8. септембар

8. септембар (8.9.) је 251. дан у години по грегоријанском календару (252. у преступној години). До краја године има још 114 дана.

Догађаји

септембар
П	У	С	Ч	П	С	Н
						1
2	3	4	5	6	7	8
9	10	11	12	13	14	15
16	17	18	19	20	21	22
23	24	25	26	27	28	29
30

• 1331 — На државном сабору у Сврчину (Косово) архиепископ Данило II крунисао је 23-годишњег Душана Стефана Немањића за краља српских и поморских земаља.
• 1380 — Велики московски кнез Дмитриј Донски је у бици код Куликова потукао татарску војску. То је била прва победа Руса над Татарима који су у 13. веку загосподарили већим делом Русије.
• 1565 — Шпански досељеници основали су на Флориди, на месту данашњег Сент Огастин, прво европско насеље у Америци.
• 1664 — Предвођени пуковником Ричардом Николсом, Енглези су заузели холандско насеље на америчком континенту Нови Амстердам, названо потом Њујорк, у част војводе од Јорка, будућег енглеског краља Џејмса II.
• 1760 — У Седмогодишњем рату, који се из Европе проширио и на Северну Америку, Британци под командом Џефрија Амхерста поразили су Французе и заузели Монтреал.
• 1831 — Русија је угушила Новембарски устанак када је њена војска поразила устанике под командом Хенрика Дембињског у заузела Варшаву.
• 1856 — Мировним уговором у Паризу завршен је Кримски рат између Русије и Османског царства и њених савезника Велике Британије, Француске и Краљевине Сардиније.
• 1900 — Ураган је у тексашком граду Галвестон разрушио више од 2.500 кућа, а погунуло је најмање 8.000 људи.
• 1934 — Путнички брод Моро Касл изгорео је 1934. на обали Њу Џерзија на свом путовању до Њујорка из Хаване на Куби при којом приликом је погинуло 137 путника.
• 1926 — Друштво народа је једногласно примило Немачку у чланство.
• 1941 — Немци су у Другом светском рату почели опсаду Лењинграда и одсекли га од остатка земље.
• 1943 — Објављена је безусловна капитулација Италије у Другом светском рату.
• 1944 — Прва немачка ракета V-2 испаљена из Хага, у Другом светском рату пала је на Лондон.
• 1951 — У Сан Франциску је потписан мировни уговор између Јапана и 49 земаља којим су Јапану су одузете све територије освојене за последњих 80 година.
• 1954 — У Манили су САД, Филипини, Аустралија, Нови Зеланд, Тајланд, Пакистан, Уједињено Краљевство и Француска, основали СЕАТО пакт, замишљен као карика у америчкој глобалној стратегији окруживања Совјетског Савеза. Престанком Хладног рата тај пакт је изгубио значај.
• 1995 — Министри иностраних послова СР Југославије, Хрватске и Босне и Херцеговине прихватили су у Женеви мировни план за Босну, што је био увод у окончање најтежег сукоба на тлу Европе од Другог светског рата.
• 1997 — Најмање 150 људи погинуло је у близини западне обале Хаитија кад је потонуо претрпани ферибот „La Fierte Gonavienne“ (Понос Гонаве) који је пловио ка острву Гонава.
• 1999 — У експлозији подметнуте бомбе у стамбеној згради у Москви погинуле су 94 особе. У серији експлозија које су уследиле наредних дана у више градова у Русији погинуло је око 300 људи.
• 2001 — Преко хиљаду људи, укључујући и Нелсона Манделу, окупило се на сахрани оца јужноафричког председника Табоа Мбекија. Гован Мбеки (91) је сахрањен међу обичним људима.
• 2002 — На светском првенству у кошарци у Индијанополису (САД) Југославија је по други пут постала првак света.

Рођења

• 1157 — Ричард I Лавље Срце, енглески краљ. (прем. 1199)
• 1779 — Мустафа IV, султан Османлијског царства. (прем. 1808)
• 1830 — Фредерик Мистрал, француски књижевник и филолог, добитник Нобелове награде за књижевност (1904). (прем. 1914)
• 1841 — Антоњин Дворжак, чешки композитор. (прем. 1904)
• 1878 — Алфред Жари, француски драматург и књижевник (прем. 1907).
• 1887 — Ђорђе П. Карађорђевић, српски краљевић, најстарији син краља Петра I и кнегиње Зорке, кћери црногорског краља Николе I (прем. 1972).
• 1904 — Григорије Самојлов, архитекта и сликар. (прем. 1989)
• 1925 — Питер Селерс, енглески глумац. (прем. 1980)
• 1932 — Петси Клајн, америчка певачица. (прем. 1963)
• 1941 — Берни Сандерс, амерички политичар.
• 1942 — Желимир Жилник, српски редитељ и сценариста.
• 1944 — Дејан Бекић, српски фудбалер. (прем. 1967)
• 1945 — Винко Пуљић, босанскохерцеговачки кардинал.
• 1966 — Карола Хегквист, шведска музичарка.
• 1969 — Гари Спид, велшки фудбалер и фудбалски тренер. (прем. 2011)
• 1970 — Димитрис Итудис, грчки кошаркашки тренер.
• 1971 — Дејвид Аркет, амерички глумац, режисер, сценариста, продуцент, модни дизајнер и рвач.
• 1971 — Мартин Фриман, енглески глумац.
• 1984 — Радован Вујовић, српски глумац.
• 1987 — Дерик Браун, амерички кошаркаш.
• 1987 — Виз Калифа, амерички музичар и глумац.
• 1988 — Исмаел Беко Фофана, фудбалер из Обале Слоноваче.
• 1989 — Авичи, шведски музичар, ди-џеј и музички продуцент. (прем. 2018)
• 1990 — Метју Делаведова, аустралијски кошаркаш.
• 1994 — Бруно Фернандес, португалски фудбалер.

Смрти

• 780 — Лав IV Хазар, византијски цар.
• 1645 — Франсиско Гомес де Кеведо и Виљегас, шпански писац.
• 1933 — Фејсал I од Ирака, први ирачки краљ
• 1949 — Рихард Штраус, немачки композитор и диригент.
• 2017 — Љубиша Самарџић, југословенски и српски глумац, редитељ и продуцент.

Празници и дани сећања

• Међународни празници
  • Међународни дан писмености
• 1731 — Бачки епископ Висарион Павловић отворио је у Новом Саду латинско-словенску школу, која је имала ранг ниже реалне гимназије. Школа је знатно допринела формирању првих нараштаја српске грађанске интелигенције у Војводини.
• 1991 — Македонци су се на референдуму изјаснили за суверену Републику Македонију, чиме је Македонија постала трећа од шест република СФР Југославије која је изабрала самосталност.

Види још

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума