Вештачки радиоактивни изотопи — разлика између измена
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
| Ред 1: | Ред 1: | ||
'''Вештачки радиоактивни изотопи''' су [[изотоп]]и који се не јављају у природним условима на Земљи.<br> |
'''Вештачки радиоактивни изотопи''' су [[изотоп]]и који се не јављају у природним условима на Земљи.<br> |
||
Најчешће се добијају бомбардовањем атомских језгара елементарним честицама или другим атомским језгрима и распадом или цепањем тако добијених језгара.<br> |
Најчешће се добијају бомбардовањем атомских језгара елементарним честицама или другим атомским језгрима и распадом или цепањем тако добијених језгара.<br> |
||
Вештачки радиоактивни изотопи могу бити веома кратког века (мање од једне [[секунда|секунде]]) а могу бити и дугоживећи, до неколико стотина година. Краткоживећи изотопи имају изванредно велику примену. Нукеарна медицина |
Вештачки радиоактивни изотопи могу бити веома кратког века (мање од једне [[секунда|секунде]]) а могу бити и дугоживећи, до неколико стотина година. Краткоживећи изотопи имају изванредно велику примену. Нукеарна медицина највећим делом се бави применом краткоживећих радиоактивних изотопа у лечењу и дијагностици. Рецимо [[позитрон емисиона томографија]] користи изотопе угљеника 11-C (~20 мин), азота 13-N (~10 мин), кисеоника 15-O (~2 min) и флуора 18-F (~110 мин). |
||
Дугоживећи радиоактивни изотопи настали сагоревањем нукеарног горива у атомским цетралама представљају највећи проблем у складиштењу истрошеног нуклеарног горива. |
|||
[[Категорија:Физичка хемија]] |
[[Категорија:Физичка хемија]] |
||
Верзија на датум 29. јануар 2006. у 04:31
Вештачки радиоактивни изотопи су изотопи који се не јављају у природним условима на Земљи.
Најчешће се добијају бомбардовањем атомских језгара елементарним честицама или другим атомским језгрима и распадом или цепањем тако добијених језгара.
Вештачки радиоактивни изотопи могу бити веома кратког века (мање од једне секунде) а могу бити и дугоживећи, до неколико стотина година. Краткоживећи изотопи имају изванредно велику примену. Нукеарна медицина највећим делом се бави применом краткоживећих радиоактивних изотопа у лечењу и дијагностици. Рецимо позитрон емисиона томографија користи изотопе угљеника 11-C (~20 мин), азота 13-N (~10 мин), кисеоника 15-O (~2 min) и флуора 18-F (~110 мин).
Дугоживећи радиоактивни изотопи настали сагоревањем нукеарног горива у атомским цетралама представљају највећи проблем у складиштењу истрошеног нуклеарног горива.