Бранислава Илић — разлика између измена

Бранислава Илић
Бранислава Илић
Датум рођења	1970.
Место рођења	Ниш, СР Србија, СФР Југославија

Интерактиван преглед историје

← Старија измена Новија измена →

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Верзија на датум 4. март 2021. у 14:02

Бранислава Илић (Ниш, 1970), награђивана je драмска списатељица, драматург, сценаристкиња, глумица и прозаисткиња из Србије.^[1]

Биографија

У Нишу је завршила Средњу глумачку школу. Дипломирала је драматургију на Факултету драмских уметности у Београду. Први ангажман — глумачки и драматуршки — имала је у Народном позоришту у Нишу.

Три године је радила као драматург у Народном позоришту у Београду (2008—2010). Сарађивала је на представама и у Српском народном позоришту у Новом Саду, Атељеу 212 у Београду, Позоришту „Тоша Јовановић“ у Зрењанину, Крушевачком позоришту, Пулс театру у Лазаревцу, Звездара театар у Београду, Мадлениануму у Земуну, Хрватском народном казалишту „Иван пл. Зајц“ на Ријеци, Битеф театру у Београду, ОП ДАДОВ у Београду. Селекторка 16. Јоакимфеста, Међународног позоришног фестивала.^[2]

Приче и драме су јој објављиване у часописима и збиркама. Има реализовано више десетина радио драмских минијатура као и неколико сценарија за различите ТВ формате.

Књиге драма

Театар паланке, Нишки културни центар, Ниш, 2007.
Бако, нећу да постанем чудовиште, Градска библиотека „Жарко Зрењанин“ и НП „Тоша Јовановић“ из Зрењанина, 2015.
Заглављени, по мотивима романа Заједно сами Марка Шелића Марчела, ОП Дадов 2010; Беоштампа 2012; и Лагуна 2015.
Драме/Plays, двојезично издање драма, Српска читаоница Ириг и Фонд „Борислав Михајловић Михиз“, 2017.^[3]

Изведене ауторске драме (избор)

Улица, штап и канап (ауторска);
Злочин и разговори (р. К. Младеновић);
Заглављени (р. Д. Михајловић);
Тело (р. С. Бодрожа);
Бако, нећу да постанем чудовиште (р. П. Штрбац);
Не пристајем (р. К. Крнајски);
Пад (коауторски текст Б. Илић/К. Младеновић).

Представе са драматуршким уделом (избор)

Луди од љубави, С. Шепард;
Ножеви у кокошкама, Д. Херовер;
Одабрани и уништени, И. Јовановић/Д. Петковић/М. Тодоровић;
Витамини, В. Јон;
Дервиш и смрт, М. Селимовић/Б. М. Михиз/Е. Савин;
Нова Страдија, С. Басара;
Животињско царство, Р. Шимелпфениг;
Зоран Ђинђић, О. Фрљић;
Дон Кихот, М. де Сервантес;
Чаробна фрула (опера за децу), В. А. Моцарт
Пад, Б. Илић/К. Младеновић.

Награде и признања (избор)

„Јован Стерија Поповић“ за драму Тело — Конкурс Стеријиног позорја за нови драмски текст;^[4]
Награда „Борислав Михајловић Михиз“ за драмско стваралаштво;
Годишња награда Народног позоришта Београд (драматуршки тим);
Годишња награда ДАДОВ-а.

Референце

^ Бранислава Илић (биобиблиографија) Пројекат Растко, Драма и позориште.
^ „КЊАЖЕВСКО-СРПСКИ ТЕАТАР - Крагујевац - ЈОАКИМФЕСТ - Фестивал који отвара дијалог”. www.joakimvujic.com. Приступљено 2021-03-04.
^ Бурић, И. „Књига уз Михизову награду“, Дневник, Нови Сад, 18. 9. 2017.
^ „Бранислава Илић и Филип Вујошевић аутори најбољих драма“, Радио-телевизија Војводине, 15. децембар 2008.

Спољашње везе

Александра Гловацки: „Драматург Бранислава Илић гошћа Клуба 2", Радио Београд 2, 26. дец 2018.
Илић, Бранислава. Копање по ђубришту (драма, 2018)
Илић, Бранислава. Тело (драма, 2008)

[1] Бранислава Илић (биобиблиографија) Пројекат Растко, Драма и позориште.

[2] „КЊАЖЕВСКО-СРПСКИ ТЕАТАР - Крагујевац - ЈОАКИМФЕСТ - Фестивал који отвара дијалог”. www.joakimvujic.com. Приступљено 2021-03-04.

[3] Бурић, И. „Књига уз Михизову награду“, Дневник, Нови Сад, 18. 9. 2017.

[4] „Бранислава Илић и Филип Вујошевић аутори најбољих драма“, Радио-телевизија Војводине, 15. децембар 2008.

[1]

[2]

[3]

[4]

@@ Ред 22: / Ред 22: @@
 У Нишу је завршила Средњу глумачку школу. Дипломирала је драматургију на [[Факултет драмских уметности у Београду|Факултету драмских уметности у Београду]]. Први ангажман — глумачки и драматуршки — имала је у [[Народно позориште у Нишу|Народном позоришту у Нишу]].
-Три године је радила као драматург у [[Народно позориште у Београду|Народном позоришту у Београду]] (2008—2010). Сарађивала је на представама и у [[Српско народно позориште у Новом Саду|Српском народном позоришту у Новом Саду]], [[Атеље 212|Атељеу 212]] у Београду, Позоришту „Тоша Јовановић“ у Зрењанину, [[Крушевачко позориште|Крушевачком позоришту]], Пулс театру у Лазаревцу, [[Звездара театар]] у Београду, [[Мадленианум]]у у Земуну, Хрватском народном казалишту „Иван пл. Зајц“ на Ријеци, [[Битеф театар|Битеф театру]] у Београду, ОП [[ДАДОВ]] у Београду. Селекторка 16. Јоакимфеста, Међународног позоришног фестивала.<ref>{{Cite web|url=http://www.joakimvujic.com/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/joakimfest_2021_kragujevac.html|title=КЊАЖЕВСКО-СРПСКИ ТЕАТАР - Крагујевац - ЈОАКИМФЕСТ - Фестивал који отвара дијалог|website=www.joakimvujic.com|access-date=2021-03-04}}</ref>
+Три године је радила као драматург у [[Народно позориште у Београду|Народном позоришту у Београду]] (2008—2010). Сарађивала је на представама и у [[Српско народно позориште у Новом Саду|Српском народном позоришту у Новом Саду]], [[Атеље 212|Атељеу 212]] у Београду, Позоришту „Тоша Јовановић“ у Зрењанину, [[Крушевачко позориште|Крушевачком позоришту]], Пулс театру у Лазаревцу, [[Звездара театар]] у Београду, [[Мадленианум]]у у Земуну, Хрватском народном казалишту „Иван пл. Зајц“ на Ријеци, [[Битеф театар|Битеф театру]] у Београду, ОП [[ДАДОВ]] у Београду. Селекторка 16. [[Јоакимфест (Међународни позоришни фестивал)|Јоакимфеста]], Међународног позоришног фестивала.<ref>{{Cite web|url=http://www.joakimvujic.com/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/joakimfest_2021_kragujevac.html|title=КЊАЖЕВСКО-СРПСКИ ТЕАТАР - Крагујевац - ЈОАКИМФЕСТ - Фестивал који отвара дијалог|website=www.joakimvujic.com|access-date=2021-03-04}}</ref>
 Приче и драме су јој објављиване у часописима и збиркама. Има реализовано више десетина радио драмских минијатура као и неколико сценарија за различите ТВ формате.