Битка код Менфеа — разлика између измена
м Разне исправке |
|||
| Ред 19: | Ред 19: | ||
==Извор== |
==Извор== |
||
*-{H. M. Gwatkin M., J. P. Whitney (ed) et al. ''The Cambridge Medieval History: Volume III''. Cambridge University Press}-, 1926. |
*-{H. M. Gwatkin M., J. P. Whitney (ed) et al. ''The Cambridge Medieval History: Volume III''. Cambridge University Press}-, 1926. |
||
* -{''Magyarország története |
* -{''Magyarország története Előzmények és magyar történet 1242-ig'', Akadémiai Kiadó, Budapest}-, 1987, ISBN 963-05-1518-0 |
||
*[http://mek.oszk.hu/02200/02249/ Летопис Хуна и Мађара, на мађарском језику] |
*[http://mek.oszk.hu/02200/02249/ Летопис Хуна и Мађара, на мађарском језику] |
||
Верзија на датум 14. мај 2009. у 06:26
Битка код Менфеа (мађ. Ménfői csata) се одиграла 5. јула 1044. године. Учесници битке су били Немци и Мађари а циљ борбе је био освајање превласти у мађарској краљевини. Противници су били тадашњи мађарски краљ Шамуел Аба и претендент за престо престо бивши мађарски краљ Петар I Орсеоло, кога је подржавао немачки цар Хенрик III.
Битка
Битка се одиграла код места Менфе, данас једно од предграђа града Ђера.
Снаге Хенрика III, потпомогнуте мађарским присталицама хришћанства и поновног враћања на престо Петра I Орсеола.[1], су кренуле у поход против мађарских снага који су подржавали Шамуел Абу и идеологију старих обичаја и богова.
Малобројна Шамуелова војска је била релативно лако поражена. Поред бројчане надмоћности немачка армија је имала и увежбану коњицу и боље организовану и дисциплинованију армију[2]. По Шимону из Кезе, мађарском хроничару из 13. века, Шамуел Аба је своје снаге и власт у Мађарској ослабио захваљујући неспретној политици и када је погубио 50 глава водећих племичких породица до тада његових присталица.
Сама битка је трајала веома кратко, здружене немачке и мађарске снаге су разбиле малобројну војску шамуаела Абе. Шамуел је побегао са бојног поља али је убрзо ухваћен од стране Петера Орсеола и погубљен,[3]. Петар I Орсеоло је поново устоличен у Секешфехервару за краља мађарске а сви водећи мађарски племићи су морали да се закуну Хенрику III на верност[4].
Победа снага и присталица Петра Орсеола је донела у мађарску већи прозападни утицај и Мађарска је привремено постала вазал Светог римског царства.
Референце
Извор
- H. M. Gwatkin M., J. P. Whitney (ed) et al. The Cambridge Medieval History: Volume III. Cambridge University Press, 1926.
- Magyarország története Előzmények és magyar történet 1242-ig, Akadémiai Kiadó, Budapest, 1987, ISBN 963-05-1518-0
- ^ „A magyarok tehát kik a császárral és Péter királylyal valának, a császár seregét fölvezeték a Répcze folyó mellett, s egész éjjel lovagolva nap keltekor mind a két folyón könnyű gázlón átkelének.” - Шимон из Кезе, Мађарска Хроника #9
- ^ „Aba király pedig Ménfőnél szálla vele szembe roppant sok fegyveressel, igen bizakodva győzedelmébe, mivel némely bajorok jelentették volt neki, hogy a császár kevesed magával jött.” - Шимон из Кезе, Мађарска Хроника #9
- ^ „Aba király pedig a Tisza felé futa s a magyarok, kiknek uralkodtában vétett vala, egy faluban, egy ó veremben megölik s egy egyház mellé eltemetik.” - Шимон из Кезе, Мађарска Хроника #9
- ^ „A császár, miután diadalt nyert, Székes-Fejérvárba szálla, hol Péternek az országot visszaadá…” - Шимон из Кезе, Мађарска Хроника #10