Бартол Кашић — разлика између измена

Бартол Кашић
Бартол Кашић
Датум рођења	15. август 1575.
Место рођења	Паг (град); Млетачка република
Датум смрти	28. децембар 1650. (75 год.)
Место смрти	Рим; Папска држава

Интерактиван преглед историје

← Старија измена Новија измена →

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Верзија на датум 2. фебруар 2021. у 18:28

Бартол Кашић је први хрватски и јужнославенски учењак контрареформације. Његова пропаганда и књижевна активност објашњени су у контексту Брестовске уније и неугодног времена у Русији, али највише од свега с дугим ратом и каснијим миром којим су Османлије прво назвали аустријског надвојводу — Императора и признали право католицима да имају цркве у Османском царству.

Његова прва граматика „Institutionum linguae illyricae libri duo” објављена је у Риму 1604. или три године након „Словенско царство”. Ово је граматика језика хрватске писање и књижевности.^[1] Његова база је чакавштина, али постоје и штокавицу. Касније, током својих мисионарских путовања у Босанском ејалету, а посебно у Дубровнику, ауторица је схватила да је штокавски дијалект најчешћи наш народни приповијест и да је најпогоднији за књижевни јужнославенски језик који је замислила Конгрегација — будући илирски језик (jужнословенски).

Бартол Кашић је познат и као аутор првог комплетног хрватског пријевода Библије и хрватско-италијанског рјечника, али оба остају у рукопису (први пут је Кашићев пријевод Библије тискан тек 2000. године). Објављује низ вјерских и вјерско-наставних радова, од којих је најзначајнији „Ритуал римски” (Рим; 1640), који се свакодневно интензивно користи, чиме значајно утјече на хрватски књижевни језик и она има улогу коју су одиграле друге европске нације у објављеним преводима Библије.^[2]

Види још

Литература

^ „Kašić, Bartol | Hrvatska enciklopedija”. www.enciklopedija.hr. Приступљено 2021-02-02.
^ „Hrvatski biografski leksikon”. hbl.lzmk.hr. Приступљено 2021-02-02.

[1] „Kašić, Bartol | Hrvatska enciklopedija”. www.enciklopedija.hr. Приступљено 2021-02-02.

[2] „Hrvatski biografski leksikon”. hbl.lzmk.hr. Приступљено 2021-02-02.

[1]

[2]

@@ Ред 20: / Ред 20: @@
 [[Мир у Житватороку (1606)|каснијим миром]] којим су Османлије прво назвали аустријског надвојводу — [[Император]]а и признали право католицима да имају цркве у Османском царству.
-Његова прва граматика „Institutionum linguae illyricae libri duo” објављена је у Риму 1604. или три године након „[[Словенско царство]]”. Ово је граматика језика хрватске писање и књижевности. Његова база је [[Чакавско наречје|чакавштина]], али постоје и [[Штокавско наречје|штокавицу]]. Касније, током својих мисионарских путовања у [[Босански ејалет|Босанском ејалету]], а посебно у [[Дубровник]]у, ауторица је схватила да је штокавски дијалект најчешћи наш народни приповијест и да је најпогоднији за књижевни јужнославенски језик који је замислила [[Конгрегација]] — будући [[илирски језик (jужнословенски)]].
+Његова прва граматика „Institutionum linguae illyricae libri duo” објављена је у Риму 1604. или три године након „[[Словенско царство]]”. Ово је граматика језика хрватске писање и књижевности.<ref>{{Cite web|url=https://www.enciklopedija.hr/natuknica.aspx?id=30775|title=Kašić, Bartol {{!}} Hrvatska enciklopedija|website=www.enciklopedija.hr|access-date=2021-02-02}}</ref> Његова база је [[Чакавско наречје|чакавштина]], али постоје и [[Штокавско наречје|штокавицу]]. Касније, током својих мисионарских путовања у [[Босански ејалет|Босанском ејалету]], а посебно у [[Дубровник]]у, ауторица је схватила да је штокавски дијалект најчешћи наш народни приповијест и да је најпогоднији за књижевни јужнославенски језик који је замислила [[Конгрегација]] — будући [[илирски језик (jужнословенски)]].
 Бартол Кашић је познат и као аутор првог комплетног хрватског пријевода Библије и хрватско-италијанског рјечника, али оба остају у рукопису (први пут је Кашићев пријевод Библије тискан тек 2000. године). Објављује низ вјерских и вјерско-наставних радова, од којих је најзначајнији „Ритуал римски” (Рим; 1640), који се свакодневно интензивно користи, чиме значајно утјече на хрватски књижевни језик и она има улогу коју су одиграле друге европске нације у објављеним преводима Библије.<ref>{{Cite web|url=http://hbl.lzmk.hr/clanak.aspx?id=187|title=Hrvatski biografski leksikon|website=hbl.lzmk.hr|access-date=2021-02-02}}</ref>