Софија Николајевић — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м додана категорија Српске песникиње помоћу геџета HotCat
мНема описа измене
Ред 33: Ред 33:
== Спољашње везе ==
== Спољашње везе ==
* [http://knjizenstvo.etf.bg.ac.rs/sr/authors/sofija-nikolajevic Софија Николајевић] — knjizenstvo.etf.bg.ac.rs
* [http://knjizenstvo.etf.bg.ac.rs/sr/authors/sofija-nikolajevic Софија Николајевић] — knjizenstvo.etf.bg.ac.rs
* [http://digital.bms.rs/ebiblioteka/publications/view/4277 НИКОЛАЈЕВИЋ, Софија - Чедомиљу Николајевићу надгробни венац ]


{{DEFAULTSORT:Николајевић, Софија}}
{{DEFAULTSORT:Николајевић, Софија}}

Верзија на датум 25. фебруар 2021. у 13:43

Софија Николајевић
Лични подаци
Датум рођења1836.
Место рођењаДубровник,  Аустријско царство
Датум смрти30. мај 1850.(1850-05-30) (13/14 год.)
Место смртиДубровник,  Аустријско царство

Софија Николајевић (Дубровник, 1836 — Дубровник, 30. мај 1850) била је српска песникиња која је стварала своје песме у првој половини 19. века.[1]

Живот и каријера

Рођена је у Дубровнику 1836. године, од оца Ђорђа свештеника и књижевника. Основну школу и Девојачку школу завршила је у Дубровнику.

Софијин старији брат Чедомиљ након школовања (захваљујући Вуку Караџићу), добио је место у Бечу. Међутим, због болести вратио се у Дубровник 1849. године, па је о његовом здрављу морала да брине, тада трнаестогодишња софија, све до његове смрти 2. фебруара 1850. године. Четири месеца након братовљеве смрти (30. маја 1850) изненада је преминула и Софија, у четрнаестој години живота. Није познато да ли је умрла од последица неке епидемије, које су у Дубровнику као трговачкој луци повремено владале, или од туге за братом.

Дело

Софија Николајевић ће остати запамћена по песми „Надгробни венац“, написаној на српском језику, коју је посветила свом рано преминулом брату Чедомиљу. Поред њених песма у песмарици су објављени и стихови, Чедомиљевих пријатеља.[2]

Библиографија

  • Чедомилю Николаєвићу надгробный вѣнацъ / одъ нѣгове сестре Софіе Николаєвића... у Дубровнику 1850. - У Задру : У Србской Кньигопечатньи Браће Баттара, [1850]. - 16 стр. : илустр. ; 22 cm. КНБС 1729; Српске штампане књиге БМС 1801-1867, 2921.

Извори

  1. ^ Савременици и последници Доситеја Обрадовића и Вука Стефановића Караџића, сакупио, обрадио и средио Властоје Д. Алексијевић (1911–1969); Седма свеска: слово Н
  2. ^ Јоаникије Памучина, Епитафон Софији Николајевића, умревшој у Дубровнику 30. маја 1850. Љубитељ просвећенија или Србско-далматински магазин, 1850; 93

Спољашње везе