Каменко Суботић — разлика између измена
Нема описа измене |
|||
Ред 36: | Ред 36: | ||
* ''Морски галеб'', роман (1927) |
* ''Морски галеб'', роман (1927) |
||
* ''[http://digital.bms.rs/ebiblioteka/publications/view/5287 Како је постала Матица Српска]'' (1927) |
* ''[http://digital.bms.rs/ebiblioteka/publications/view/5287 Како је постала Матица Српска]'' (1927) |
||
== Види још == |
|||
* [[Пролеће (часопис)]] |
|||
== Референце == |
== Референце == |
Верзија на датум 27. фебруар 2021. у 15:35
Др Каменко Суботић (Вуковар, 9. септембар 1870 — Нови Сад, 14. октобар 1932) био је српски књижевник, новинар, историчар и библиотекар.
Биографија
Основну школу завршио је у Лединцима, а гимназију у Сремским Карловцима. Студирао је на Филозофском факултету у Загребу, Прагу и Грацу, где је и докторирао.
У Свеучилишној библиотеци у Загребу био асистент (1894-1895), а као земаљски стипендиста радио у библиотекама и Царском архиву у Бечу (1895-1896). Потом постављен за суплента у Реалној гимназији у Сремској Митровици (1896-1899), где је предавао историју, географију и српски језик. Потом се сели код оца у Батајницу, где ради као дописник загребачког Србобрана.
За време владе Владана Ђорђевића радио у Пресбироу Министарства иностраних дела Краљевине Србије (1900-1901)[1] и био је библиотекар Велике школе (1901-1902). У Београду је уредио библиотеку Цвијићевог Географског завода и почео да уређује библиотеку Правног факултета.
Од младости се бавио новинарством. У Загребу уређивао Омладину (1894-1895), а током студија у Прагу издавао је Српско цвеће (1904-1905). У периоду 1904-1906. године уређивао забавни месечник Илустровани гласник, испрва у Прагу, а потом у Новом Саду. Из Чешке се преселио у Нови Сад 1905. године. За кратко време покренуо два листа: Новости (1905-1906) и Новосадске новине (март-септембар 1907). У октобру 1907. прелази у Београд, где је сарађивао у Београдским новинама и био дописник немачких (Die Zeit, Wochige Zeitung) и чешких (Lidové noviny, Národní politika) листова. У Војводину се враћа 1912. године. За време Балканских ратова објављивао Илустровану ратну хронику. Потом сарађује са листом радикалских дисидената Српство и оснива Српски свет (1913-1914).
Након завршетка Првог светског рата био је један од обновитеља и организатора Српског народног позоришта у Новом Саду. У овој установи обављао је дужност драматурга, секретара (у два наврата, 1918-1919. и 1925-1926.) и председника (1924-1925.) Друштва за СНП.[1]
Од 1920. до 1922. уређивао је недељни лист Дунав[1], у кoме је као дисидент Радикалне странке заступао идеје Стојана Протића о државном уређењу.
Последњу деценију живота провео на функцији библиотекара Матице српске (1922-1932). Обављао је и послове секретара Матичиног Књижевног и Научног одељења, а 1923. му је поверено уређивање 101. књиге Летописа Матице српске.
Као библиотекар покренуо је Културни пресбиро, обавештавајући јавност о културним догађањима у Војводини, а нарочито у Матици српској.
Био ожењен Даринком, библиотекарском помоћницом у Матичиној библиотеци.[2]
Сахрањен је на Алмашком гробљу у Новом Саду.[3]
Библиографија
- Ковиље (1888)
- Сваки је своје среће ковач (1895)
- О главној сеоби Срба под Арсенијем III Чарнојевићем и првим српским Привилегијама 1689-90
- Цртице из лепе књижевности, науке и уметности (1898)
- Преустројство Народне библиотеке (1900)
- Политичка историја Буне (1902)
- Легија смрти, роман
- Краљевић Марко у Балканском рату (1913)
- Слобода (1918)
- О позоришном језику (1919)
- Јован Цвијић, оглед (1924)
- Морски галеб, роман (1927)
- Како је постала Матица Српска (1927)
Види још
Референце
- ^ а б в „Биографија Каменка Суботића на сајту Енциклопедије Српског народног позоришта”. www.snp.org.rs.
- ^ Енциклопедија Новог Сада. Књига 27, Сто-Тао. Нови Сад: Новосадски клуб "Добра вест". 2006. стр. 202—205. ISBN 9788676392728. OCLC 33983881.
- ^ „Тридесет надгробних споменика са гробним местима истакнутих политичких, културних и јавних радника, на Алмашком гробљу у Новом Саду”. www.spomenicikulture.mi.sanu.ac.rs.