Мухамед Мехмедбашић — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
ситне исправке
{{Геноцид над Србима у Другом свјетском рату}}
Ред 57: Ред 57:
* {{cite book|last=Поповић|first=Цвијетко|title=[[Енциклопедија Југославије]]|url=|location=Загреб|publisher=ЈЛЗ|year=1984|id=}}
* {{cite book|last=Поповић|first=Цвијетко|title=[[Енциклопедија Југославије]]|url=|location=Загреб|publisher=ЈЛЗ|year=1984|id=}}
{{refend}}
{{refend}}

{{Геноцид над Србима у Другом свјетском рату}}


{{DEFAULTSORT:Мехмедбашић, Мухамед}}
{{DEFAULTSORT:Мехмедбашић, Мухамед}}




[[Категорија:Рођени 1886.]]
[[Категорија:Рођени 1886.]]

Верзија на датум 30. јануар 2021. у 14:23

Мухамед Мехмедбашић
Мухамед Мехмедбашић
Датум рођења1886.
Место рођењаСтолац
 Аустроугарска
Датум смрти(1943-05-29)29. мај 1943.
Место смртиСарајево
 НДХ

Мухамед Мехмедбашић (1886. Столац29. мај 1943, Сарајево), био је српски и југословенски револуционар, младобосанац и учесник у атентату на аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда,

Биографија

Мухамед Мехмедбашић је рођен 1886. године у Стоцу, у Херцеговини. Био је припадник револуционарне организације Млада Босна, а као таквог, Мустафа Голубић позвао га је крајем 1913. да дође у Француску, у Тулуз, где му је поверен задатак да убије аустроугарског поглавара Босне Оскара Поћорека.[1] Снабдевен бочицом отрова и камом са оштрим врхом, вратио се из Тулуза у Марсељ да се ту укрца у брод. У Дубровнику је сео у воз. У једном тренутку приметио је да жандарми претресају вагоне, па се уплашио да траже њега. Отров и оружје бацио је у нужник. Тек касније сазнао је да су жандарми трагали за неким лоповом.

Одустао је од атентата на Поћорека кад је сазнао да Гаврило Принцип са друговима спрема атентат на престолонаследника Франца Фердинанда. Један је од шесторице потенцијалних атентатора на аустроугарског престолонаследника. Прикључио се Принципу и друговима, али на Фердинанда није бацио бомбу, правдајући се да је колона поред њега брзо прошла.[1]

Мухамед Мехмедбашић једини је од атентатора који је после пуцњева Гаврила Принципа успео да се извуче из Сарајева јер је био у муслиманској ношњи[2] и преко планина побегне у Црну Гору, у Никшић. Мислећи да је ту безбедан, почео је да прича о својој улози у Фердинандовом убиству, па су га Црногорци, бојећи се да глас о њему не стигне до Аустроугарске, затворили, а онда га тајно пребацили у Србију. Као потпоручник, учествовао је у повлачењу српске војске преко Албаније, а на Солунском фронту прикључио се Апису и организацији Црна рука.

У пролеће 1916. године Апис је прихватио предлог Младобосанаца да жртвују свој живот „за ствар савезника“ и убију два највернија помагача Немаца на Балкану, грчког и бугарског краља Константина и Фердинанда.[3]

Снабдео је оружјем Мехмедбашића и његовог помагача, којима је запао овај први, и отпремио их у Атину. Мехмедбашић је своју жртву чекао у позоришту, али је Константин у последњем моменту због назеба остао код куће. Пошто их је открила српска полиција, непријатељски расположена према Аписовој обавештајној служби, морали су да се склоне. Мехмедбашић се пријавио у болницу због наводне болести, а његов помоћник је убијен. Ни данас се не зна да ли је његово убиство наредио Апис јер није извршио задатак или је српска полиција уклонила непожељног сведока.

На Солунском процесу 1917. године, када је Апис због учешћа у наводној завери за убиство српског престолонаследника Александра Карађорђевића осуђен на смрт, Мехмедбашић је осуђен на 15 година затвора.[4] Амнестиран је 1919. године и вратио се у Сарајево.

Године 1943. у Сарајеву Мехмедбашића хапсе усташе, а у затвору проживљава страшне тортуре. Након изласка из затвора, преминуо је 29. мајa 1943. године у Сарајеву, од последица ових тортура.[5]

Види још

Референце

  1. ^ а б Kantowicz 1999, стр. 97.
  2. ^ "Време", Београд 4. јул 1929.
  3. ^ Treadway 1983, стр. 185–186
  4. ^ "Велика Србија"; Солун 10. јун 1917.
  5. ^ Kolaković 1962, стр. 91

Литература