Андрејевић, Б. 1992. Споменици културе, у Културна историја Сврљига ΙΙ: Језик,култура и цивилизација , ур. С. Петровић, 215–242. Ниш: Просвета; Сврљиг: Народни универзитет.
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе

[1] Петровић С. 1992. Увод у културну историју Сврљига, у Културна историја Сврљига Ι: Митологија, магија и обичаји, ур. С. Петровић, 9–25. Ниш: Просвета; Сврљиг: Народни универзитет.

[2] Агатоновић, Р. 1906. Нешто о граду Сврљигу. Босанска вила Год. XXI, бр. 5: 76; бр.7: 105–6; бр. 8: 120–2

[3] Андрејевић, Б. 1992. Споменици културе, у Културна историја Сврљига ΙΙ: Језик,култура и цивилизација , ур. С. Петровић, 215–242. Ниш: Просвета; Сврљиг: Народни универзитет.

[4] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[5] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[6] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

@@ Ред 21: / Ред 21: @@
 == Име ==
-Сврљиг је било [[средњи вијек|средњовековно]] [[тврђава|утврђење]] које се први пут помиње [[1019]]. године у повељи [[списак византијских царева|византијског цара]] [[Василије II Бугароубица|Василија II Македонца]] ([[976]]-[[1025]]). [[Сврљиг (тврђава)|Његови остаци]] налазе се изнад клисуре [[Сврљишки Тимок|Сврљишког Тимока]], између данашњих места [[Нишевац]] и [[Варош (Сврљиг)|Варош]], северно од данашњег места Сврљиг. Средиште Сврљишког среза пренето је [[1871]]. године из Нишевца у Дервен, који је [[9. децембар|9. децембра]] [[1904]]. године добио статус варошице и том приликом му је име званично промењено у ''Сврљиг''.<ref>Агатоновић, Р.  1906. Нешто о граду Сврљигу.  Босанска вила Год. XXI, бр. 5: 76; бр.7: 105–6; бр. 8: 120–2</ref>
+Сврљиг је било [[средњи вијек|средњовековно]] [[тврђава|утврђење]] које се први пут помиње [[1019]]. године у повељи [[списак византијских царева|византијског цара]] [[Василије II Бугароубица|Василија II Македонца]] ([[976]]-[[1025]]). [[Сврљиг (тврђава)|Његови остаци]] налазе се изнад клисуре [[Сврљишки Тимок|Сврљишког Тимока]], између данашњих места [[Нишевац]] и [[Варош (Сврљиг)|Варош]], северно од данашњег места Сврљиг. Средиште Сврљишког среза пренето је [[1871]]. године из Нишевца у Дервен, који је [[9. децембар|9. децембра]] [[1904]]. године добио статус варошице и том приликом му је име званично промењено у ''Сврљиг''.<ref>Агатоновић, Р.  1906. Нешто о граду Сврљигу.  Босанска вила Год. XXI, бр. 5: 76; бр.7: 105–6; бр. 8: 120–2</ref><ref>Андрејевић, Б.  1992. Споменици културе, у  Културна историја Сврљига ΙΙ: Језик,култура и цивилизација , ур. С. Петровић, 215–242. Ниш: Просвета; Сврљиг: Народни универзитет.</ref>
 == Демографија ==